Поремећај у исхрани (ПИ) је ментални поремећај дефинисан абнормалним понашањем у исхрани које негативно утиче на физичко или ментално здравље особе. Ова понашања могу укључивати конзумирање превише хране или премало хране, као и проблеме са сликом тела. Врсте поремећаја у исхрани укључују поремећај преједања, где особа која пати континуирано једе велике количине у кратком временском периоду, обично док није гладна, што често доводи до повећања телесне тежине; анорексија нервоза, где особа има интензиван страх од добијања на тежини, па ограничава храну и/или прекомерно вежба како би се носила са овим страхом; булимија нервоза, где појединци једу велике количине (преједање), а затим покушавају да се реше хране (чишћење), у покушају да не добију на тежини; пика, где пацијент једе нехрањиве производе; синдром преживања, где пацијент повраћа несварену или минимално сварену храну; поремећај избегавања/ограничавања уноса хране (ПИОХ), где људи имају смањен или селективан унос хране због неких психолошких разлога; и група других специфичних поремећаја исхране или избегавања. Анксиозни поремећаји, депресија и злоупотреба супстанци су чести међу људима са поремећајима у исхрани. Ови поремећаји не укључују гојазност. Људи често доживљавају коморбидитет између поремећаја у исхрани и опсесивно-компулзивног поремећаја.
Узроци поремећаја у исхрани нису јасни, иако изгледа да и биолошки и фактори околине играју улогу. Верује се да културна идеализација мршавости доприноси неким поремећајима у исхрани. Особе које су доживеле сексуално злостављање такође имају већу вероватноћу да развију поремећаје у исхрани. Неки поремећаји попут пика и поремећаја преживања чешће се јављају код особа са интелектуалним инвалидитетом.
Лечење може бити ефикасно за многе поремећаје у исхрани. Лечење варира у зависности од поремећаја и може укључивати саветовање, савете о исхрани, смањење прекомерне вежбе и смањење напора за елиминисање хране. Лекови се могу користити за помоћ код неких од повезаних симптома. У озбиљнијим случајевима може бити потребна хоспитализација. Око 70% људи са анорексијом нервозом и 50% људи са булимијом опоравља се у року од пет година. Само 10% људи са поремећајима у исхрани прима лечење, а од њих приближно 80% не добија одговарајућу негу. Многи се шаљу кући недељама раније од препорученог боравка и не добијају неопходан третман. Опоравак од поремећаја преједања је мање јасан и процењује се на 20% до 60%. И анорексија нервоза и булимија нервоза повећавају ризик од смрти.
Процене преваленције поремећаја у исхрани значајно варирају, одражавајући разлике у полу, старости и култури, као и методе које се користе за дијагнозу и мерење. У развијеном свету, анорексија нервоза погађа око 0,4%, а булимија око 1,3% младих жена у датој години. Поремећај преједања погађа око 1,6% жена и 0,8% мушкараца у датој години. Према једној анализи, проценат жена које ће имати анорексију нервозу у неком тренутку свог живота може бити до 4%, или до 2% за булимију и поремећаје преједања. Стопе поремећаја у исхрани изгледа да су ниже у мање развијеним земљама. Анорексија нервоза и булимија се јављају скоро десет пута чешће код жена него код мушкараца. Типичан почетак поремећаја у исхрани је у касном детињству до раног одраслог доба. Стопе других поремећаја у исхрани нису јасне.
Референце
Литература