Луције Јулије Либо (267–266. п. н. е.) био је римски сенатор и војни командант. Био је конзул 267. п. н. е, заједно са Марком Атилијем Регулом. Током њиховог конзулата, ова двојица су водила успешан рат против Салентина, месапијског народа у Апулији, и освојили град Брундизиум. Као признање за победу, Либо и Регул су добили тријумф, који су прославили 23. јануара 266. п. н. е..Мюнцер, Фридрих, „Јулије 318“, Реаленциклопедија класичне античке науке (Realencyclopädie der classischen Altertumswissenschaft), том 10.1, колона 662 (Штутгарт, 1918).
Иако су патрицији Јулијевци били истакнута породица ране Римске републике, Либо је једини члан рода који се појављује у историји након диктатуре Гаја Јулија 352. п. н. е. За савремене научнике, Либо вероватно представља генеалошку везу између Јулијеваца ране Републике и Јулијеваца Цезара, који су били значајни од времена Другог пунског рата до ране империје. Самнер је предложио да је Либо, чији су отац и деда такође носили име Луције, потомак Луција Јулија Јула, конзуларног трибуна 388. и 379. п. н. е., док је Бадиан као могућност навео и друге познате рођаке Јула. Такође се претпоставља да је Луције Јулије, деда Секста Јулија Цезара, претора 208. п. н. е., био Либов син.
Референце
Литература
Смит, Вилијам, уредник (1849). „Либо, Луције Јулије“, Бадиан, Ернст (2009). „Од Јулијеваца до Цезара“, у: Мириам Грифин (ур.),
Категорија:Јулијевци Категорија:Римски конзули