мини|десно|Плакат из 1925. године који критикује неједнака очекивања друштва у погледу сексуалности мушкараца и жена. Двоструки стандард (или двоструки аршин) јесте примена различитих скупова принципа за ситуације које су, у начелу, исте. Често се користи за описивање третмана у којем се једној групи даје више слободе него другој. Двоструки стандард настаје када се две или више особа, група, организација, околности или догађаја третирају различито, иако би требало да се третирају на исти начин. Двоструки стандард „подразумева да се две ствари које су исте мере различитим мерилима”.

Примена различитих принципа на сличне ситуације може, али не мора указивати на двоструки стандард. Да би се направила разлика између примене двоструког стандарда и оправдане примене различитих стандарда на околности које само изгледају исто, мора се испитати неколико фактора. Један од њих је истост тих околности — које су паралеле између њих и на које се начине оне разликују? Други је филозофија или систем веровања који одређује који принципи треба да се примене на те околности. Различити стандарди се могу применити на ситуације које изгледају слично на основу квалификујуће истине или чињенице која, при ближем испитивању, те ситуације чини различитим (на пример, физичка стварност или морална обавеза). Међутим, ако се ситуације које изгледају слично третирају према различитим принципима, а не постоји истина, чињеница или принцип који те ситуације разликује, онда је примењен двоструки стандард.

Ако се правилно идентификује, двоструки стандард обично указује на присуство лицемерја, пристрасности или неправедног понашања.

Узроци и објашњења Сматра се да се двоструки стандарди развијају у умовима људи из мноштва могућих разлога, укључујући: проналажење изговора за себе, емоције које замагљују расуђивање, искривљавање чињеница како би се подржала веровања (као што су пристрасност потврђивања, когнитивне пристрасности, пристрасности привлачности, предрасуде или жеља да се буде у праву). Људска бића имају тенденцију да процењују поступке људи на основу тога ко их је извршио.

У студији спроведеној 2000. године, др Марта Фоши (Martha Foschi) приметила је примену двоструких стандарда у тестовима групне компетентности. Она је закључила да карактеристике статуса, као што су род, етничка припадност и социоекономска класа, могу пружити основу за формирање двоструких стандарда у којима се строжи стандарди примењују на особе за које се перципира да су нижег статуса. Др Фоши је такође приметила начине на које се двоструки стандарди могу формирати на основу других друштвено цењених атрибута као што су лепота, моралност и ментално здравље.

Др Тристан Ботељо (Tristan Botelho) и др Мејбел Ејбрахам (Mabel Abraham), доценти на Школи менаџмента Јејл и Пословној школи Колумбија, проучавали су утицај који род има на начин на који људи рангирају друге на финансијским тржиштима. Њихово истраживање је показало да се мушкарцима просечног квалитета чешће даје предност сумње него женама просечног квалитета, које су чешће бивале „кажњене” у судовима људи. Ботељо и Ејбрахам су такође показали да жене и мушкарци подједнако воле ризик, супротно популарном веровању. Свеукупно, њихово истраживање је показало да двоструки стандарди (барем на финансијским тржиштима) постоје када је у питању род. Они подстичу усвајање контрола за елиминисање родне пристрасности у процесима пријављивања, запошљавања и евалуације унутар организација. Примери таквих контрола укључују коришћење искључиво иницијала на пријавама како род кандидата не би био очигледан, или одржавање аудиција за музичаре иза паравана како би њихове вештине, а не њихов род, утицале на њихово прихватање или одбијање у оркестрима. Праксе попут ових се, према Ботељу и Ејбрахамовој, већ примењују у бројним организацијама.

Честа подручја

Род Дуго се расправљало о томе како нечија родна улога утиче на моралне, друштвене, политичке и правне реакције других. Неки верују да су разлике у начину на који се мушкарци и жене перципирају и третирају функција друштвених норми, што самим тим указује на двоструки стандард. На пример, једна тврдња је да постоји двоструки стандард у друштвеној осуди сексуалног понашања жена и мушкараца. Истраживања су показала да се необавезна сексуална активност сматра прихватљивијом за мушкарце него за жене. Према Вилијаму Џ. Аксину (William G. Axinn), двоструки стандарди између мушкараца и жена потенцијално могу постојати у вези са: забављањем, кохабитацијом, невиношћу, браком/поновним браком, сексуалним злостављањем/нападом/узнемиравањем, насиљем у породици и самачким животом.

