Веровања Јеховиних сведока заснивају се на учењима Светог писма Чарлса Тејза Расела — оснивача покрета Истраживача Библије — и наредних председника Библијског и трактатног друштва Кула стражара, Џозефа Френклина Радерфорда и Нејтана Хомера Нора. Од 1976. године, све доктринарне одлуке доноси Водеће тело Јеховиних сведока, група старешина у главном седишту деноминације. Ова учења се шире кроз часопис Кула стражара и друге публикације Јеховиних сведока, као и на конгресима и скупштинским састанцима.
Јеховини сведоци уче да ће садашњи светски поредак, за који верују да је под контролом Сатане, бити окончан директном интервенцијом Јехове (Бога), који ће употребити Исуса да у потпуности успостави своју небеску владавину над Земљом, уништавајући постојеће људске владе и не-Сведоке, и стварајући очишћено друштво правих обожавалаца који ће живети вечно. Своју мисију виде првенствено као јеванђеоску, ширећи „добру вест”, како би упозорили што више људи у преосталом времену пре Армагедона. Од свих чланова деноминације се очекује да активно учествују у проповедању. Сведоци сва своја веровања збирно називају „Истина”.
Извори доктрине
Доктрине Јеховиних сведока утврђује њихово Водеће тело, за које се Сведоцима учи да га Исус користи као канал за Божја прогресивна откривења и за усмеравање хришћана у библијским питањима. До краја 2012. године, Водеће тело је себе описивало као представника и „говорника” Божје класе „верног и разборитог роба”, ограниченог броја „помазаних” Јеховиних сведока. Водеће тело не тражи савет нити одобрење од било којих „помазаних” Сведока, осим високо рангираних чланова. На годишњем састанку Друштва Кула стражара 2012. године, „верни и разборити роб” је дефинисан тако да се односи само на Водеће тело.
Јеховини сведоци се усмеравају да поздраве доктринарне промене, сматрајући таква „прилагођавања” као „ново светло” или „ново разумевање” од Бога. Овај став се заснива на њиховом тумачењу Прича Соломунових 4:18, за које верују да се односи на континуирани напредак у доктринарном знању и разумевању Светог писма за „праведнике”, при чему свети дух помаже „одговорним представницима ’верног и разборитог роба’ у светском седишту да разазнају дубоке истине које претходно нису биле разумљиве”.
Литература Куле стражара сугерише да такво просвећење произилази из примене разума и проучавања, вођства светог духа, као и усмеравања од Исуса и анђела. Водеће тело одриче непогрешивост и божанско надахнуће. Роберт Кромптон, аутор књиге о есхатологији Куле стражара, приметио је да је тешко пратити развој доктрина јер се експлицитне промене често не идентификују у литератури Јеховиних сведока, остављајући читаоцима да претпоставе који су детаљи замењени.
Руководство не предвиђа могућност да чланови критикују званична учења или доприносе њима. Од свих Сведока се очекује да се придржавају доктрина и организационих захтева које одређује Водеће тело. Публикације Друштва Кула стражара снажно обесхрабрују Сведоке да формулишу доктрине и „приватне идеје” до којих су дошли независним истраживањем Библије. Чланови који промовишу приватно развијена учења супротна онима Водећег тела могу бити искључени и избегавани.
Организација
мини|300px|Бивше седиште организације у Бруклину (Њујорк) Јеховини сведоци верују да Бог користи организацију и на небу и на земљи, и да су Јеховини сведоци, под вођством свог Водећег тела, једини видљиви канал путем којег Бог комуницира са човечанством. За организацију се каже да је теократска. Сведоци уче да људи морају бирати између Божје и Сатанине организације. Публикације Куле стражара уче да је Библија „организациона књига” која не припада појединцима и да се Библија не може правилно разумети без вођства „Јеховине видљиве организације”. As cited in .
Сведоци који се крштавају дужни су да јавно потврде да се придружују „Божјој организацији вођеној духом”, чиме се подвргавају њеном усмеравању и правосудном систему. Публикације Друштва Кула стражара подстичу Сведоке да покажу лојалност организацији без неслагања, чак и по цену породичних веза. Лојалност организацији наводно захтева потпуну укљученост у јавно проповедање и редовно присуство састанцима.
