мини|Индустријско постројење за паковање меса у Мађарској, 2013.

Месна индустрија обухвата људе и компаније које се баве савременом индустријализованом сточарском пољопривредом за производњу, паковање, конзервирање и маркетинг меса (за разлику од млечних производа, вуне итд.). У економији, месна индустрија је спој примарне (пољопривреда) и секундарне (индустрија) делатности и тешко ју је строго окарактерисати само кроз једну од њих. Већи део месне индустрије чини индустрија паковања меса – сегмент који се бави клањем, прерадом, паковањем и дистрибуцијом животиња као што су живина, говеда, свиње, овце и друга стока.

Велики део стално растућег месног огранка у прехрамбеној индустрији укључује интензивни узгој животиња у којем се стока држи готово у потпуности у затвореном простору или у ограниченим спољашњим просторима као што су торови. Многи аспекти узгоја животиња ради меса постали су индустријализовани, чак и многе праксе које се више повезују са мањим породичним фармама, нпр. гурманска храна као што је гушчја паштета. Ова тешка индустријализација доводи до великог утицаја на животну средину, одговорног за значајне емисије гасова стаклене баште, промену намене земљишта и деградацију, као и загађење воде, ваздуха и земљишта.

Производња стоке је снажно вертикално интегрисана индустрија у којој је већина фаза ланца снабдевања интегрисана и у власништву једне компаније. Свака фаза процеса узгоја животиња до клања често је концентрисана у веома малом броју компанија — при чему неке компаније доминирају у више фаза индустрије; на пример, у агрохемикалијама које се користе у сточарској производњи, 66% глобалног прихода је концентрисано у четири фирме, а у фармацеутским производима за животиње 58%. На пример, бразилска компанија JBS S.A. осигурала је тржишну доминацију у више сектора у САД и Бразилу и највећа је компанија за клање животиња на свету. Овај велики економски утицај, како унутар земаља тако и у међународној трговини, створио је значајан политички утицај индустрије. Преглед научних радова из 2025. године открио је да је индустрија узгоја животиња играла велику улогу у ометању мера за решавање климатских промена, активним подржавањем кампања дезинформисања и спречавањем политике за решавање климатских промена.

Глобална производња месних производа

Глобална производња меса у 2023. години износила је 362,9 милиона тона, од чега је већина произведена у индустријским ланцима снабдевања.Hannah Ritchie, Pablo Rosado, and Max Roser (2019) - “Meat and Dairy Production” Published online at OurWorldinData.org. Retrieved from: 'https://ourworldindata.org/meat-production' [Online Resource] Производњом меса глобално доминира неколико супер-произвођача, земаља које су нето извозници меса и месних производа, као што су Кина (97,5 милиона тона у 2023), Сједињене Америчке Државе (47,5 милиона тона у 2023) и Бразил (31,6 милиона тона у 2023), који заједно производе преко 176 милиона тона или скоро половину глобалне производње. Потпуна листа произвођача може се наћи на страници Списак држава по производњи меса.

Компаније мини|307x307px|Десет највећих у међународној месној индустрији Међу највећим произвођачима меса широм света су: JBS S.A. (Бразил) Тајсон фудс (Сједињене Америчке Државе) Каргил (Сједињене Америчке Државе) Марфриг (Бразил) ВХ груп (Хонгконг) БРФ С. А. (Бразил) Вион НВ (Холандија) Минерва фудс (Бразил) Даниш краун (Данска)

мини|306x306px|Производњом меса доминира неколико земаља, при чему Сједињене Државе, Кина и Бразил производе велике делове светског меса (подаци из 2022).

Прогнозе мини|377x377px|Графикон који приказује пројектовани раст месне индустрије за период 2025—2034. према ФАО/ОЕЦД-у Пројекат Организације за храну и пољопривреду и ОЕЦД-а за производњу меса широм света предвиђа значајна повећања клања животиња од 2025. до 2034. године, како глобална потражња за месом расте, посебно у земљама са нижим средњим и ниским приходима.

Укључени сектори Приликом описивања месне индустрије, обично је фокус на корацима између узгоја и гајења животиња, обично у операцијама индустријског типа, и клања, па све до прераде и дистрибуције меса. Као и други делови система исхране, компаније индустријских размера теже да комбинују више ових ставки.

Већина компанија укључених у месну индустрију такође поседује предузећа, фабрике или брендове фокусиране на коришћење животињских нуспроизвода, као што је кланични отпад који се користи у храни за кућне љубимце, или стварање инпута за сектор, као што је сточна храна.

Узгој животиња

Сточарска производња

Паковање меса Паковање меса такође укључује прављење прерађевина од меса.

Дистрибуција Трговац месом (енгл. meat jobber), такође познат као велетрговац месом или дистрибутер меса, јесте ентитет који купује месне производе од произвођача, обично у великим количинама, и продаје их малопродајним објектима.

Трговци месом су постали истакнути 1940-их година, како је амерички систем ауто-путева почео да се шири, замењујући филијале (енгл. branch houses) засноване на железници.

Неки трговци месом, познати као „месари за расецање” (енгл. meat breakers) или „костери” (енгл. meat boners), даље би прерађивали месо. У припреми за препродају малопродаји, они су „расецали” месо са четвртина на мање комаде и одвајали их од костију пре испоруке. Малопродајни објекти су користили ове трговце јер су нудили флексибилност у комадима, а независни пакери су их користили јер су морали да врше минималну прераду, што је захтевало минимална капитална улагања.

