П-19 „дунав” (; индекса ГРАУ 1РЛ134), познат и по НАТО ознаци „Flat Face B” (срп. Флет фејс Б), јесте 2Д UHF радар који је развио и користио бивши Совјетски Савез. Радар је такође био познат под именом „Рената” у Пољској и „Дунај” у бившој Источној Немачкој.

Развој П-15 радар је унапређен до тачке где је добио нову ознаку, П-19 „дунав”. Овај нови радар завршио је државна испитивања и примљен је у службу Совјетске противваздушне одбране од 1974. године. П-19 је, као и претходни П-15, дизајниран за откривање летелица које лете на малим висинама и почео је да се повезује са противваздушним ракетним системом С-125 „нева” (НАТО ознака SA-3 „Goa”). П-19 је поседовао нову електронику у поређењу са претходним П-15, укључујући нови магнетронски предајник. П-19 је и данас у служби и широко је извожен; многе компаније нуде опције надоградње ради побољшања перформанси и поузданости радара, као и замене застарелих компоненти, иако је П-19 замењен новијом серијом радара „каста”.

Опис П-19 дели многе физичке карактеристике са претходним радаром П-15. П-19 је радар високе мобилности; антена је монтирана на један камион (ЗИЛ-131), док се електронска опрема налази у другом камиону. П-19 користи две параболичне елиптичне антене отвореног оквира које врше и емитовање и пријем, при чему се свака антена напаја једним антенским фидером на сличан начин као код П-15. Радар може брзо променити своју фреквенцију на једну од четири унапред подешене вредности како би избегао активно ометање, док се пасивно ометање уклања помоћу кохерентног доплеровог филтера. Азимут се одређује механичким скенирањем, док се придружени радар ПРВ-11 (НАТО ознака „Side Net”) користи за одређивање елевације (висине циља). Секундарни радар за идентификацију свој-туђ (IFF) обично се користи у комбинацији са П-19, најчешће модел 1Л22 „парол”. Оружане снаге Чешке Републике описале су П-19 као радар који има „изванредне механичке параметре, једноставно одржавање, општу поузданост и мултифункционалност”. Ова оцена се поклапа са француском евалуацијом радара заробљеног у Чаду 1987. године током сукоба између Чада и Либије, где је П-19 описан као чврст, са добрим откривањем на малим висинама и високом отпорношћу на противмере.

Фреквентни опсег радара је од 830 до 875 MHz (дециметарски таласи).

Употреба у Југославији и Србији Радар П-19 (совјетска ознака: 1РЛ134 „Дунав”) коришћен је у Југословенској народној армији (ЈНА) и касније у Војсци Југославије (ВЈ). У наоружање ЈНА уведен је као модернија и мобилнија верзија старијег радара П-15 (НАТО: Flat Face A).

Системска припадност У ЈНА, П-19 се најчешће налазио у саставу Артиљеријско-ракетних јединица противваздушне одбране (АРЈ ПВО) Копнене војске.

Ракетни систем КУБ: Коришћен је у пуковима наоружаним ракетним системом 2К12 Куб-М. Иако је главни осматрачки радар за систем Куб био РСтОН 1С91 или осматрачки радар 1РЛ128Д-1 („мечка”), П-19 је служио као помоћни осматрачки радар у командној батерији ради попуне радарског поља на малим висинама и веће отпорности на ометање. Ракетни систем Нева: Током 1999. године, П-19 је коришћен и у саставу 250. ракетне бригаде ПВО (систем С-125 Нева-М) у командној батерији, као и за попуну система ВОЈиН (Ваздушно осматрање, јављање и навођење) када су стационарни радари били уништени или угрожени.

Борбена употреба 1999. године Током НАТО агресије 1999. године, због своје мобилности (монтиран на два камиона ЗИЛ-131) и могућности брзог маневра, П-19 је био тежа мета за НАТО авијацију у поређењу са већим радарима попут П-12 или П-14. Коришћен је за тактику „искакања” – краткотрајно зрачење ради откривања циљева, након чега би се одмах гасио и премештао. Према доступним подацима, Војска Југославије је током рата користила 2 радара из формације ВОЈиН и још 7 радара преузетих од Копнене војске.

Важно је разликовати П-15 и П-19. Иако су визуелно слични (оба имају две елиптичне антене), П-19 је новији, монтиран на камионе ЗИЛ-131 (П-15 је био на старијем ЗИЛ-157) и поседује напреднију електронику за заштиту од ометања, што је било кључно за његов опстанак.

Варијанте П-19МА/П-190У – земаљски VHF осматрачки радар дугог домета П-180У нуди се као модернизовани наследник свог прототипа, аналогног П-19. Производи се у компанији ЛиТак-Так (Литванија).

Карактеристике радара: максимална употреба COTS компоненти (комерцијалне компоненте доступне на тржишту); стабилан, модуларни полупроводнички предајник отпоран на грешке; уграђена опрема за тестирање; нису потребна посебна подешавања током рада; знатно поједностављено одржавање; пројектован за минималне трошкове власништва.

Као резултат модернизације, перформансе детекције радара су ефикасно побољшане. Модернизовани радар поседује могућност аутоматског праћења, као и пријем података са других радарских сензора. Подаци се могу размењивати путем различитих комуникационих канала у одобреном формату.

Корисници П-19 је користио Совјетски Савез од 1974. године и, иако је од тада застарео, пренет је на државе наследнице након распада Совјетског Савеза. Извожен је и наставља да служи широм света.

Значајни бивши корисници укључују СССР, Србију и Црну Гору (СР Југославију) и СФРЈ. Данас се налази у инвентару многих земаља које су куповале совјетску технику.

Види још П-15 радар Списак радара С-125 Нева 2К12 Куб

Референце

Литература

Спољашње везе

ВНИИРТ (Архива)

Категорија:Војни радари Категорија:Војна возила Категорија:Оружје