десно|мини|294x294п|Ирачки затвореник у Абу Грајбу стоји на кутији, под пријетњом од струјног удара приликом пада на под Мучење и злостављање затвореника у Абу Грајбу односи се на низ ратних злочина и кршења људских права у затвору Абу Грајб, у Ираку, од стране војске САД и CIA-е током америчке ннвазије на Ирак. Инциденти су први пут привукли пажњу јавности објављивањем фотографија злостављања од стране CBS News у априлу 2004. Злостављања су изазвала шок и наишла на осуду у САД и широм свијета. Ратни злочини у Абу Грајбу обухватали су физичко и сексуално злостављање, мучење, силовање као и убиство ирачког држављанина Манадела ел Џамадија. Администрација тадашњег предсједника САД, Џорџа Буша, тврдила је како су злочини у Абу Грајбу изоловани инциденти са којима се не слаже политика САД. Ово су оспориле хуманитарне организације укључујући Црвени крст, Amnesty International и Human Rights Watch. Ове организације навеле су да су злостављања у Абу Грајбу била дио ширег обрасца мучења и бруталног поступања у америчким прекоморским притворским центрима, укључујући оне у Ираку, Авганистану и заливу Гвантанамо. Неколико година касније појавили су се меморандуми о мучењу, који су припремљени неколико мјесеци прије америчке инвазије на Ирак, а од стране Министарства правде САД. Ови документи дозвољавали су одређене „побољшане методе испитивања“ (за које се генерално сматрало да укључују мучење) страних притвореника. Меморандуми су такође тврдили да се међународни хуманитарни закони, као што су Женевске конвенције, не примјењују на америчке прекоморске војне испитиваче. Као одговор на догађаје у Абу Грајбу, Министарство одбране САД уклонило је 17 војника и официра са дужности. Једанаест војника оптужено је за непоштовање дужности, малтретирање, тешки физички напад и батинање. У периоду од маја 2004. до априла 2006. ови војници су изведени пред војни суд, осуђени на војни затвор и нечасно отпуштени из службе. Три војника, за које је утврђено да су починили многе од најгорих кривичних дјела у затвору, специјалиста Чарлс Грејнер, наредник Ајван Фредерик и редов прве класе Линди Ингланд, били су под тежим оптужбама и добили су строже казне. Грејнер је осуђен на 10 година затвора и губитак чина, плате и бенефиција. Фредерик је осуђен на осам година затвора, одузимање плате, нечасно отпуштање и деградирање чина у редов. Ингланд је осуђена на три године затвора. Бригадни генерал Џенис Карпински, командант свих затворских објеката у Ираку, укорена је и деградирана у чин пуковника. Још неколико војних лица која су оптужена за извршење или одобравање мјера, укључујући и многе вишег чина, нису процесуирана. Године 2004. предсједник САД, Џорџ Буш и министар одбране, Доналд Рамсфелд извинили су се за злостављања у Абу Грајбу.