Кенар (Kennair) и сарадници (2023) нису пронашли знакове сексуалног двоструког стандарда у контекстима дугорочног или краткорочног партнерства, нити у одабиру пријатеља. Међутим, открили су да се женска самостимулација позитивно оцењује, док се мушка самостимулација оцењује негативно. Студија америчких студената из 2017. године такође није пронашла доказе о родно заснованом двоструком стандарду у вези са промискуитетом.

Право Двоструки стандард може настати ако две или више група које имају једнака законска права добију различит степен правне заштите или заступања. Такви двоструки стандарди сматрају се неоправданим јер крше уобичајену правну максиму модерне правне јуриспруденције — да све стране треба да буду једнаке пред законом. Тамо где се од судија очекује да буду непристрасне, оне морају применити исте стандарде на све људе, без обзира на сопствене субјективне пристрасности или фаворизовање, на основу: друштвене класе, ранга, етничке припадности, рода, сексуалне оријентације, религије, старости или других разлика.

Политика Двоструки стандард се јавља у политици када се третман истих политичких питања између две или више страна (као што је одговор на јавну кризу или расподела средстава) решава различито.

Политике двоструких стандарда могу укључивати ситуације у којима процена исте појаве, процеса или догађаја у међународним односима од стране неке земље или коментатора зависи од њиховог односа према укљученим странама или става према њима. У роману Харијева игра (1975), Џералд Симор је написао: „Оно што је за једног човека терориста, за другог је борац за слободу”.

Етничка припадност Двоструки стандарди постоје када су људи фаворизовани или одбачени на основу њихове етничке припадности у ситуацијама у којима етничка припадност није релевантан или оправдан фактор за дискриминацију (као што би то могао бити случај код културног перформанса или етничке церемоније).

Намерне напоре неких људи да се супротставе расизму и етничким двоструким стандардима други понекад могу протумачити као стварно одржавање расизма и двоструких стандарда међу етничким групама. Пишући за часопис The American Conservative, Род Дрехер цитира извештај који је у часопису Quillette објавио Колман Хјуз, тамнопути студент на Универзитету Колумбија, који је рекао да му је пружена прилика да свира у пратећем бенду поп уметнице и добитнице Гремија Ријане на додели награда МТВ видео музичких награда 2016. године. Према Хјузу, позвано је и неколико његових пријатеља; међутим, један од њих је отпуштен и замењен јер, према Хјузу, његово бело хиспаноамеричко порекло није одговарало потпуно црначкој естетици коју је Ријанин тим одабрао за њен наступ. Тим је одлучио да сви извођачи на сцени морају бити црнци, осим Ријаниног сталног гитаристе. Хјуз није био сигуран да ли сматра да је овај поступак неетички, с обзиром на то да је наступ од самог почетка био тематски везан за расу. Он је приметио нешто што је сматрао двоструким стандардом у индустрији забаве, рекавши: „Да је црни музичар отпуштен како би се постигла потпуно бела естетика — то би доспело на насловне стране. То би се сматрало недвосмисленим моралним прекршајем.” Дрехер тврди да Хјузова запажања наглашавају тешкоћу у разликовању искључивања једне етничке групе у циљу слављења друге и искључивања етничке групе као спровођења расизма или двоструког стандарда. Дрехер је такође расправљао о још једном инциденту у којем је колумнисткиња листа Њујорк тајмс Бари Вајс, која је Јеврејка, била оштро критикована због твита: „Имигранти: Они обављају посао”, у позитивном контексту према Мираи Нагасу, јапанско-америчкој олимпијској клизачици, којој је Вајс покушала да ода почаст. Председничка радна група Универзитета Харвард за борбу против антисемитизма и антиизраелске пристрасности открила је да су неки јеврејски студенти доживели одбацивање њихових пријављених искустава антисемитизма као одраз двоструког стандарда у оквирима кампуса за борбу против пристрасности, који иначе дају приоритет проживљеном искуству и дискриминаторном утицају.Harvard University. 2025. Јавна дебата о етничкој припадности и двоструким стандардима остаје контроверзна и, по свему судећи, наставиће се.

Види још

Дискриминација Двострука замка Двомисао Златно правило или етика реципроцитета Хоне и татемае Лицемерје Унутрашња и спољашња група Фаворизовање унутар групе Неронамбул Нордијска дебата о сексуалном моралу Политичко лицемерје Quod licet Iovi, non licet bovi Психолошка пројекција Реципроцитет (друштвена и политичка филозофија) Друштвена искљученост

Референце

Литература

327 pages. 440 pages. Thought Catalog, 26. 7. 2012., thoughtcatalog.com/cehudspeth/2012/07/8-modern-day-double-standards/. 127 pages.

37 pages.

Категорија:Пристрасност Категорија:Дискриминација Категорија:Неправда