Јункерс J 15 је путничко-туристички авион компаније -{Junkers Flugzeugwerke AG}-. Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор Mercedes D IIIa авиона Јункерс J 15 Како је ваздушни саобраћај постајао све важнији у Европи између два светска рата то су се пред произвођаче авиона постављали веома различити захтеви у погледу капацитета авиона, долета, комфора путника и брзине. На основу захтева тржишта Хуго Јункерс је 1919. године почео да пројектује лаки путнички или туристички троседи авион, означен као -{J 15}- (понекад се назива и -{K 15}-) намењен краћим авио линијама. Замисао је била да пилот седи у отвореној кабини, док би два путника (или поштански терет) заузимали удобну затворену кабинуhttps://airwar.ru/enc/law1/juj15.html.
Пројект и први прототип је завршен до 4.09.1920. а тестирање авиона је почело у Холандији 21.01.1921. годинеhttp://hugojunkers.bplaced.net/junkers-j15.html. Технички опис Труп авиона је правоугаоног пресека, заобљен на врху. Носећа структура је решеткаста, направљена од дуралуминијумских профила. Оплата је од валовитог дуралуминијумског лима. У кљуну авина се налази мотор, иза њега а испод крила се налази путничка кабина, која има два места, једно насупрот другог у смакнутом распореду. Приступ кабини је кроз бочна врата а с обзиром на ниски клиренс авиона у кабину се улазило без степеника. Са обе стране путничке кабине налазила су се по два велика прозора. Отворена пилотска кабина се налази иза крила, са управљачким механизмом и потребном инструментаријумом за контролу лета и рада мотора.
Погонска група:се састојала од 6-то цилиндричног линијског течношћу хлађеног мотора Mercedes D IIIa снаге 118 kW и дрвене четворокраке вучне елисе фиксног коракаhttps://histaviation.com/ju_j15.html.
Крило је било конзолно, трапезастог облика и дебелог профила. Састојало се из три дела, централни део изнад путничке кабине и два крајња дела. Носећа структура крила је била метална а облога од таласастог дуралуминијумског лима. Еленори (крилца) су имали металну носећу структуру пресвучену импрегнираним платном.
Репне површине: су била класичног облика са стабилизаторима металне конструкције и облогама од алу-лима а контролне површине (кормила правца и висине) су имале метални оквир а биле су такође обложене валовитим алу лимом.
Стајни трап је био класичан, са два главна точка напред и репним клизачем ппозади. Конструкција предњег дела стајног трапа је била са елстичном полуосовинома које су зглобним везама причвршћене за централни део трупа помоћу челичних носача а рукавци точкова су са вертикалним подупирачима у облику латиничног слова "V" са уграђеним амортизерима били везани за труп авиона. Еластични амортизери помоћу гумене сајле, имали су функцију да приме сва ударна оптерећења при слетању и неравнина полетно слетне стазеД. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,. Оперативно коришћење Резултати тестова су показали, да је кокпит који се налазио иза крила, био лоше позициониран — издувни гасови мотора су дували у лице пилоту, а положај крила је значајно отежао видљивост. Одлучено је да се одустане од развоја овог авиона и уместо тога фокусира на напреднији К 16 Wolfgang Wagner: Der deutsche Luftverkehr – Die Pionierjahre 1919–1925. Bernard & Graefe, Koblenz . Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934, E.S.Mitter&Sohn, Herford. Günter Schmitt: Junkers und seine Flugzeuge. 2. unveränderte Auflage. Transpress, Berlin , Wolfgang Wagner: Der deutsche Luftverkehr – Die Pionierjahre 1919–1925. Bernard & Graefe, Koblenz Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
Види још Јункерс K 16 Јункерс F 13 Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-j15.html https://airwar.ru/enc/law1/juj15.html https://histaviation.com/ju_j15.html
Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони