Секст Јулије Цезар био је римски претор 208. године п. н. е., у време Другог пунског рата. Сматра се претком свих каснијих Јулијеваца Цезара који се појављују у историји, као што су римски диктатор Јулије Цезар и цар Октавијан Август..
Породица Секст је најранији припадник Јулијеваца Цезара чије се име појављује у историјским изворима. На основу филијације његовог сина, Секста, зна се да је његово отачко име било Луције, али није познато да ли је његов отац носио надимак Цезар. Поједини научници су изнели мишљење да је тај Луције био син Луција Јулија Либона, конзула из 267. године п. н. е.
Изгледа да је Секст имао најмање двоје деце: Луција, који је био претор 183. године п. н. е., и Секста, који је обављао дужност војног трибуна 181. године, а конзул је постао 157. године п. н. е. У својој реконструкцији породице Јулијеваца Цезара, класични научник Вилхелм Друман претпоставио је да је конзул био син војног трибуна, а не иста личност, те је између Секста, претора, и његова два сина уметнуо иначе непознатог Луција; међутим, пошто су војни трибун и конзул иста особа, Луције — деда конзула — морао је бити отац Секста, претора из 208. године п. н. е..
Вероватно је да је претор имао и трећег сина, Гаја, који је био сенатор и за ког се каже да је око 143. године п. н. е. написао римску историју на грчком језику. Тај син је вероватно био прадеда Гаја Јулија Цезара, диктатора, чији су отац и деда такође носили име Гај..
Каријера Изабран за претора 208. године п. н. е., Секст је добио провинцију Сицилију и команду над кананским легијама, легијама састављеним од преживелих из битке код Кане.Ливије, књига XXVII, поглавља 21–22.. Велику несрећу претрпеле су римске снаге када су конзули Марко Клаудије Марцел и Тит Квинције Криспин, који су извиђали Ханибалову позицију, упали у замку, при чему је Марцел погинуо.Ливије, књига XXVII, поглавља 26–27..
Тешко рањен, Криспин није могао да се врати у Рим да би спровео изборе за наредну годину, па је сенат послао Секста Јулија Цезара и још два посланика да га сретну и убеде конзула да именује диктатора ради спровођења избора. Криспин је номиновао Тита Манлија Торквата, који је надгледао избор нових магистрата, али је сам Криспин преминуо од последица рана пре краја године.Ливије, књига XXVII, поглавља 29 и 34..
Референце
Литература
Тит Ливије (Ливије), . Вилхелм Друман, Историја Рима у његовом преласку са републиканског на монархистички устав, или: Помпеј, Цезар, Цицерон и њихови савременици, Кенигсберг (1834–1844). „Секст Јулије Цезар“ (бр. 1), у: . уредник Вилијам Смит, Little, Brown and Company, Бостон (1849).
Категорија:Јулијевци