Нађважоњ () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у веспремској жупанији, у веспремском срезу.Основни подаци и поштански број села
Географија мини|лево|200п|Родино гнездо у насељу Нађвашоњ се налази на главном путу 77 између Веспрема и Таполце, у средишту басена који је по њему назван, 14 километара од језера Балатон. На северу га граничи планина Каб висока 600 метара, а на југу брда Балатонске висоравни. Стенски материјал басена Вазшоњи је кречњак, али базалтни изданци такође заузимају прилично велику површину. То је јасно видљиво на базалтном покривачу планине Каб. Неколико извора извире испод кречњака, а село је окружено шумом. Кроз село пролази Вазшоњи-Сед, чија се вода улива у Егерску воду и храни језеро Балатон.Eger-víz vízgyűjtő területe
Главни пут 77 додирује само северну ивицу унутрашњег подручја насеља, путеви 7311 и 7312 пролазе кроз његов центар, али пут 7308 из Ајке такође додирује североисточни део његове периферије неколико километара. На северној периферији Нађвашоња уздиже се брдо Каб, до којег из Уркута води петоцифрени национални пут (пут 73 114). Пут 7311 води од центра села до Вигантпетенда, где се поново улива у пут 77, а пут 7312 повезује село са Занком преко Чичојског басена. Не дотиче га железничка пруга, насеље се налази прилично далеко од домаћих железничких пруга; Најближа станица, станица Занка железничке линије Бергенд–Сабадбатан–Таполца, такође се налази 15 километара од Нађвашоња. Животињски свет Као и у подручју око насеља микрорегиона Јужни Бакоњ, све познате врсте домаће крупне дивљачи могу се наћи у шумама које окружују Нађвашоњ. Златни шакал (или трскасти вук) је поново уведен, дивља мачка и орао белорепан су ређи,Nagyvázsonyban fotózott rétisas a Birding.hu oldalon у области Каб-хеђа, посетиоци могу срести муфлоне, а у том подручју живи и неколико породица гавранова.
Историја мини|лево|200п|Остаци Павлинског манастира из 15. века мини|лево|200п|Остаци Кинижевог замка из 15. века Нађвашоњ и његова околина су насељени од давнина. У римско доба, овуда је пролазио војни пут, а поред пута су пронађени остаци римског насеља. Присуство Римљана доказују налази и камени натписи који су такође овде пронађени.Кратка историја Нађважоња
Након доласка Мађара, овде се населио клан Васон. Насеље се први пут писмено помиње током татарске инвазије. У то време, у том подручју је било неколико села. Један од суседа Нађвашоња био је Немешлеанифалу, који се помиње још 1082. године. Два села су се спојила 1950. године. У 14. веку, насеље је постало власништво породице Везени. По смрти последње гране породице Везени, имање је враћено круни, краљу Матији, који га је поклонио Палу Кинижију 1472. године. Пал Кинижи је овде саградио замак. Захваљујући замку, насеље је почело да цвета; До 1488. године већ је био наведен међу значајним селима округа.
Павлински манастир је изграђен у 15. веку. Кинижи је довео монахе из суседног села. Године 1552, када је Веспрем заузет, војници су дигли манастир у ваздух како би спречили усељење Турака. Статус Нађвашоња као трговачког града указивали су значајни недељни вашари, велики број занатлија у насељу и цркве.
Током турског периода, војници замка су изградили своје смештаје у подножју кинижког замка, стварајући тако готово ново насеље. У 16. веку, Нађвашоњ су такође нападали Турци, након чега је замак био понекад у турским, а понекад у мађарским рукама. Замак је коначно повратан 1598. године. У 17. веку, насеље је покушало да поправи штету коју су Турци нанели. Године 1649, краљ је поклонио замак Иштвану Зихију. Године 1651, Нађвашоњ се већ помиње као град, иако његов правни статус није достигао статус трговачког града. Турци су још једном напали замак и спалили га 1663. године. Након Ракоцијевог рата за независност, замак је изгубио свој значај.
Развој насеља је стао. Имре Зичи је почетком 18. века позвао немачке досељенике овде, али ни они нису успели да га процветају, те је потпуно изгубио свој некадашњи ранг и значај. У 19. веку, Нађвашоњ је био станица и место за мењање коња на рути дилижанси између Будима-Фехервара-Веспрема-Таполце.Postamúzeum
Године 2018, насеље је освојило Велику награду за изузетне обновитеље селаЧланак о награди, коју додељује Министарство унутрашњих послова на основу стручног жирија. Исте године, село је добило Специјалну награду Мађарских архитеката од Удружења мађарских архитеката у категорији обнове села.Награда за обнову села
Демографија На попису из 2011. године, 88,2% становништва се изјаснило као Мађари, 3,5% као Немци и 3,2% као Роми (11,7% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Њихова верска расподела је била следећа: римокатолици 54,2%, реформисти 7,7%, лутерани 5,2%, гркокатолици 0,5%, неконфесионални 9,1% (22,2% се није изјаснило).Цун Helységnévtár
У 2022. години, 91,2% становништва се изјаснило као Мађари, 3,3% као Немци, 2% као Роми, 0,2% као Грци, 0,1-0,1% као Украјинци, Хрвати и Словаци, 1,6% као остале, недомаће националности (8,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 39,3% су били римокатолици, 6,2% калвинисти, 4,7% лутерани, 0,5% гркокатолици, 0,7% остали хришћани, 0,5% остали католици, 10,3% неконфесионални (37,7% није одговорило).
+Број становника по годинамаПопулација Нађважоња и веспремског среза Име јединице 1980. 1990. 2001. 2011. 2022. 2025. Нађважоњ1.6911.7581.810 1.7471.6751.691 Веспремски срез 75.06081.80984.39083.28878.39077.889
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Нађважоњ на fallingrain.com Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Веспрем