мини|Квислингов режим 1942. Режим Квислинга или Квислинов режим, званично познат као Национална влада Норвешке, била је колаборационистичка влада Норвешке под немачком окупацијом која је постојала од 1. фебруара 1942. до 9. маја 1945. Кључна фигура у влади био је Видкун Квислинг вођа Нацистичке партије Норвешке, који је био председник-министар све време постојања режима. Влада је имала аутономни статус, док је територијално била део Рајхскомесаријата Норвешке, који је формиран још 1940. У ствари, сва власт у држави припадала је директно немачкој администрацији Рајхскомесаријата.

Историја

Покушај преузимања власти 1940 Видкун Квислинг је успоставио контакте са немачком владом још 1939. године, када је над земљом надвила претња искрцавања трупа из Енглеске и Француске. У децембру 1939. први пут среће Хитлера и тражи подршку, тврдећи да може успоставити „нови поредак“ у Норвешкој. Хитлер обећава финансијску, а по потреби и војну подршку.

9. априла 1940. године, због немачког напада на Норвешку, краљ Хакон VII је напустио земљу. Квислинг је истог дана на радију најавио рушење старе владе и стварање нове, у којој је био на месту премијера. Квислинг је позвао грађане Норвешке да престану са отпором и подвргну се немачкој окупацији, која је у суштини спасила земљу од инвазије англо-француских трупа. Међутим, његова изјава изазвала је крајње негативну реакцију Норвежана, због чега га је немачка окупациона управа 15. априла уклонила и почела да ствара своје власти. Јозеф Тербовен је 24. априла постављен за рајхскомесара и де фацто вођу државе.

Стварање владе и унутрашња политика Од септембра 1940. Квислинг је именован за вршиоца дужности премијера под Јозефом Тербовеном. Аутономна влада, у којој је Квислинг добио место председника-министра, створена је тек у фебруару 1942. У стварности, власт владе била је ограничена немачким интересима у држави. Унутрашња политика државе није се много разликовала од других аутономних и пронемачких режима створених на територијама које је окупирала Немачка. Партија националног јединства постала је једина легална у земљи, уведени су нирнбершки расни закони, а Јеврејима је забрањен улазак у земљу. Незванично, у односу на Квислинга коришћена је титула „Фирер“ (норвешки фøрер), што је у Немачкој било еквивалентно звању Фирера. На норвешкој територији су створени концентрациони логори, а од октобра 1942. до фебруара 1943. извршена су прва већа хапшења противника режима и Јевреја. У земљи се развио и покрет отпора, чији су припадници извршили низ саботажа над окупаторима и колаборационистима. Квислинг се надао да ће нови режим стећи већу независност, али то се из више разлога није догодило. Пре свега зато што његова влада није уживала подршку међу становништвом које је више симпатија имало према Енглеској, где се налазио краљ Хокон VII и влади у егзилу. 16. август 1943. Норвешка национална влада објавила је рат СССР-у.

Питање независности Чак и након стварања квислиншке владе, Јозеф Тербовен је и даље владао Норвешком као диктатор, директно се повинујући само Хитлеровим наређењима. Квислингов режим је био марионетска влада, али се Квислинг залагао за независност Норвешке и опозив Тербовена, непрестано безуспешно предочавајући ту идеју Хитлеру. Квислинг је намеравао да постигне независност Норвешке под својом влашћу склапањем мировног уговора са Немачком и окончањем окупације; Немачка је морала да призна суверенитет Норвешке. Затим је требало да се придружи Антикоминтеровском пакту. План је био да се обнови регрутација у норвешкој војсци како би потом ушли у Други светски рат на страни сила Осовине.

Квислинг је изнео идеју о стварању паневропске уније са јединственом валутом и заједничким тржиштем, али без доминације Немачке. Квислинг је своје планове у више наврата износио Хитлеру слањем писама или директним преговорима (прво током састанка 13. фебруара 1942, а затим 28. јануара 1945. у канцеларији Рајха). Све квислингове планове Хитлер је одбацио, који није намеравао да склапа никакве споразуме до краја рата и имао је планове да припоји Норвешку као најсевернији регион „великог Рајха“. Међутим, током последњег састанка 1945. Хитлер је обећао Квислингу обнављање независности Норвешке чим се рат заврши. Ово је био једини познати пут када је Хитлер дао такво обећање.

Пад До 1944. Квислинг је скоро потпуно изгубио наду у независност Норвешке, а Немачка је била на ивици да изгуби рат. Јосеф Тербовен је извршио самоубиство

Референце

Категорија:Норвешка у Другом светском рату Категорија:Колаборационисти у Другом светском рату