Неслагање са концептом Божје организације Друштва Кула стражара истакнуто је у догађајима који су довели до чистке у седишту Јеховиних сведока 1980. године. Резиме комитета Водећег тела о „погрешним учењима” која су промовисана као „нова разумевања” укључивао је сугестију да Бог нема организацију на земљи. Бивши члан Водећег тела, Рејмонд Франц, који је искључен као део чистке, накнадно је критиковао концепт организације Куле стражара, тврдећи да тај концепт — који поставља да Бог не комуницира са појединцима одвојено од организације — нема библијску потпору и служи само за јачање структуре ауторитета групе, са снажним нагласком на људски ауторитет.
Он је такође тврдио да је Кула стражара више пута замагљивала расправе о Исусовој лојалности Богу и лојалности апостола Христу како би промовисала став да Сведоци треба да буду лојални Друштву Кула стражара. Социолог Ендру Холден приметио је да Сведоци не виде разлику између лојалности Јехови и самом покрету, а други истраживачи су тврдили да се оспоравање ставова оних виших на хијерархијској лествици сматра равним оспоравању самог Бога.
Ресторационизам
Сведоци верују да је након смрти апостола Црква кренула у „Велики отпад”, удаљавајући се од изворних Исусових учења у неколико главних тачака. Под утицајем ресторационизма у 19. веку, Чарлс Тејз Расел и његови сарадници формирали су групу за проучавање Библије 1870-их у Алигенију (Пенсилванија), развијајући учења која су сматрали оживљавањем „великих истина које су поучавали Исус и апостоли”. Публикације Куле стражара тврде да су и Велики отпад и Раселова накнадна „обнова” изворног хришћанства били испуњење Исусове параболе о житу и кукољу у Матеју 13:24-30, 36-43.
Иако су се многа њихова есхатолошка учења мењала током година, Јеховини сведоци доследно тврде да су једина права религија. На основу свог тумачења Откривења 18:2-24, Јеховини сведоци верују да су све друге религије део „Вавилона великог”, „светског царства криве религије” под контролом Сатане. Сходно томе, одбијају све екуменске односе са другим верским деноминацијама.
Свето писмо мини|232x232px|Јеховини сведоци најрадије користе превод Светог писма Нови свет.
Цео протестантски канон Светог писма сматра се надахнутом, непогрешивом речју Божјом. Јеховини сведоци сматрају Библију научно и историјски тачном и поузданом и тумаче је дословно, истовремено прихватајући да садржи много симболике. Јеховини сведоци сва своја веровања темеље на Библији, онако како је тумачи Водеће тело.
Међутим, Јеховини сведоци користе изразе „хебрејско-арамејски списи” и „грчко-хришћански списи” као замену за „Стари завет” и „Нови завет”. То је зато што верују да је грчку реч популарно преведену као „завет” боље превести као „савез”. Штавише, верују да постоје четири — а не два — периода савеза. Према тумачењу Јеховиних сведока, хебрејско-арамејски списи садрже пророчанства која су се испунила у Исусу, док су књиге хришћанско-грчких списа (Нови завет) првенствено упућене 144.000 одабраних од Бога за живот на небу. Превод Светог писма Нови свет Друштва Кула стражара — главни превод који користе Јеховини сведоци — наводи име Бога као Јехова, уместо Бог или ГОСПОД како се налази у многим другим преводима.
Бог
Јеховини сведоци верују да је Бог творац и врховно биће. Сведоци одбацују доктрину о Тројству, коју сматрају небиблијском. Они виде Бога као Оца, невидљиву духовну особу одвојену од Сина, Исуса Христа. Свети дух се описује као Божја „активна сила”, а не као трећи део Тројства. Верују да је Бог „бесконачан, али приступачан”; он није свеприсутан, већ има локацију на небу; могуће је имати лични однос с њим као с пријатељем; он је љубазан и милосрдан, и не би вечно мучио зле људе. Поштујући принцип слободне воље, он не намеће свој суверенитет људима, бирајући да спасе само оне који желе да му служе, иако курс човечанства у целини може да их одведе у пропаст.
