Ебу Ибрахим ел Хашими ел Кураши (), право име Амир Мухамед Абдул-Рахман ел Мавли ел Салби (), познат и као Хаџи Абдулах (1. или 5. октобар 1976. — 3. фебруар 2022), био је ирачки џихадиста и други вођа (калиф) Исламске државе од 2019. године до своје смрти 2022. године у америчкој војној операцији у Сирији.
Идентитет Када је проглашен за наследника Ебу Бекра ел Багдадија, ништа се није знало о ел Курашију осим имена које му је дала Исламска држава: Ебу Ибрахим ел Хашими ел Кураши. Његова арапска ономастика или нисба — ел Кураши — сугерисала је да он, као и Багдади, потиче од Мухамедовог племена Курејш, позиција која у неким круговима нуди легитимитет. Веровало се да је ел Курашијево име ратни ном де гере и његово право име је у то време било непознато.
Могућност да је ел Кураши био Амир Мухамед Абдул Рахман ел Мавли ел Салби већ је била поменута на дан ел Курашијевог доласка на власт, али то је у то време било неизвесно. Мухамед Али Саџит, зет и помоћник Ел Багдадија, који је ухваћен у јуну 2019. године, такође је веровао да је „Хаџи Абдулах“, један од главних помоћника Багдадија, ел Кураши, нови вођа.
Дана 20. јануара 2020. године, лист „Гардијан“ објавио је извештај којим се потврђује да је ел Курашијев прави идентитет Амир Мухамед Абдул Рахман ел Мавли ел Салби. Дана 20. маја 2020. године, ирачка обавештајна служба идентификовала је заробљеног милитанта као ел Курашија; међутим, војска је појаснила да је то заправо Абдул Насер Кардаш, потенцијални наследник ел Багдадија. Ел Кураши је у то време још увек био ван ирачког притвора.
Рани живот Ел Кураши је рођен 1. или 5. октобра 1976. године као Амир Мухамед Абдул Рахман ел Мавли ел Салби. Већина извора, укључујући и самог Ел Курашија, наводи да је рођен у Ел Мухалабији близу Мосула, у Ираку. Алтернативно, Тел Афар је такође предложен као место рођења, укључујући и кратку биографију коју су објавиле присталице ИД.
Кураши је тврдио да је арапин, али многи извори су тврдили да је његова породица била туркменска. Према речима стручњака за генеалогију из Ниниве, Низара ел Садуна, већина Ел Курашијевог клана - Ел Мавла - је арапског порекла и потиче од клана Абасид Буриша, који је заузврат био у сродству са Мухамедовим кланом. Америчка војска га је такође класификовала као Арапина 2008. године. Међутим, двојица његове браће постали су вође унутар туркменских организација. Званични извори ИД касније су описали његову породицу као део Курејша, Мухамедовог племена, иако као „туркизовану“ грану. На основу касније биографије Ел Курашија коју је објавио ИСИС, регионални стручњак Ајмен Џавад ел Тамими тврдио је да је он „Туркмен по језику, не нужно по расном пореклу“. Ел Курашијева породица је следила суфистички облик ислама, а он је такође тврдио да је био суфи у раним годинама.
Након пада Садама Хусеина и након инвазије на Ирак 2003. године, придружио се ирачком огранку Ал Каиде (тада познатом као Исламска држава Ирака, скраћено „ИСИ“) и служио је као верски комесар и општи шеријатски правник. Мотиви Ел Курашија за придруживање Ал Каиди остају нејасни. Када је касније у животу испитиван, навео је супротстављене разлоге, било наводећи да се „придружио ИСИ како би спречио борце да нападају невине људе“ или зато што је замољен да држи часове члановима ИСИ. Пењао се у редовима групе док је завршавао мастер студије у Мосулу. Као део Ал Каиде, наводно је служио и као милитант за Џамат Ансар ел Суну под Абу Алијем ел Анбаријем и суоснивач милитантне базе под називом „логор Ал-Џазира“. Као локални побуњенички официр, предводио је побуњеничке снаге против Сједињених Држава током битке код Тал Афара (2005). Године 2007, ел Кураши је именован за главног верског судију Ал Каиде, а касније за заменика емира за Мосул. У то време је држао предавања у градској џамији Фуркан. Унутар ирачког огранка Ал Каиде, постао је део фракције под називом „Карадиш“, коју су формирали следбеници Абу Алија ел Анбарија. Ова фракција ће касније доминирати високом командом Исламске државе.