Позадина Рат против тероризма Рат против тероризма, такође познат као глобални рат против тероризма, је међународна војна кампања коју је покренула влада САД након терористичких напада на Свјетски трговински центар, 11. септембра 2001. године. Рат у Ираку Рат у Ираку почео је 20. марта 2003. године војном инвазијом, предвођеном од стране САД. Ирачка влада предвођена Садамом Хусеином срушена је за мјесец дана. Након овог сукоба, услиједила је дужа фаза борби у којој се појавила побуна, супротстављајући се окупаторским снагама и новој ирачкој влади након инвазије. Затвор Абу Грајб лево|мини|Унутрашњост затвора у Абу Грајбу, 2005. Затвор Абу Грајб налази се у истоименом граду, 32 километра западно од Багдада. Изграђен је педесетих година 20. вијека и важио је за једног од најозлоглашенијих затвора у Ираку током владе Садама Хусеина. Након инвазије, америчка војска га је реновирала и претворила у војни затвор. На улазу у затвор, умјесто Садамовог портрета, амерички војници су окачили знак на којем је писало: „Америка је пријатељ свих људи у Ираку”. Био је то највећи од неколико притворских центара у Ираку које је користила америчка војска. У марту 2004. године, док је америчка војска користила затвор Абу Грајб као притворски објекат, у њему је било смјештено око 7.490 затвореника. У затвор су смјештани појединци осумњичени да су вође побуне као и они осумњичени за злочине против окупационих снага. Међутим, многи извори тврде да су већину затвореника чинили недужни цивили. Затвор је више пута био мета оружаних напада побуњеника, у покушајима да се затвореници ослободе. У марту 2006. америчка војска је све затворенике Абу Грајба пребацила у друге затворе, те је контролу над затвором предала ирачким властима. У августу исте године објављено је да у затвору више нема ниједног затвореника. Затвор је поново отворен у фебруару 2009. године под новим именом (Централни затвор Багдада), али је затворен 15. априла 2014. због страха да ће га преузети Исламска Држава која је у то вријеме контролисала регију у којој се затвор налази. Ратни злочини у Абу Грајбу Први извјештаји о мучењима и злостављањима затвореника мини|Линди Ингланд држи затвореника на повоцу мини|Чарлс Грејнер и Сабрина Харман позирају иза гомиле затвореника У јуну 2003. Amnesty International је објавио извјештаје о кршењу људских права у притворским центрима и затворима у Ираку. Иста организација је 23. јула 2003. издала саопштење за штампу у којем осуђује распрострањена кршења људских права од стране америчких и коалиционих снага. У саопштењу се наводи да су затвореници били изложени екстремној врућини, да им није давана одјећа и да су били приморани да користе отворене јарке као тоалет. Такође су били мучени, методама које укључују ускраћивање сна током дужег периода, излагање јаком свјетлу и гласној музици и задржавање у неудобним положајима. Дана 1. новембра 2003. новинска агенција Associated Press представила је специјални извјештај о масовним кршењима људских права у Абу Грајбу. У извјештају су описане методе тортуре војника у америчким заточеничким логорима у Ираку; затвореници су везани излагани сунцу сатима, физички су злостављани и понижавани. Као одговор, амерички бригадни генерал Џенис Карпински, која је надгледала све америчке притворске објекте у Ираку, тврдила је да се према затвореницима поступа „хумано и поштено”. У извјештају је такође наведено да су од 1. новембра 2003. године била у току два правна случаја против војног особља САД; један је укључивао премлаћивање ирачког затвореника, док је други настао као посљедица смрти затвореника у притвору. Од почетка инвазије, Међународном комитету Црвеног крста је било дозвољено да надгледа затвор и подноси извјештаје о поступању са затвореницима. У одговору на извјештај, Карпински је навела да су неки од затвореника били доушници, те да стога немају право на потпуну заштиту према Женевским конвенцијама. Генерал-мајор Антонио Тагуба је, истражујући наводе о кривичним дјелима у затвору, поднио свој извјештај у којем се наводи да су „бројни инциденти садистичких и безобзирних кривичних дјела извршени над затвореницима. Ово системско и противзаконито злостављање затвореника починило је неколико припадника војне полиције САД”. У извјештају је наведено да постоје докази о овом злостављању, укључујући и фотографије. Извјештај тада није био јавно објављен. Објављивање скандала и медијска покривеност Злостављања у Абу Грајбу била