Росова гуска () је бела гуска са црним врховима крила и релативно кратким вратом. То је најмања од три беле гуске које се гнезде у Северној Америци. Слична је по изгледу снежној гуски (Anser caerulescens) у белој фази, али је око 40% мања. Друге разлике у односу на снежну гуску (Anser caerulescens) су да је кљун мањи у односу на тело и да нема „црне усне“. Као и снежне гуске, росове гуске могу показивати тамнију „плаву“ фазу или морфу, мада је то изузетно ретко, <0,01% одраслих птица.

Таксономија Росову гуску формално је описао амерички орнитолог Џон Касин 1861. године у „Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia 13, “.

Генеричко име Anser потиче од латинске речи „anser“ „гуска“. Специфични епитет rossii и име росова гуска је добила име у част Бернарда Роналда Роса (1827-1874), који је био повезан са Компанијом Хадсоновог залива на северозападним територијама Канаде. Чланови Компаније Хадсоновог залива били су први Европљани који су открили арктичка гнежђења Росових гусака 1940. године.

Први препознатљиви опис Росових гусака, под именом „horned wavey“, дао је истраживач Самјуел Херн осамдесет година пре него што ју је Џон Касин назвао по Росу.

Росове гуске, заједно са другим белим гускама као што су врсте снежна гуска (Anser caerulescens), царска гуска (Anser canagicus), раније су припадале роду Chen, међутим, недавно генетско секвенцирање је закључило да је овај род био полифилетски са родом Anser, где већина таксономиста сада смешта Росову гуску и њене сроднике.

Чланови рода Chen су званично пребачени у групу Anser на Светској листи птица Међународног орнитолошког комитета, верзија 6.3, 2016. године.

Росова гуска је монотипски таксон.

Опис

Росова гуска је мала бела гуска са црним примарним перјем. Полови су слични по изгледу, али диморфни по величини; женке су у просеку 6% мање, средња разлика у дужини горњег дела кљуна, тарсуса, средњег дела прста и укупне дужине од мужјака.

Укупна просечна дужина за мужјаке 621,3 мм, распон 590-640 мм, на узорку од 31 примерка; женка 587,6 мм, распон 573-620, на узорку од 32 примерка; маса за мужјаке 1.484 г., распон 1.134-2.020 г., на узорку од 117 примерака), женка 1.340 г., распон 860-2.040,на узорку од 127 примерака. Одрасле беле морфе у дефинитивном основном перју су потпуно бели, осим сивих примарних покривача и црних примарних пера.

Росове гуске имају заобљену главу изнад кратког врата. Кљун је кратак и троугласт, са плавкастом основом и брадавичастим структурама које се повећавају са годинама. Одрасле јединке се препознају по потпуно белом секундарном перју, док су младе јединке тамније у средини. Ноге ће код гусака почети као маслинасто сиве и постати тамноцрвене како сазревају.

Млади јединке беле морфе су сиви одозго, тамнији на глави и врату, а одоздо углавном бели.

Не постоји географска варијација нити идентификоване подврсте. Сродне врсте укључују друге Anser гуске, посебно малу снежну гуску (Anser caerulescens), где две мтДНК лозе указују на честу хибридизацију. Две хипотезе о еволуцији Росове гуске су да су настале из популације снежних гусака које су изоловане напредовањем глацијала или у рефугијуму који је остао без леда.

Распрострањеност и станиште Росова гуска се може наћи широм Канаде и Сједињених Америчких држава.

Пејзаж у централном Арктику доминирају равнице са неким стеновитим брдашцима и влажне ливиде и мочварна тундра. Вегетација где росова гуска обитава обухвата делове патуљасте брезе, врбе, траве, шаше, као и нискорастуће васкуларне биљке, укључујући Empetrum nigrum, Rhododendron lapponicum и Pedicularis sudetica. Велике колоније птица гнездилица могу проузроковати велику штету биљкама прекомерном испашом.

Гнежђење Росове гуске формирају велике колоније гнезда на острвима у плитким језерима и суседном копну, градећи гнезда на земљи од гранчица, лишћа, траве, маховине и паперја. Женке полажу у просеку 4 јаја по гнезду и инкубирају гнездо 21-23 дана.

Студија узорковања са земље дуж реке Меконел на западној обали Хадсоновог залива показала је популацију од око 81.000 гнезда Росових гусака.

Росове гуске мигрирају са својих канадских гнездилишта до средине октобра, вероватно као одговор на ограничену храну пре него што успоставе температуре смрзавања, и почињу свој повратак средином априла до маја.

Исхрана Као и већина гусака, хране се травом, шашем и стрним житарицама.

Росова гуска се храни сама или у групама различитих величина, док стоји или хода. Храни се семеном и влатима вегетације поред мочвара за одмор. Током гнежђења, храни се близу места гнежђења или унутар граница колоније. У низијама залива Краљице Мод, Нунавут, Канада, пододрасле јединке и оне које се зимују расипају се са места колонија у касним периодима полагања јаја и инкубације у мочварна и травната подручја поред језера и река. На зимовалиштима, Росова гуска се обично храни заједно са снежном гуском (Anser caerulescens) и тражи места за исхрану где може да избегне сметње већих врста.

Статус Пре почетка 1900.године росова гуска се сматрала ретком врстом, вероватно као последицу лова на отвореном, али се њен број драматично повећао као резултат мера заштите. Сада је наведена као најмањег угрожени таксон од стране Међународне уније зе заштиту природе IUCN-а, и заштићена је Законом о уговору о птицама селицама.

Број птица које се гнезде у заливу Краљице Мод достигао је рекордно низак ниво од 2.000-3.000 почетком 1950. године због интензивног одстрела и хватања замкама, а затим њихове продаје на калифорнијским пијацама. Лов на росове гуске је забрањен у САД 1931. године. Када су популације на зимовалиштима поново почеле да расту, уведен је ограничени лов. Данас је Росова гуска заштићена Законом о уговору о птицама селицама.

Галерија

Референце

Спољашње везе

Росова гуска Anser rossii eBird Росова гуска Anser rossii Birds of the World Росова гуска Anser rossii The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Росова гуска Anser rossii Avibase Росова гуска Anser rossii The IUCN Red list Росова гуска Anser rossii The BirdLife DataZone Росова гуска Anser rossii All about birds Росова гуска Anser rossii Oiseaux Росова гуска Anser rossii Flickr Росова гуска Anser rossii Xeno-canto

Категорија:Пловке Категорија:Пловуше Категорија:Гуске Категорија:Таксони које је описао Џон Касин Категорија:Птице описане 1861. године Категорија:Птице Северне Америке