Посредник за месо (енгл. meat broker) је ентитет месне индустрије који посредује у куповини и продаји меса, трупова, животињских производа и животиња као што су говеда, овце, свиње, козе, коњи итд. Посредници за месо могу бити познати и као посредници за живину или посредници за месо и живину, у зависности од њихове понуде.

Критике

Критиковани аспекти и ефекти индустријске производње меса укључују: Хормонске третмане као што су стероиди и ефекат конзумације меса од животиња узгајаних уз њихову помоћ на људске потрошаче (види такође Контроверза око говеђих хормона) Ширење болести животиња, нпр. болест лудих крава (BSE), птичји грип, свињски грип (H1N1), птичји грип (H5N1), шап и слин, укључујући преношење на људске потрошаче Учесталост окрутности према животињама у месној индустрији Одређени заговорници права животиња и групе верују да је производња меса неетичка и да индустрију треба укинути Допринос прекомерне потрошње месних производа гојазности Ширење људских болести повезаних са животињским отпадом, нпр. путем ешерихије коли Трошкови државних служби повезани са наведеним, укључујући инспекцију меса и здравствену заштиту Ширење људских болести повезаних са радницима у погонима за прераду меса и живине

Многи посматрачи сугеришу да је трошак бављења горе наведеним грубо потцењен тренутним економским метрикама и да би рачуноводство стварних трошкова драстично подигло цену индустријског меса.

Добробит животиња

Утицаји на животну средину мини|Последице крчења шума у Централној Америци због узгоја стоке у региону Хондураса

Ефекти на раднике у сточарству

Радници у америчким кланицама имају три пута већу вероватноћу да доживе озбиљне повреде од просечног америчког радника. NPR извештава да радници у кланицама свиња и говеда имају скоро седам пута већу вероватноћу да доживе повреде услед понављајућег напрезања од просека. Гардијан извештава да се у просеку догађају две ампутације недељно које укључују раднике кланица у Сједињеним Америчким Државама. У просеку, један запослени у компанији Тајсон фудс, највећем произвођачу меса у Америци, повређен је и ампутира му се прст или уд месечно. Биро за истраживачко новинарство известио је да је током периода од шест година у Уједињеном Краљевству 78 радника у кланицама изгубило прсте, делове прстију или удове, више од 800 радника је имало озбиљне повреде, а најмање 4.500 је морало да узме више од три слободна дана након несрећа. Студија из 2018. године у Италијанском часопису за безбедност хране наводи да су радници у кланицама упућени да носе штитнике за уши како би заштитили слух од сталних крика животиња које се убијају. Студија из 2004. у Часопису за медицину рада и заштиту животне средине открила је да су „уочени вишак ризика за смртност од свих узрока, свих врста рака и рака плућа” код радника запослених у индустрији прераде меса на Новом Зеланду.

Чин клања животиња, или узгоја или транспорта животиња за клање, може изазвати психолошки стрес или трауму код укључених људи. Студија из 2016. у часопису Organization указује: „Регресионе анализе података од 10.605 данских радника у 44 занимања сугеришу да радници у кланицама доследно доживљавају ниже физичко и психолошко благостање уз повећану учесталост негативног понашања суочавања.” Студија криминолога Ејми Фицџералд из 2009. указује да „запошљавање у кланицама повећава укупне стопе хапшења, хапшења за насилне злочине, хапшења за силовање и хапшења за друга сексуална кривична дела у поређењу са другим индустријама.” Како објашњавају аутори из часописа PTSD Journal, „Ови запослени су ангажовани да убијају животиње, попут свиња и крава, које су углавном питома створења. Спровођење ове радње захтева од радника да се искључе од онога што раде и од створења које стоји пред њима. Ова емоционална дисонанца може довести до последица као што су насиље у породици, социјално повлачење, анксиозност, злоупотреба дрога и алкохола, и ПТСП.”

Кланице у Сједињеним Државама обично илегално запошљавају и експлоатишу малолетне раднике и илегалне имигранте. Године 2010. Human Rights Watch описао је рад на траци у кланицама у Сједињеним Државама као злочин против људских права. У извештају организације Оксфам Америка, примећено је да радницима у кланицама нису дозвољене паузе, често су морали да носе пелене, и били су плаћени испод минималне зараде.

Индустрија алтернативног меса Због великог утицаја месне индустрије на животну средину и друштво, више индустријских и друштвених покрета предложило је алтернативе месној индустрији. Међу њима су значајни култивисано месо и замене за месо, обе индустријски произведене замене за месо за људе који траже искуство меса у храни, без повезаних еколошких или етичких утицаја. Међутим, ниједна индустрија није заузела значајан део тржишта. Након великог узбуђења током касних 2010-их и раних 2020-их, многе веће компаније, попут Бијонд мит (енгл. Beyond Meat), које су се бавиле заменама за месо, забележиле су значајан пад вредности.

Индустрија алтернативног меса

Индустрија култивисаног меса

Види још

Пољопривредно инжењерство Пољопривредни робот Млечна индустрија у Уједињеном Краљевству Млечна индустрија у Сједињеним Америчким Државама Млечна индустрија Кожа Месна пијаца Ружичаста слуз Индустрија живине Црвено месо Кланица

Референце

Литература

Категорија:Индустрије Категорија:Привредне гране