су прикривена све до јануара 2004, када је водник Џозеф Дарби дошао до компакт-диска који је садржао фотографије мучења. Дарби је, након што је прегледао фотографије, предао CD Одјељењу за кривичне истраге САД, тиме покренувши истрагу која је довела до откривања инцидената. Дарбију је потом обећана анонимност, али је његово име ипак објављено у магазину The New Yorker. Касније се и сам министар одбране САД Доналд Рамсфелд јавно захвалио Дарбију у једном од својих говора. Скандал је привукао огромну пажњу јавности у априлу 2004. године. Дана 28. априла 2004. у емисији 60 Minutes II на CBS News емитован је извјештај у којем је описано злостављање, укључујући и фотографије на којима се види како амерички војници муче и понижавају ирачке затворенике. Магазин The New Yorker објавио је чланак истраживачког новинара Сејмура Херша, 10. маја 2004, што је такође имало огроман утицај на ширење вијести. Извјештаји генерал-мајора Антонија Тагубе су јавно објављени у мају 2004. Тадашњи предсједник САД, Џорџ Буш, изјавио је да ће „одговорни појединци бити приведени правди”. Одобрења мучења и злостављања мини|Ајван Фредерик испитује затвореника, везаног за ћелију у стресном положају Иако је тадашњи предсједник САД, Џорџ Буш, изјавио како је скандал у Абу Грајбу „изолован случај”, многе хуманитарне организације и организације за заштиту људских права окривиле су управо Бушову администрацију за злочине у Ираку. Документи до којих су дошли Washington Post и организација за заштиту људских права, American Civil Liberties Union, показују да је Рикардо Санчез, који је био генерал-пуковник и виши амерички војни официр у Ираку, одобрио употребу војних паса, екстремних температура, ускраћивања сна и сензорне депривације као методе испитивања у Абу Грајбу. Извјештај бригадног генерала Ричарда Формике из новембра 2004. открио је да су многе трупе у затвору Абу Грајб једноставно слиједиле наређења заснована на Санчезовом меморандуму. Адвокат ACLU-а, Амрит Синг рекла је у саопштењу организације да је „генерал Санчез одобрио методе испитивања које су јасно кршиле законе Женевских конвенција и одступале од стандарда саме војске”. У интервјуу за новине The Signal бригадни генерал Џенис Карпински изјавила да је видјела необјављена документа министра одбране САД, Доналда Рамсфелда, који су дозвољавали употребу ових метода на ирачким затвореницима. Министар одбране САД, Доналд Рамсфелд, по многима је био главни кривац за инциденте у Абу Грајбу. Извјештај магазина The New Yorker из 2004. наводи да је Рамсфелд одобрио тактику испитивања која се користила у Абу Грајбу, а коју су САД раније користиле у Авганистану. У новембру 2006. Џенис Карпински је рекла шпанском листу El País да је видјела писмо које је потписао Рамсфелд, у којем је испитивачима дозвољено да користе методе као што су лишавање сна, принудно слушање прегласне музике, стајање дужи временски период и постављање затвореника у стресне положаје тије
Позадина
Рат против тероризма Рат против тероризма, такође познат као глобални рат против тероризма, је међународна војна кампања коју је покренула влада САД након терористичких напада на Свјетски трговински центар, 11. септембра 2001. године.
Рат у Ираку Рат у Ираку почео је 20. марта 2003. године војном инвазијом, предвођеном од стране САД. Ирачка влада предвођена Садамом Хусеином срушена је за мјесец дана. Након овог сукоба, услиједила је дужа фаза борби у којој се појавила побуна, супротстављајући се окупаторским снагама и новој ирачкој влади након инвазије.
Затвор Абу Грајб лево|мини|Унутрашњост затвора у Абу Грајбу, 2005. Затвор Абу Грајб налази се у истоименом граду, 32 километра западно од Багдада. Изграђен је педесетих година 20. вијека и важио је за једног од најозлоглашенијих затвора у Ираку током владе Садама Хусеина. Након инвазије, америчка војска га је реновирала и претворила у војни затвор. На улазу у затвор, умјесто Садамовог портрета, амерички војници су окачили знак на којем је писало: „Америка је пријатељ свих људи у Ираку”. Био је то највећи од неколико притворских центара у Ираку које је користила америчка војска. У марту 2004. године, док је америчка војска користила затвор Абу Грајб као притворски објекат, у њему је било смјештено око 7.490 затвореника.
У затвор су смјештани појединци осумњичени да су вође побуне као и они осумњичени за злочине против окупационих снага. Међутим, многи извори тврде да су већину затвореника чинили недужни цивили.