УАЕ тур 2026.

УАЕ тур 2026. било је осмо издање етапне бициклистичке трке УАЕ тура, која је одржана у Уједињеним Арапским Емиратима у периоду од 16. до 22. фебруара 2026. године, као трећа трка у оквиру -{UCI}- ворлд тура 2026. Трка је имала седам етапа, двије планинске, хронометар и четири равне етапе укупне дужине од 1.004.2 -{km}-, старт је био у Мадинат Заједу у емирату Абу Даби, док је последња етапа вожена у Абу Дабију, од националног музеја Зајед до плаже и лукобрана Абу Дабија. Највећи фаворит је био Ремко Евенепул, док су остали фаворити били Исак дел Торо, Адам Јејтс, Дерек Џи Вест, Антонио Тибери, Феликс Гал, Тобијас Халанд Јоханесен и Мајкл Сторер, а од спринтера највећи фаворити су били Џонатан Милан и Сем Велсфорд.

Дел Торо је на првој етапи напао у последњих 500 метара и побиједио је испред Сеса Бола, чиме је узео прву лидерску мајицу, након чега је Евенепул побиједио на хронометру на другој етапи и преузео је лидерску мајицу. На трећој етапи је Тибери напао на 4 -{km}- до циља и побиједио је 15 секунди испред Дел Тороа, чиме је остварио прву побједу у оквиру ворлд тура. Побједом је преузео лидерску мајицу, док је Евенепул завршио два минута иза. На четвртој етапи је побиједио Џонатан Милан у спринту испред Итана Вернона и брата Матеа Милана након што су бјегунци достигнути пред циљ, а медији су објавили да и бициклизам има свој Милански дерби. На петој етапи је Милан побиједио у спринту испред Бликре и Малучелија, остваривши другу побједу на трци. На шестој етапи је Дел Торо напао на 4,2 -{km}- до циља, што је у почетку пратио само Тибери а затим их је достигао Лук Плап, а по достизању је Дел Торо поново напао на 3 -{km}- до циља и Плап је отпао. Тибери је у почетку пратио Дел Тороа, али је брзо отпао, а затим га је прво достигао Плап и отишао од њега, након чега га је достигао и Гал и отишао од њега. Дел Торо је побиједио на етапи 12 секунди испред Плапа, као и 30 секунди испред Тиберија и преузео је лидерску мајицу 20 секунди испред Тиберија. Он је успон одвезао за 25 минута и 32 секунде, чиме је поставио нови рекорд, срушивши резултат Адама Јејтса из 2023. за 40 секунди. На последњој, седмој етапи, побиједио је Милан, који је тако постао други возач у историји који је на једном издању трке остварио три побједе, послије Тима Мерлијеа 2024. Последња етапа је била најбржа у историји трке, са просјечном брзином од 50,566 -{km/h}-. Дел Торо је освојио трку 20 секунди испред Тиберија, као и минут и 14 секунди испред Плапа, а са 22 године, два мјесеца и 26 дана постао је најмлађи побједник трке у историји, срушивши рекорд Тадеја Погачара који је 2021. освојио трку са 22 године, пет мјесеци и шест дана. Милан је освојио класификацију по поенима, Дел Торо класификацију за најбољег младог возача, Силван Дилије спринт класификацију, а УАЕ тим емирејтс ХРГ тимску класификацију.

Тимови

На трци је учествовао 21 тим, са по седам возача. Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу, с тим што су могли да прескоче по једну трку у сезони, изузев гранд тур трка и монументалних класика, а исту трку није могло исте сезоне да прескочи више од четири тима, док су три најбоља про тур тима за претходну сезону такође имала аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, али нису били обавезни да учествују. Тудор про сајклинг, Пинарело Ку 36.5 про сајклинг и Кофидис су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2025. али је Кофидис одлучио да прескочи трку, док је специјалну позивницу добио тим Модерн адвенчер про сајклинг, који је основан на почетку 2026.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

