Мауро Шмид (; Билах, 4. децембар 1999) швајцарски је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Џејко—алула. Освојио је по једном Тур оф Белгијум, Грејт океан рејс и Мускат класик. Остварио је по једну етапну побједу на Ђиро д’Италији и Тур де Франсу, освојио је двије златне и једну бронзану медаљу на Свјетском првенству у мјешовитом хронометру и једну бронзану медаљу на Европском првенству у мјешовитом хронометру. Освојио је два пута првенство Швајцарске у друмској и једном у вожњи на хронометар.
Каријера Почетак каријере
На почетку каријере такмичио се у циклокросу, а 2017. завршио је на другом мјесту првенство Швајцарске у циклокросу, друмској и вожњи на хронометар, док је ртрку ран При Генерал Патон у оквиру Купа нација завршио на трећем мјесту. На писти је освојио двије бронзане медаље на Европском првенству за јуниоре и возаче од 23 године, у дисциплинама дохватна вожња екипно и трка на поене. Године 2019. придружио се програму швајцарске академије, са којим је освојио првенство Швајцарске у друмској вожњи за возаче до 23 године.
Године 2021. прешао је у ворлд тур тим Кубека асос. Прве сезоне са тимом возио је Ђиро д’Италију, гдје је на етапи 11 био у бијегу, одакле је напао у финишу и побиједио је испред Алесандра Ковија, чиме је остварио прву побједу у каријери.
2022—2023.
Године 2022. прешао је у Квик—степ алфа винил након што се тим Кубека асос угасио. На почетку сезоне возио је Тур оф Оман, који је завршио на десетом мјесту у генералном пласману, два минута иза Јана Хирта. Крајем марта је возио Сетимана интернационале ди Копи е Бартали, гдје је побиједио на првој етапи двије секунде испред Едија Данбара, чиме је остварио прву побједу за Квик—степ. У мају је возио Ђиро д’Италију, гдје је на осмој етапи био у бијегу и завршио је на шестом мјесту, 15 секунди иза Томаса де Гента, а затим је био у бијегу на етапи 19, коју је завршио на другом мјесту, изгубивши у спринту од Куна Баувмана. У јуну је возио Тур оф Белгијум, гдје је на четвртој етапи био у бијегу и завршио је на другом мјесту, изгубивши у спринту од Квинтена Херманса, али је преузео лидерску мајицу са истим временом као Тим Веленс. Последњу, пету етапу, завршио је у групи, у спринту у којем је побиједио његов сувозач Фабио Јакобсен и освојио је трку испред Веленса, због бољег пласмана на етапама. Првенство Швајцарске у вожњи на хронометар завршио је на другом мјесту, 29 секунди иза Џоела Сутера, а првенство у друмској вожњи завршио је на четвртом мјесту, минут и 43 секунде иза трочлане групе коју је одспринтао Робин Фројдево. У августу је Денмарк рунт завршио на шестом мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза Кристофа Лапорта, након чега је у септембру возио класике у Канади, гдје је Гран при сајклисте де Квебек завршио на 19 мјесту, у групи која је дошла на циљ четири секунде иза Беноа Коснефроа|Беное Коснефрое]], а Гран при сајклисте де Монтреал је завршио на шестом мјесту, одспринтавши трочлану групу која је дошла на циљ 22 секунде иза прве групе у којој је побиједио Тадеј Погачар. У финишу сезоне освојио је златну медаљу на Свјетском првенству у мјешовитом хронометру, гдје је Швајцарска побиједила три секунде испред Италије, након чега је возио друмску трку, гдје је отишао у бијег након што је Квентин Паше из француског тима напао на 75 -{km}- до циља, али је достигнут када је Ремко Евенепул напао на 32 -{km}- до циља и завршио је на 17 мјесту, у групи која је дошла на циљ два минута и 20 секунди иза Евенепула, а у којој је Лапорт побиједио у спринту за сребрну медаљу испред Мајкла Метјуза.
На почетку сезоне 2023. возио је Тур даун андер, који је завршио на петом мјесту, 58 секунди иза Џеја Вајна. У фебруару је возио УАЕ тур, гдје је Судал—Квик-степ побиједио на екипном хронометру на другој етапи. У марту је возио Сетимана интернационале ди Копи е Бартали, гдје је свих пет етапа завршио у првих десет, од чега три на другом мјесту и освојио је трку 16 секунди испред Џејмса Шоа, уз освојену класификацију по поенима, чиме је постао први швајцарски побједник трке. Почетком априла возио је Вуелту ал Паис Баско, гдје је прву етапу завршио на другом мјесту у спринту, иза Итана Хејтера. Четврту етапу завршио је на трећем мјесту, одспринтавши групу која је дошла на циљ двије секунде иза Јонаса Вингегора и Микела Ланде, а трку је завршио на 11 мјесту у генералном пласману, два и по минута иза Вингегора. Флеш Валон је завршио на 16 мјесту, 14 секунди иза Тадеја Погачара који је напао на успону Мур де Иј, а затим је првенство Швајцарске у друмској вожњи завршио на четвртом мјесту, двије секунде иза Марка Иршија. У августу је завршио друмску трку на Свјетском првенству на 13 мјесту, пет минута и 50 секунди иза Метјуа ван дер Пула, а затим је освојио златну медаљу у мјешовитом хронометру, гдје је Швајцарска побиједила седам секунди испред Француске. У финишу сезоне друмску трку на Европском првенству завршио је четири минута иза Лапорта.
