Емират Бари (арапски: إمارة باري) је била исламска држава у Апулији краткотрајног века, којом су владали Бербери. Основан је око 847. године, са седиштем у јужноиталијанском граду Барију. Постојао је око двадесетчетири године, све до 871. године, када га је освојио каролиншки владар Луј II. У питању је била једина муслиманска држава која је икада постојала на италијанском копну. .

Оснивање Бари је први пут био мета напада Аглабида крајем 840. или почетком наредне године, када је накратко био окупиран. Према историчару Ел Баладурију, Бари је од византијској цара освојио Калфун око 847. године. Он је био мевла, слуга или одбегли роб, аглабидског емира Африке. Калфун је вероватно био берберског порекла, могуће из Емирата Сицилије. Освајање Барија су муслимани тога времена сматрали неважним, пошто га је извршила личност која није уживала подршку било које друге муслиманске државе. Међутим, Калфунов наследник, Муфараг бин Салам, послао је захтев абасидском калифу Ел Мутавакилу у Багдад, као и његовом покрајинском гувернеру Египта, тражећи признање освајања титулом валије, гувернера који је управљао покрајинама Калифата. Захтев је испуњен. Муфараг је увећао територију емирата.

Владавина Савдана

мини|Емир Савдан преговара са византијским командантом. Скиличина хроника.

Трећи и последњи емир Барија био је Савдан (познат и као Солдан), који је на власт дошао око 857. године, након убиства свога претходника Муфатага. Напао је земље лангобардске Кнежевине Беневент, приморавајући кнеза Аделхиса на плаћање данка. Године 864. добио је званичну инвеституру коју је тражио још Муфараг. Средином 860-тих година франачки монах по имену Бернард, са двојицом пратиоца, зауставио се у Барију, на свом путу ка Јерусалиму. Ходочасници су замолили Савдана за писма препоруке која би им гарантовала безбедан пут до Свете земље. Према Itinerarium Bernardi, Бернардовом запису о том догађају, Бари којег назива "civitatem Sarracenorum" некада је припадао "Беневентанцима".

Хебрејска хроника Ахимааза бележи да је Савдан, последњи емир Барија, мудро управљао градом и био у добрим односима са истакнутим јеврејским учењаком Абу Ароном. Хришћанске монашке хронике приказују га са мрачним епитетима: nequissimus ac sceleratissimus. Свакако, муслимански напади на хришћане и Јевреје нису престали током Савданове владавине. Постоје докази о високој развијености Барија у овим временима. Такође је цветала и трговина робљем, вином, грнчаријом. Под Савданом, Бари је украшен палатама, јавним зградама и џамијом.

Године 859. Ламберт I од Сполета придружио се Жерару, грофу од Марсија, Мајелпоту, гасталду од Телезеа, и Ванделберту, гасталду од Бојана, како би спречили Савдана да поново уђе у Бари, након кампање против Капуе и Тера ди Лаворо. Упркос крвавој бици, емир је успешно ушао у своју престоницу.

Емират је постојао довољно дуго да успостави односе са својим хришћанским суседима. Према Салернитанској хроници, амбасадори емира послати су у Салерно, где су боравили у епископској палати, на велико разочарење самог епископа. Бари је такође служио и као уточиште најмање једном политичком ривалу каролиншког цара Луја II, извесног човека који је из Сполета пребегао током побуне.

Пад Године 865. Луј II, вероватно под притиском цркве, издао је капитулар позивајући борце северне Италије да се окупе у Лучери на пролеће наредне године, ради заједничког напада на Бари. Из савремених извора није познато да ли је ова сила икада кренула на Бари. Лета те године цар је обилазио Кампанију са својом царицом Енгелбергом, где је наговаран од лангобардских принчева - Аделхиса од Беневента, Гваифера од Салерна и Лаиндулфа II од Капуе, да нападну Бари.

мини|Савезничко освајање Барија

Тек на пролеће 867. године Луј је предузео акцију против емирата. Одмах је опсео Матеру и Орију, недавно освојене градове, и спалио први. То је вероватно прекинуло комуникацију између Барија и Тарента, другог центра муслиманске моћи у Јужној Италији. Луј је у Каноси основао гарнизон. Повукао се у Беневент до марта 868. године. Истовремено је започео преговоре са новим византијским царем Василијем I. Разматрао се брак између Лујеве ћерке Ерменгарде и Василијевог најстаријег сина Константина, чиме је била условљена византијска помоћ у заузимању Барија. Салернитанска хроника приписује иницијативу најпре Лују, али потом и Василију.

Заједнички напад планиран је за крај лета 869. године, а Луј је остао у Беневенту планирајући га све до јуна. Византијска флота од 400 бродова (према "Annales Bertiniani") под командом Никите, пристигла је са очекивањима да ће Луј одмах предати своју ћерку. Он је из непознатих разлога то одбио. Могуће да је био поведен Никитиним одбијањем да му призна царску титулу, будући да у свом писму Луј помиње "увредљиво понашање" византијског команданта. Могуће је да је флота једностано стигла прекасно у јесен.

Баријски муслимани су 870. године појачали своје нападе, пустошећи чак острво Гаргано и светилиште Монте Сент Анђело. Луј је организовао војни одговор на ове нападе, пробијајући се дубоко у Апулију и Калабрију, али заобилазећи већа насељена места попут Барија и Тарента. Неколико градова ослободио је муслиманске власти, а бројни муслимански одреди су потучени. Охрабрен овим успесима Луј је напао Бари са копнене стране. У нападу су учествовали Франци, Немци, Лангобарди уз помоћ флоте Склавина. Фебруара 871. године цитадела је пала, а Савдан је заробљен и одведен у Беневент окован у ланцима. Извештај о овој победи налази се у делу „De Administrando Imperio“ Константина Порфирогенита, а чије тврдње да су Византинци играли главну улогу у освајању града, вероватно су претеране. У опсади арапског Барија (868-871) хрватски владар Домагој учествовао је са дубровачком флотом и снагама других словенских склавинија.Vedran Duančić; (2008) Hrvatska između Bizanta i Franačke (in Croatian)

Емири Барија Калфун (841. - о. 852.) Муфараг бин Салам (о. 852. - о. 857.) Савдан (о. 857. - 871)

Референце

Литература

Musca, Giosuè . (Università degli Studi di Bari Istituto di Storia Medievale e Moderna, 4.) Bari: Dedalo Litostampa.

Категорија:Бивше државе Европе Категорија:Бивше државе на Апенинском полуострву Категорија:Бивше монархије Категорија:Византијско-арапски ратови Категорија:Бари Бари