Дана 6. јануара 2008. године, ухапсиле су га америчке снаге и притвориле у кампу Бука на југу Ирака. Док је био у затвору, лажно је тврдио да се придружио Ал Каиди 2007. године и да је служио као заменик Абу Омара ел Багдадија. Америчка војска ће касније тврдити да је постао добровољни доушник током свог заточеништва. Амерички званичник је изјавио: „Урадио је низ ствари да би спасао сопствену главу и имао је дугу историју непријатељског односа – укључујући и током испитивања – према странцима у ИД-у.“ Међутим, аналитичари су посумњали у истинитост ових тврдњи. Хасан Хасан је тврдио да су „добро информисани ирачки извори“ описали тврдње да је Кураши деловао као доушник као „слабе“ и веома мало вероватне, јер Исламска држава обично ускраћује било какве команде високог ранга од било кога ко би постао „доушник“, што није био случај са Курашијем. У каснијој биографији наводи се да је ел Кураши био „преокупиран предавањима“ у кампу Бука.
Пуштен је на слободу 2009. године под нејасним околностима. Након пуштања на слободу, ел Кураши се поново придружио Ал Каидиној ИСИ и почео да ради под Ебу Бекром ел Багдадијем, новим регионалним командантом групе за Ирак. Именован је за шеријатског званичника за сектор Мосул, а касније је напредовао до судије Ал Каиде у Вилајет Нинави (провинција Нинава, ентитет који су прогласили побуњеници). Непосредно пре завршетка повлачења САД из Ирака 2011. године, један од ел Курашијеве браће, Амер ел Мавла, убијен је, вероватно од стране Ал Каиде. Амер је у то време био на челу Туркменског студентског савеза на Универзитету у Мосулу. На крају се ел Кураши придружио Шеријатској комисији и почео да делује као „поручник“ Абу Алија ел Анбарија.
Године 2014, ел Кураши је званично напустио Ал Каиду, потврђујући своју лојалност Исламској држави (која је раније деловала као ИСИ). Одиграо је кључну улогу у заузимању Мосула од стране Исламске државе у јуну 2014. У наредној офанзиви на северу Ирака (јун 2014), предводио је снаге ИД-а у заузимању Тал Афара, а касније је командовао и трупама у бици код Зумара.
Његов значај је додатно порастао након 2015. године због смрти неколико других водећих команданата Исламске државе, остављајући га једном од најважнијих личности организације. Амерички ваздушни напад га је циљао у близини Мосула исте године; ел Кураши је у нападу изгубио десну ногу.
Калиф Исламске државе После смрти Ебу Бекра ел Багдадија у америчкој операцији у северозападној Сирији 2019. године, Исламска држава је потврдила смрт Ел Багдадија преко свог медијског крила "Амак", и прогласила Ел Курашија за новог "калифа". Већина провинција (вилајета) Исламске државе му се убрзо потом заклела на верност. У време његовог именовања за вођу ИД-а, веровало се да ел Кураши тајно делује у источној Сирији, вероватно на територији коју држе Сиријске демократске снаге. Његов први циљ након преузимања контроле био је да изгради нову командну структуру за Исламску државу која је изгубила многе своје високорангиране чланове. Амерички Стејт департмент означио је Ел Курашија као глобалног терористу 24. марта 2020. године.
До краја 2021. године, Исламска држава под командом Курашија је значајно ојачала у Африци. Западноафричка провинција Исламске државе је масовно проширила свој утицај у Сахелу, а огранци ИД су отворили нове фронтове у Демократској Републици Конго и Мозамбику.
Смрт Дана 3. фебруара 2022. године, амерички председник Џозеф Бајден најавио је да су америчке снаге извеле операције у граду Атмеу у Сирији, убивши Ел Курашија.
Када су америчке снаге упале у његов апартман, Ел Кураши је детонирао самоубилачки прслук, убивши себе и бар дванаесторо чланова своје породице. Није било америчких жртава. Исламска држава је потврдила његову смрт у марту и именовала Ебу ел Хасана ел Хашимија ел Курашија за новог вођу.
Референце
Категорија:Рођени 1976. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Исламска држава Категорија:Ал Каида Категорија:Људи под псеудонимом Категорија:Терористи Категорија:Ирачани Категорија:Учесници Рата у Ираку