Алпесин—премијер тех Бахреин—викторијус Визма—лејз а бајк Групама—ФДЖ јунајтед Декатлон КМА КГМ ЕФ едукејшон—изипост Инеос гренадирс Лидл—трек Лото—интермарше Мовистар НСН сајклинг Пикник постнл Ред бул—Бора–ханзго Судал—Квик-степ УАЕ тим емирејтс ХРГ Уно—Х мобилити ХДС Астана Џејко—алула

-{UCI}- про тур тимови:

Модерн адвенчер про сајклинг Пинарело Ку 36.5 про сајклинг Тудор про сајклинг

Новчане награде и бодови Новчане награде

На трци су се додјељивале обавезне новчане награде прописане од стране Свјетске бициклистичке уније за генерални пласман и за пласман по етапама, као и специјалне награде које је додјељивао организатор за пласман по етапама, генерални пласман и остале класификације, а укупан новчани фонд је износио 300.000 евра. Побједник је добијао 35.500, 14.000 као регуларну награду, 20.000 као посебну награду и 1.500 за лидерску мајицу на последњој етапи. Другопласирани је добијао 16.000, 7.000 као регуларну награду и 9.000 као посебну награду, трећепласирани је добијао 9.500, 3.500 као регуларну награду и 6.000 као посебну награду, четвртопласирани 5.250, 1.750 као регуларну награду и 3.500 као посебну награду, а награде је добијало првих 20 возача, с тим да су возачи од 17. до 20. мјеста добијали по 700 евра, 350 као регуларну и 350 као посебну награду. Побједник класификације по поенима је добио 6.000, другопласирани 2.500, трећепласирани 2.000, а награде је добијало десет првопласираних возача. Побједник класификације за најбољег младог возача је добио 4.000, другопласирани 2.000, трећепласирани 1.000, а награде је добијало десет првопласираних возача. Побједник спринт класификације је добија 2.000, другопласирани 1.000, трећепласирани 800 евра, а награде је добијало пет првопласираних возача. Побједник тимске класификације је добио 4.000, другопласирани 2.000, трећепласирани 1.000, а награде је добијало пет првопласираних тимова. Лидер генералног пласмана на свакој етапи је добио по 1.500 евра, лидер класификације по поенима 1.000, лидер класификације за најбољег младог возача 800, лидер спринт класификације 400, а најбољи тим 500 евра.

Побједник сваке појединачне етапе је добијао по 6.500, 4.000 као регуларну награду и 2.500 као посебну награду, другопласирани је добијао 3.000, 2.000 као регуларну награду и 1.000 као посебну награду. трећепласирани је добијао 1.900, 1.000 као регуларну награду и 900 као посебну награду, четвртопласирани је добијао 1.300, 500 као регуларну награду и 800 као посебну награду, петопласирани 1.100, 400 као регуларну награду и 700 као посебну награду, а новчане награде је добило првих 20 возача, с тим да су возачи од 16. до 20. мјеста добили по 250 евра, 100 као регуларну награду и 150 евра као посебну награду.

+ Новчане награде на крају тркеПозицијаЕтапеКласификације Генерални пласман Класификацијапо поенима Најбољимлади возач Спринткласификација Тимови1. 2. 3. 4. 5. 6. –7. 8. 9.10. 11. – 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. Дневно

Бодови

Бодове у -{UCI}- свјетском рангирању добило је првих 60 возача. Побједник трке је добио 500, другопласирани 400, трећепласирани 325, четвртопласирани 275, а петопласирани 225. Бодове је добијало првих десет возача на свакој етапи, побједник 60, другопласирани 40, а трећепласирани 30, док је лидер трке добијао по 10 бодова на свакој етапи.

+ Бодови на крају трке Позиција Генерални пласман Етапе1. 500 602. 400 403. 325 304. 275 255. 225 206. 175 157. 150 108. 125 89. 100 510. 85 2 11. 70 — 12. 60 13. 50 14. 40 15. 35 16—20. 30 21—30. 20 31—50. 10 51—55. 5 56—60. 3 Дневно 10

Фаворити

мини|десно|усправно|Ремко Евенепул, био је највећи фаворит за побједу.

