Туроњ () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шиклошком срезу.Основни подаци и поштански број села
Географија Село се налази на западној страни Вилањске планине, 8 километара северозападно од Шиклоша ваздушном линијом, 10 километара путем, 20 километара јужно од Печуја и 6 километара северно од Харкања.Zentai, 91. o.
Суседна насеља су: Саланта на северу, Бише на истоку, Маријађид на југоистоку, Харкањ на југу, Чарнота на југозападу и Гаре на северозападу..
Историја мини|лево|200п|Бивша католичка а од 16. века реформатска црква Село је било насељено још од неолитског периода, када су овде живели прекодунавски народи из периода културе са керамиком украшеном линијама, а затим и народи са културом инкрустиране керамике из бронзаног доба. Током римског периода, кроз село је пролазио важан римски пут.
Име Туроњ се први пут помиње у документима 1207. године под именом Турул (Turul). Године 1237, половина имања села припадала је сину Махе, сина Михаља Махе, из клана Жидој, који га је продао печујском каптолу, чијим селима је био окружен, за 40 марака. Године 1290, имена двојице становника Туроња била су међу племенитим сведоцима печујског каптола (црквеног). Село, које је забележено и записано такође у турулској верзији 1207. године, а затим и 1237. године. Већ је век касније имало самосталну парохију, што указује на значај села. Црква која и данас стоји такође је из 13. века, и била је посвећена Девици Марији.Zentai, 92. o.
Године 1543. насеље је постало део Османског царства. Слично Харкању, који је од Турака повратио сигетварски капетан, Марк Хорват,Zentai, 109. o. становници Туроња су плаћали данак и мађарским и турским господарима све до пада Сигетвара. Насеље је тада већ било калвинистичко.
Током Ракоцијевог рата за независност, 1706. године, Ракоцијеви војници који су неочекивано напали подручје спалили су село, укључујући и цркву. Значајан део становништва је побегао и основао ново насеље Киш-Туроњ.Зентај, стр. 94. Проповедник Михаљ Нађ је о томе писао 1817. године:
Са повратком мира, село је почело да се обнавља, кућа по кућа. Реформатска конгрегација и католичка заједница које су живеле у селу такође су захтевале коришћење цркве након обнове порушене, изгореле цркве. Године 1726, црква је обновљена и почела је поново да се користи. Зидови су добили нову потпору. Датум 1730. на звону, које је некада стајало у звонику, можда указује на датум модерног отварања целе цркве. Звоно је касније премештено на црквени торањ, одакле га је војна управа 1915. године транспортовала и излила, заједно са другим звонима у том подручју, за ратне сврхе. Касетирани и осликани плафон цркве носи датум 1744. године, док су њена проповедаоница и клупе направљене 1758. године, што је забележио проповедник Михаљ Нађ 1817. године.
Током Мађарског рата за независност 1849. године, у такозваној бици код Туроња, Кошутове трупе, предвођене Данијелом Кошом, учитељем из Мароче, су биле поражене, а хрватски граничари, служећи под заставом царске војске, поново су спалили село док су гонили мађарске војнике. Скоро четрдесет кућа је уништено, укључујући и парохијски дом, заједно са свим документима и матичним књигама које се односе на село. Међутим, црква је остала неоштећена. Некадашње мотиве реформисане цркве користила је фабрика Жолнај.
Елек Фењеш је 1851. године написао следеће о селу::
Део његове новије историје је да је социјалистичка економија, која је овде деловала, 1974. године спојила насеље Гаре и производну задругу Туроњ у већу заједничку производну задругу у Саланти.
Демографија На попису из 2011. године, 96,3% становништва се изјаснило као Мађари, 2,2% као Роми, 2,6% као Хрвати и 1,1% као Немци (3,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 34,2%, реформисти 19,9%, евангелисти 2,2%, неконфесионалне 25% (18,4% се није изјаснило).Туроњ Helységnévtár
У 2022. години, 90,6% становништва се изјаснило као Мађари, 1,2% као Роми, 0,8% као Немци, 0,4% као Грци и 2% као друге, недомаће националности (9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 27% су били римокатолици, 17,6% калвинисти, 2,5% лутерани, 1,6% остали католици, 17,6% неконфесионални (33,2% није одговорило).
Референце
Литература
Zentai, Tünde. Drávaszög és Szlavónia. Pécs: Pro Pannonia Kiadó Alapítvány, Molnár Nyomda (2012).
Спољашње везе Туроњ на fallingrain.com Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља Туроњ на hunmix.hu
Категорија:Насељена места у жупанији Барања