Општине у Норвешкој су основне јединице локалне самоуправе. Норвешка је подељена на 15 административних региона, који се називају окрузи. Ови окрузи су подељени на 357 општина (од 2024. године). Главни град Осло је истовремено и округ и општина. мини|лево|200px|Мапа општина (2020)
Општине су одговорне за основно образовање (до 10. разреда), ванболничке здравствене услуге, услуге за старије грађане, социјалну помоћ и друге социјалне услуге, зонирање, економски развој и општинске путеве и комуналне услуге. Општином управља општинско веће састављено од директно изабраних представника. Градоначелник се бира индиректно гласањем општинског већа. Спровођење закона и црквене услуге у Норвешкој се пружају на националном нивоу.
Општине пролазе кроз континуиране промене кроз поделе, спајања и прилагођавања граница. Године 1930. у Норвешкој је било 747 општина. Од 2024. године постоји 357 општина. Погледајте списак бивших општина у Норвешкој за даље детаље о спајањима општина.
Напори за консолидацију трају још од рада Шеи комитета 1960-их. Овај рад је компликован низом фактора. Будући да држава даје блок грантове општинама на основу процене потреба, општине имају мало подстицаја да изгубе локалну аутономију. Национална политика је да општине треба да се спајају само добровољно, а у току су студије како би се идентификовале потенцијалне користи.
Терминологија У Норвешкој постоје два различита стандарда писања: Бокмал и Нинорск. Норвешке општине се називају или (множина) или (једнина је иста и у Бокмалу и у Нинорску). Норвешка реч позајмљена је од француске речи , која на крају потиче од латинске речи , („заједничко”). Еквивалент на квенском језику је . Историјски гледано, реч или користила се у Норвешкој као назив за општине. Та реч потиче од старог појма стотина који се користио широм северне Европе. Од 1960-их тај назив је изашао из употребе широм Норвешке, иако мала група општина у региону Хардангер у Западној Норвешкој и даље користи назив herad, као што су Вос херад, Улвик херад и Квам херад. Општина Уленсванг је користила назив herad до 2020. године.
Норвешка такође има неке општине које су двојезичне или тројезичне због присуства многих Лапонаца (Сами) који тамо живе. На севернолапонском, постоје две речи за општину: и . Обе су позајмљенице из скандинавских језика, од којих је прва повезана са норвешким речима sokn и sogn (парохија). Други термин је повезан са норвешком речју (prestegjeld). Луле лапонски такође има две речи за општине: и . Реч на јужнолапонском је .
Администрација Свака општина има своје државне челнике: градоначелника ( или ) и општинско веће (). Градоначелник је извршни вођа. Општинско веће је саветодавно и законодавно тело општине и највиши је орган власти у општини. Чланови општинског већа бирају се на мандат од четири године. Подгрупа пуног већа је извршно веће (), састављено од пет чланова. Историјски гледано, веће је било познато као , користећи стари назив за општину.
Општине