Божо Ловрић (Сплит, 24. децембар 1881 — Праг, 28. април 1953) био је српски и југословенски књижевник, дипломата и дугогодишњи сарадник српских културних институција, пре свега Матице српске.Летопис Матице српске
Биографија Рођен је у Сплиту, где је завршио класичну гимназију 1900. године. Студирао је право у Загребу, Бечу, Инзбруку и Грацу. Током младости је путовао Европом (1907–1911) са књижевником Јосипом Косором, након чега се трајно настанио у Прагу.
У Прагу је првобитно радио као службеник у Чешкој банци, а од 1919. до 1939. године био је запослен у Министарству спољних послова Чехословачке. Тамо је уређивао билтен Centropress, који је излазио на језику тадашње Југославије и служио као културна спона између две државе.
Веза са Матицом српском и српском културом Божо Ловрић је остварио изузетно плодну сарадњу са српским књижевним центрима у Новом Саду, Београду и Дубровнику:
Матица српска: Био је редован сарадник Летописа Матице српске у два наврата: од 1908. до 1911. године, а затим поново 1930. године. Матица српска у Дубровнику: Његова значајна драма Дугови објављена је 1912. године управо у издању Матице српске у Дубровнику (у оквиру едиције „Мала библиотека Матице српске“). Ово издање је касније доживело и своје фототипско издање у Београду. Српски књижевни гласник: Ловрић је био један од најредовнијих сарадника овог престижног београдског часописа током скоро четири деценије (1905–1914, 1921, 1924, 1926, 1936–1939). Остала периодику: Објављивао је у Босанској вили (Сарајево), Мисли и листу Живот и рад (Београд).
Познат је и као уредник првог издања аутобиографије сликара Влаха Буковца (Мој живот) у Загребу 1918. године, за коју је касније Марко Цар приметио да је захтевала нову редакцију на ћирилици због Ловрићевих прешироких уредничких захвата. Такође, постоји блиска уметничка веза између Милана Коњовића и Ловрића, која је учвршћена током њихових прашких година. Коњовић је, као млади сликар који је 1919. године уписао Академију у Прагу код Влаха Буковца, брзо постао део истог интелектуалног круга. Из Коњовићеве Плаве фазе (1929-1933) у галерији у Сомбору чува се Ловрићев потрет.
Књижевни рад Почео је са сецесијском лириком прожетом флоралном симболиком (збирке Iris, Hrizanteme), да би касније прешао на слободан стих и експресионизам (Свето прољеће, 1915). Његови романи (Море, Неодољива младост, Тражење) често су аутобиографског карактера и тематизују живот у Далмацији и Прагу.Божо Ловрић – Између далматинске традиције и језика модерне
Одабрана дела Iris (песме), Сплит, 1902. Hrizanteme (песме), Сплит, 1904. Дугови (драма), Дубровник, 1912. Свето прољеће (песме), Загреб, 1915. Море (роман), Загреб, 1926. Неодољива младост (роман), Загреб, 1929. Капетан Нико (драма), 1934. Тражење (роман), Загреб, 1941.
Види још Матица српска Летопис Матице српске Срби католици
Референце
Литература
Хрватску биографски лексикон, Загреб. Енциклопедија српског народног позоришта, Нови Сад.
Категорија:Рођени 1881. Категорија:Умрли 1953. Категорија:Српски књижевници Категорија:Југословенски књижевници Категорија:Сплићани Категорија:Срби католици Категорија:Матица српска