Највећи фаворит је био Ремко Евенепул, који је на почетку сезоне 2026. освојио све четири трке које је возио, а последњи пут је неку ворлд тур трку освојио 2023. када је побиједио на УАЕ туру. Из тима Ред бул—Бора–ханзго су истакли да се Евенепул надао окршају против Тадеја Погачара када је одлучио да вози трку, да не избјегава никога и да су разочарани што он неће возити. Други фаворит је био Исак дел Торо, који је током сезоне 2025. остварио 18 побједа, од чега само једну у оквиру ворлд тура и завршио је Ђиро д’Италију на другом мјесту. Заједно са њим у тиму УАЕ тим емирејтс ХРГ возио је Адам Јејтс, који је освојио трку 2020. Декатлон КМА КГМ је предводио Феликс Гал, Бахреин—викторијус су предводили Антонио Тибери, Дамијано Карузо и Алфонсо Еулалио, Тудор про сајклинг је предводио Мајкл Сторер који је Ђиро д’Италију 2025. завршио на десетом мјесту, а Ђиро ди Ломбардију на трећем, Лото—интермарше је предводио Ленерт ван Етвелт побједник трке 2024. Судал—Квик-степ Илан ван Вилдер, који је неколико ворлд тур трка 2025. завршио у првих десет, док је Уно—Х мобилити предводио Тобијас Халанд Јоханесен који је Тур де Франс 2025. завршио на шестом мјесту. Међу другим фаворитима били су Дерек Џи Вест који је прешао у Лидл—трек и није возио ниједну трку од јуна 2025. а у тим за трку је додат након што се Ђулио Чиконе разболио, Харолд Техада, Бен Тулет, Давид Году, Пабло Кастриљо и Наиро Кинтана. Јонас Вингегор је планирао да вози, али се повриједио на тренингу крајем јануара када је имао инцидент са аматерским возачем и пао је на спусту, а затим се недељу дана касније разболио и одлучио је да прескочи трку како би се што боље опоравио.

Највећи фаворити за спринт су били Џонатан Милан који је на трци 2025. остварио двије побједе и Сем Велсфорд који је на почетку сезоне остварио побједу на Тур даун андеру, док су од других спринтера возили Хуан Себастијан Молано, Ерленд Бликра, Матео Малучели, Каспер ван Уден, Фабио Јакобсен, Итан Вернон, Алберто Даинезе и млади возачи Данијел Скерл и Стефен де Схојтенер. Највећи фаворити за побједу на хронометру су били од Евенепул, Џошуа Тарлинг, Дан Холе и Лук Плап.

Рута и етапе

Рута је представљена 19. јануара 2026. у националном музеју Зајед. Вожене су четири равније етапе, хронометар и двије планинске етапе, а по први пут је вожен успон Џебел мобра, док се није возио успон Џебел џес. Прва етапа је стартовала код трговачког центра Мадинат Зајед Мајлс, првих 45 километара вожено је углавном по равном, након чега се дошло до дијела гдје преовладавају дине и терен је био валовит. По доласку до дине Мореб требало је да се возе два круга по 18,1 -{km}- током којих се налазе секције од преко 10% нагиба. Послије другог круга возачи су се вратили до Лива паласа гдје је био циљ. Последњи километар вожено је узбрдо, са секцијама нагиба од 5%. На другој етапи вожен је хронометар у Ел Худајриату дуг 12,2 -{km}-, по потпуно равном терену са неколико широких кривина и два полукружна окретања. Трећа етапа је стартовала у Ум ел Кајвејну, вожено је по равном кроз пустињу до Рас ел Хајме, а затим се ишло назад кроз пустињу до последњих 20 километара, када је стартовао некатегорисани успон, мали дио по равном и успон Џебел мобра до циља, који је био дуг 15 -{km}-. Просјечни нагиб у првом дијелу био је 7%, а у последњих 6 -{km}- 12%. У последњем километру нагиб је био од 10 до 12%, док је максимални нагиб износио 17%.

мини|десно|Џебел хефет, гдје је циљ шесте етапе.