Eleutherozoa је подтип бодљокожаца. То су покретне животиње са устима усмереним ка подлози. Обично имају мадрепорит, цеваста стопала и неку врсту покретних бодљи. Обухвата све живе бодљокоже осим криноида. Монофилија Eleutherozoa је довољно добро доказана да се сматра „неконтроверзном“.
Етимологија Од старогрчког ἐλεύθερος (eleútheros, „слободан“) + ζῷον (zôion, „животиња“), што значи „животиња која се слободно креће“.
Класификација
Историја лево|мини|Ф. А. Батеров дијаграм филогеније ехинодерма из књиге „Трактат о зоологији, трећи део: Ехинодерма “ (1900).
Првобитно дефинисану од стране Ф. Џ. Бела у смислу који је искључивао Holothuroidea, групу Eleutherozoa проширио је Ф. А. Батер у својој таксономији из 1900. године како би обухватио све слободноживеће бодљокошце. Батер је сматрао да таксони унутар Eleutherozoa потичу из другог подтипа у његовом систему са два подтипа, Pelmatozoa, било из различитих подгрупа или у „веома различитим периодима“. У кладистичком смислу, ово би Eleutherozoa учинило полифилетском групом.
Године 1966–1967, Трактат о палеонтологији бескичмењака усвојио је систем са четири подтипа како би заменио Батеров систем, делимично због веровања да су Eleutherozoa полифилетски, иако је задржао „пелматозојски“ и „елеутерозојски“ као описе припојених и слободноживућих начина живота, респективно. Ова класификација је увела астерозое и ехинозое као подтипа. Међутим, ова верзија ехинозоа била је много шира од свог модерног смисла и обухватала је све нестабљикасте класе које нису биле приписане ни Asterozoa ни Homalozoa.
Појавом кладистике, таксономија бодљокожаца је поново процењена, проналазећи нову подршку и за Pelmatozoa (у свом првобитном смислу, према Лојкарту, који обухвата само облике са стабљиком) и за Eleutherozoa, при чему Echinozoa сада има свој модерни садржај Echinoidea као сестру кладе која садржи Holothuroidea и изумрле (и могуће парафилетске) Ophiocistioidea. Међутим, Edrioasteroidea је такође била укључена у ову верзију Eleutherozoa.
Референце
Категорија:Подтипови животиња