Акасто () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у кишкерешком срезу.Основни подаци и поштански број селаАкасто са геоподацима].
Географија Село лежи између река Дунав и Тиса, 9 километара северозападно од Кишкереша. Од његових спољних пограничних подручја, скоро 6 квадратних километара на северу припада Горњим Кишкуншашким језерима Националног парка Кишкуншаг, а скоро 9 квадратних километара на западу припада под-подручју Миклапуста националног парка.
Историја Према локалним изворима, име села потиче од чињенице да због лоших путева путници нису могли да наставе путовање због блата које се лепило за точкове и заглављивало. Према другој претпоставци, село је добило име по праву мача бившег властелина, који се у документима помиње 1278. године као Аказтов (Akazthow), а 1291. године као Окозтоу (Okoztou).Кратка историја Акастоа
Иако је садашње насеље основано у доба Арпада, у Дебрегечпусти која припада Акашту пронађени су и артефакти из римског доба, попут статуе Викторије из 91. године нове ере. Вековима је била краљевско имање, али је скоро потпуно уништена током турске окупације. Након мировног споразума у Сатмару, поново је насељено око 1719. године, углавном словачким досељеницима из предела данашње Словачке, који су се до краја 18. века већ били потпуно мађаризовали. Године 1737. породица Бошњак је била влесник села и земљишта око села, а 1770. породица Баћањи. У 19. веку, породице Блашкович, Бенче и барон Кас биле су главни земљопоседници. Између два светска рата, гроф Михаљ Милвањи Чеснеки је имао значајну виноградарску и млинарску фирму у Акастоу.
Демографија Године 2001, 99,2% становништва општине били су Мађари, 0,7% Роми, 0,1% Румуни. Од становника насеља, 82% су били римокатолици, 4,9% лутерани, 2% калвинисти, 0,1% гркокатолици. 0,3% становника насеља припадало је другој цркви или деноминацији, док 2% није припадало ниједној религији или деноминацији. Верска припадност 8,7% становника је непозната.
Током пописа из 2011. године, 89,8% становника се изјаснило као Мађари, 0,8% као Роми, 0,4% као Немци, 0,2% као Словаци (10% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 67,7%, реформисти 2,9%, лутерани 4,9%, гркокатолици 0,1%, неконфесионални 5,3% (18,5% се није изјаснило).Акасто Helységnévtár
У 2022. години, 94% становништва се изјаснило као Мађари, 1,7% као Роми, 0,5% као Немци, 0,4% као Румуни, 0,2% као Словаци, 0,1% као Српци, 0,1% као Украјинци, 1,7% као остале, недомаће националности (5,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 50% су били римокатолици, 4,4% лутерани, 2,7% калвинисти, 0,3% гркокатолици, 0,1% православци, 0,9% остали хришћани, 1,4% остали католици, 6,4% неконфесионално (33,6% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Акасто на fallingrain.com Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Историја Акастоа по годинама до 1991.
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун