мини|Сребрни новчић Дамастиона Дамастион је био рударски град чија локација није позната и помиње га антички географ Страбон (64 п.н.е. — 24 н.е.). Из његовог описа у Географији сазнајемо да су се изнад јадранских градова Епидамна и Аполоније даље ка истоку у илирским областима налазили дамастионски рудници сребра, те додаје да су Дамастион основали народи с острва Егине и халкидичког града Менде недалеко од рудника сребра у Илирији. Те Страбонове речи никада не би привукле толику пажњу да овај град није оставио разноврсно и интензивно ковање сребрног новца. Ковао је тетрадрахме са представом Аполона на аверсу, трипода на реверсу и легендом Damastinon, Damastino, Damasti и сл. Мањи номинали (драхме, тетроболи) ређи су и на реверсу често носе рударске атрибуте, носиви слитак или пијук. Ране емисије с почетка IV века п.н.е. сведоче о блиским везама са Грчком и пресудном утицају халкидске лиге и ковнице у Олинту. У раду дамастионске ковнице виде се успони и падови, а временом првобитно висок квалитет све више опада, што на крају доводи до скоро потпуне варваризације ранијих предложака. Око 325—320. п.н.е. кују се последње емисије, а хетерогене серије новца који се приписује Пелагији трају до почетка III века п.н.е. На новцу који се директно или индиректно односи на Дамастион поред Пелагије појављују се називи Daparia, Darado, Sarnoa, Tenestini или имена Kefisofon, Herakleidas, Sokratides, Simon ili Nikarhus.

Историја Илирска држава је контролисала руднике Дамастиона најмање од 5. века пре нове ере. Рудници сребра у Дамастиону повећали су интересовање Грка за илирску територију.

Рудници сребра у Дамастиону били су близу Дасаретије, региона са средиштем око језера Лихнид (данашње Охридско језеро). Дамастион је почео да кује новац од краја 5. века пре нове ере. Иако локација рудника у Дамастиону још увек није лоцирана, успон најранијег значајног илирског новца у језерском крају поклопио се са најранијом познатом важном консолидацијом илирске војне моћи у истом региону. У 4. веку пре нове ере град и његови становници Дамастини били су подложни највероватније илирском краљу Бардилу. Циркулација новчића Дамастиона обухватала је Дарданију (данашње Косово и околна подручја) до запада, до јужне јадранске обале.

Град и његове руднике сребра највероватније је освојио Филип II Македонски након што је победио илирског краља Бардила. У време балканске кампање Александра Великог, посебно у Илирији, аутономно ковање новца Дамастиона је престало, а у међувремену се у региону појављују македонски новчићи Александра и његовог оца Филипа II, што сугерише да су краљеви Македоније успоставили јединствени монетарни систем заробљавањем свих металних ресурса доступних у региону.

Новац Дамастиона трајао је до око 280. године пре нове ере, или до келтске инвазије на Балкан, када је регион дестабилизован.

Локација У покушајима да се питање (локације) Дамастиона реши углавном су коришћени подаци о местима налаза новца и лежиштима сребра. Ова евиденција је веома скромна и у већини случајева наводе се градови где се стари новац прикупљао и продавао, као што су Скопље, Куманово, Врање, Приштина или Јањево. Зато су од изузетног значаја две оставе чији је састав познат само делимично јер су растурене, а поједини комади доспели у разне музејске и приватне збирке. Остава из Кутине код Лесковца откривена је почетком 20-их година прошлог века, али без икаквих података, те је сасвим могуће да је место налаза негде југоисточно од Ниша у долини Кутинске реке. Претпоставља се да је у њој било око 100 примерака новца из дамастионске ковнице који припадају ранијем периоду, односно првој половини IV века п.н.е. Остава из Рисна у Боки которској, откривена 1927, имала је око 300 комада сребрног новца. Приближно једну трећину чинили су статери Коринта и његових колонија, а највећи део су тетрадрахме Дамастиона које одговарају каснијем периоду, односно другој половини IV века п.н.е. (десет примерака из ове оставе налази се у нумизматичкој збирци Народног музеја у Београду). Места појединачних налаза има мало ако узмемо у обзир и примерке с археолошких ископавања (један тетробол из западне Бугарске и тетрадрахма Дамастиона и новац Пелагије са локалитета Кале у Кршевици). Гледано у целини може се закључити да је дамастионски новац углавном био ограничен на централни Балкан, посебно простор од горњег тока Вардара према долини Јужне Мораве и Косову.

У последње време, захваљујући познатим лежиштима олова и сребра око Приштине углавном се сматра да је овај град био на југу Косова где су живели Дарданци.

Нека новија и детаљнија обавештења добијена су тек почетком овог века после археолошких ископавања у селу Кршевици код Бујановца. На простору од око пет хектара нађени су остаци акрополе и великог подграђа који одговарају IV и првим деценијама III в. п.н.е. Начин архитектуре, многобројни покретни налази, укључујући и нумизматички материјал, указују на блиске везе с Грчком, што је неизбежно довело везе са Дамастионом. На основу досадашњих резултата сасвим је извесно да се на локалитету Кале у Кршевици, у долини Јужне Мораве, налазе остаци значајног насеља, а да ли се Дамастион налазио на овом месту тек треба да реше будућа истраживања.

Референце

Категорија:Илирски градови Категорија:Древни градови у Србији