мини|Аристотелова глава, римска копија према грчком оригиналу око 320. године пре нове ере, мермер. Природно ропство (или Аристотелово ропство) је аргумент изнет у Аристотеловој Политици да су неки људи робови по природи, док су други робови искључиво по закону или конвенцији.

Аристотелов дискурс о ропству У свом делу „Политика“, Аристотел описује природног роба као „свакога ко, иако је човек, по природи није свој, већ туђи“ и даље наводи „он је туђи када је, иако је човек, имовина; а имовина је оруђе за деловање одвојено од свог власника“.Aristotle, Politics, 1254b16–21. На основу тога, Аристотел дефинише природно ропство у две фазе. Прва је постојање и карактеристике природног роба. Друга је природни роб у друштву и у интеракцији са својим господарем. Према Аристотелу, главне карактеристике природних робова укључују то што су имовина, оруђе за деловање и припадност другима.

У првој књизи Политике, Аристотел се бави питањима да ли ропство може бити природно или је свако ропство супротно природи и да ли је за неке људе боље да буду робови. Он закључује да:они који се разликују [од других људи] као душа од тела или човек од животиње — а они су у том стању ако је њихов рад употреба тела и ако је то најбоље што може произаћи из њих — јесу робови по природи. За њих је боље да се њима влада у складу са овом врстом правила, ако је то случај и са осталим поменутим стварима.Aristotle, Politics, 1254b16–21.Није повољно за некога ко није природни роб да буде у ропству, тврди Аристотел, тврдећи да се такво стање одржава искључиво силом и да доводи до непријатељства.Aristotle, Politics, 1255b11–15.

Аристотелов рад је последњих година био предмет контроверзи и критика. Према Дарелу Добсу, постоји „општи консензус да је формулација Аристотеловог приказа ропства прожета недоследношћу и некохерентношћу“. Други научници су тврдили да је стање природног ропства у крајњој линији променљиво, јер је и Аристотелова концепција природе променљива.

Утицај Стоичка мисао се није слагала са Аристотеловим концептом природног ропства, како је изражено у Сенекином писму 47 и другде.

Током 16. века, како је почела колонизација Америке, расла је дебата о поробљавању домородачког становништва. Многи колонизатори су подржавали поробљавање и чинили су све да га морално оправдају. Бартоломе де лас Касас је био за мирно преобраћање домородачког становништва без поробљавања. Лас Касас је протестовао због поступања Шпанаца са домороцима и 1520. године је добио аудијенцију код цара Светог римског царства Карла V (Карло I од Шпаније).1484-1566., Casas, Bartolomé de las, (1996). The devastation of the Indies : a brief account. Hopkins Univ. Press. . OCLC 315061719. Уместо тога, тражио је њихово мирно преобраћење.1484-1566., Casas, Bartolomé de las, (1996). The devastation of the Indies : a brief account. Hopkins Univ. Press. . OCLC 315061719

У априлу 1550. године, Лас Касас и Хуан Хинес де Сепулведа састали су се у Шпанији на дебати о рационализацији ропства америчких староседелаца и његовом моралу на основу Аристотелове идеје о природном ропству. Сепулведа је бранио став колониста Новог света, тврдећи да су амерички Индијанци „природни робови“.Crow, John A. The Epic of Latin America, 4th ed. University of California Press, Berkeley: 1992. Лас Касас је узвратио да се Аристотелова дефиниција „варвара“ и природног роба не односи на Индијанце, који су потпуно способни за расуђивање и треба их привести у хришћанство без силе или принуде. (2001): 95–104. Сепулведа је закључио да је ропство староседелаца резултат рата: „супериорнији“ су доминирали над „инфериорнијима“ и Шпанци су имали пуно право на то.

Види још

Природно право Природни поредак (филозофија) Ропство Ропство и религија Ропство у античкој Грчкој Савет у Ваљадолиду

Референце