2024—
мини|лево|Шмид на Тур де Франсу 2025.
Године 2024. прешао је у тим Џејко—алула, са којим је потписао трогодишњи уговор. На почетку сезоне неколико трка није завршио, а у јуну је првенство Швајцарске у вожњи на хронометар завршио на петом мјесту, два минута иза Стефана Кинга, након чега је освојио првенство у друмској вожњи, 18 секунди испред Симона Пелоа. Крајем јуна освојио је Около Словенска трку у Словачкој, седам секунди испред Жилијена Алафилипа, а затим је Арктик рејс оф Норвеј завршио на четвртом мјесту у генералном пласману, 20 секунди иза Магнуса Корт Нилсена. У августу је возио Вуелта а Еспању по први пут, гдје је хронометар на отварању завршио на седмом мјесту, 16 секунди иза Брендона Макналтија, На етапи 12 је био у бијегу и завршио је на четвртом мјесту, 23 секунде иза Пабла Кастриља, након чега је био у бијегу и на етапи 13, коју је завршио на другом мјесту, 45 секунди иза Мајкла Вудса. У бијегу је био поново на етапи 18, коју је завршио на другом мјесту, одспринтавши групу која је дошла на циљ четири секунде иза Уркоа Берадеа. Хронометар на последњој, етапи 21 завршио је на петом мјесту, 46 секунди иза Кинга. У финишу сезоне је критеријум Јапан куп завршио на другом мјесту, иза Томса Скујинша.
На почетку сезоне 2025. возио је Кадел Еванс грејт океан роад рејс, гдје је напао на 10 -{km}- до циља и побиједио је три секунде испред групе коју је одспринтао Арон Гејт. У марту је возио Париз—Ницу, гдје је био у бијегу на седмој етапи и завршио је на другом мјесту, 20 секунди иза Мајкла Сторера, након чега је возио арденске класике, од којих је Амстел голд рејс завршио на 15 мјесту, минут и 25 секунди иза Матијаса Скелмосеа, а Флеш Валон је завршио на десетом мјесту, 19 секунди иза Погачара. У јуну је освојио првенство Швајцарске у вожњи на хронометар по први пут, секунду испред Стефана Бисежера, а затим је освојио првенство у друмској вожњи други пут заредом, побиједивши у спринту Иршија. У јулу је возио Тур де Франс по први пут, гдје је био у бијегу на етапи 11 и издвојио се заједно са Јонасом Абрахамсеном на последњем успону. До краја су радили заједно и завршио је на другом мјесту, изгубивши од Абрахамсена у спринту. Недељу дана послије Тур де Франса возио је Класика де Сан Себастијан, који је завршио на 11 мјесту, у групи која је дошла на циљ два минута иза Ђулија Чиконеа. Почетком септембра возио је Мериленд сајклинг класик, гдје је био дио осмочлане групе која се одвојила од главне групе и завршио је на петом мјесту у спринту у којем је побиједио Санди Дижарден. У финишу сезоне освојио је бронзану медаљу на Свјетском првенству у мјешовитом хронометру, који је Швајцарска завршила девет секунди иза Аустралије и пет секунди иза Француске, а затим је освојио бронзану медаљу и на Европском првенству у мјешовитом хронометру, гдје је Швајцарска завршила 40 секунди иза Француске и 30 секунди иза Италије.
На почетку сезоне 2026. возио је Тур даун андер, гдје је пролог на отварању завршио на шестом мјесту, четири секунде иза Самјуела Вотсона, а другу етапу је завршио на трећем мјесту, одспринтавши групу која је дошла на циљ 58 секунди иза Џеја Вајна и Хонатана Нарваеза. Трку је завршио на другом мјесту у генералном пласману, минут иза Вајна, након што је Нарваез због пада морао да је напусти. Недељу дана касније возио је Кадел Еванс грејт океан роад рејс, гдје је завршио на четвртом мјесту у спринту у којем је побиједио Тобијас Лунд Андерсен. Почетком фебруара освојио је Мускат класик, гдје је побиједио у спринту Адама Јејтса, након чега је возио Тур оф Оман, гдје је побиједио на трећој етапи секунду испред Кристијана Скаронија након што је напао на последњем успону.
Референце
Спољашње везе
Званични сајт Профил на сајту -{uci.org}- Профил на сајту -{procyclingstats.com}- Профил на сајту -{cyclingarchives.com}- Профил на сајту -{cqranking.com}- Профил на сајту -{intersportstats.com}-
Категорија:Рођени 1999. Категорија:Швајцарски бициклисти Категорија:Бициклисти на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Швајцарски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2020. Категорија:Бициклисти на Ђиро д’Италији Категорија:Бициклисти на Тур де Франсу Категорија:Бициклисти на Вуелта а Еспањи Категорија:Светски шампиони у друмском бициклизму