Гај Јулије Цезар Страбон „Вописк“Corpus Inscriptionum Latinarum, том VI, натпис 1310Дил, Ернст, „Јулије 135“, Реална енциклопедија класичне старине (RE, PW), том X/1, колоне 428–431 (Штутгарт, 1918). (око 131 – 87. године пре н. е.) био је млађи син Луција Јулија Цезара и његове супруге Попилије, као и млађи брат Луција Јулија Цезара, конзула 90. године пре н. е. Његов когномен Страбон указује на то да је вероватно био разрок, док надимак Вописк сугерише да је био преживели члан пара близанаца.
Године 103. пре н. е. био је члан комисије задужене за надзор над спровођењем Lex frumentaria, аграрног закона који је предложио народни трибун Луције Апулеј Сатурнин. Страбон је постао понтифекс 99. године пре н. е., квестор 96. године пре н. е, а едил 90. године пре н. е.
У јеку Савезничког рата, Страбон се кандидовао за конзула иако још није обављао дужност претора. Његову кандидатуру одбацили су народни трибуни Публије Сулпиције Руф и Публије Антистије,Цицерон, Брут, 226. што је довело до уличних сукоба у децембру 89. године пре н. е. Након што је Страбон одстрањен, за конзуле 88. године пре н. е. изабрани су Сула и Квинт Помпеј Руф.
Заједно са својим братом убијен је на улицама од стране присталица Марија након грађанског рата 87. године пре н. е. Према Ливију,Ливије, Периохе, 80. њихове главе биле су изложене на говорничкој трибини (ростру).
Цезар Страбон Вописк написао је најмање три трагедије са грчким темама. То су дела Адраст, Текмеза и Теутрас. Од ових представа сачувани су само фрагменти. Према Цицерону, био је оратор познат по својој духовитости и смислу за хумор.Цицерон, Брут, 47, 177. Архивирано 16. јун 2023. на Wayback Machine. Цицерон је објавио дијалог под називом De Oratore, у којем Страбон објашњава зашто је хумор важан у реторици.Цицерон, О оратору (De Oratore), 2, 231–290.
Био је стриц Луција Јулија Цезара (конзула 64. године пре н. е.), Јулије, и прастриц Марка Антонија.
Референце
Категорија:Умрли 87. п. н. е. Категорија:Јулијевци