Сведоци уче да се Бог мора разликовати по свом личном имену — Јехова. Име је уобичајени модерни латинизовани облик хебрејског тетраграматона, или имена од четири слова, транслитерираног као ЈХВХ. Употреба његовог личног имена сматра се виталном за право обожавање, и Сведоци обично испред термина Бог стављају име Јехова. Титула Господ (грчки: Кириос) ретко се користи од стране Сведока када говоре о Богу. Будући да друге деноминације не користе име Јехова тако често, они верују да само Јеховини сведоци објављују Божје име.
Исус Јеховини сведоци верују да је Исус Божји „јединорођени Син” и да је његов живот почео на небу. Описан је као Божје прво стварње и „тачна представа Бога”, али се верује да је засебан ентитет, а не део Тројства. За Исуса се каже да га је Бог користио у стварању свих других ствари. Јеховини сведоци верују да се Арханђел Михаило, „Реч” из Јована 1:1 и мудрост персонификована у Причама Соломуновим 8 односе на Исуса у његовом предљудском постојању и да је он поново преузео те идентитете након узнесења на небо после смрти и васкрсења. Такође га идентификују са „јахачем на белом коњу” у Откривењу 6 и 19. Његово рођење на земљи постигнуто је када је добровољно дозволио да га Бог пренесе са неба у утробу девице Марије. Док је био на земљи, Исус је погубљен као жртва за откуп људских греха, постајући „вечни отац” људској породици.
Верују да се након своје смрти Исус појавио својим ученицима, уверио их у своје васкрсење, а затим узнео на небо да седне с десне стране Јехове док не постане обећани краљ Божјег краљевства. Исус делује као посредник „новог савеза” поменутог у Јеремији 31:31, Луки 22:20 и Јеврејима 9:15; 12:24, посредујући између страна тог савеза (Бога и „144.000”). За оне са земаљском надом се каже да су корисници тог савеза. Чак и као краљ Божјег краљевства, Исус остаје подређен Богу. Сведоци одбацују доктрину о вечној невиности Марије, мајке Исусове, за коју верују да је родила још деце након Исуса.
Крст
Библијско и трактатно друштво Кула стражара користило је симбол крста и круне на надгробним споменицима и на својим публикацијама до 1931. године. Од 1936. године, Јеховини сведоци одбацују идеју да је Исус умро на крсту, и уместо тога уче да је умро на једном дрвеном стубу (crux simplex), тврдећи да се грчка реч „стаурос” (stauros) односи на један усправан стуб. Крст сматрају паганским пореклом и предметом идолопоклонства. Према Друштву Кула стражара, неки Јеховини сведоци су били прогањани или убијани јер нису поштовали крст.
Сатана Јеховини сведоци верују да је Сатана првобитно био савршен анђео који је развио осећај самоважности и жудео за обожавањем које је припадало Богу. Сатана је убедио Адама и Еву да послушају њега уместо Бога, покрећући питање — често називано „спорним питањем” — да ли ће људи, имајући слободну вољу, послушати Бога и под искушењем и прогоном. Питање је наводно да ли Бог с правом може тврдити да је суверен универзума. Уместо да уништи Сатану, Бог је одлучио да тестира лојалност остатка човечанства и да докаже остатку стварања да је Сатана лажов. Јеховини сведоци верују да је Сатана главни Божји противник и невидљиви владар света. Верују да су демони првобитно били анђели који су се побунили против Бога и стали на Сатанину страну у спору.
Јеховини сведоци не верују да Сатана живи у паклу или да му је дата одговорност да кажњава зле. За Сатану и његове демоне се каже да су збачени с неба на земљу 1914. године, што је означило почетак „последњих дана”. Сведоци верују да Сатана и његови демони утичу на појединце, организације и нације, и да су узрок људске патње. У Армагедону, Сатана ће бити везан на 1.000 година, а затим ће му бити дата кратка прилика да заведе савршено човечанство пре него што буде уништен.