Ченгед () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у кишкерешком срезу.Основни подаци и поштански број селаЧенгед са геоподацима].
Географија Ченгед је насеље у региону Кишкуншаги-хомокхатшаг. Налази се око 50 километара југозападно од седишта округа, Кечкемета, путем, и око 6 километара североисточно од главног пута 53. Његово истакнуто подручје заштите предела је Турјанош, којим управља Национални парк Кишкуншаг. Језеро Колон у Ишаку и југозападни део јединице заштићеног подручја националног парка која га обухвата такође административно припадају Ченгеду.Ченгед на latlong.info
Важнија приградска насеља: Буцка, Кишченгед, Кулер и Тиболд. Главни извор егзистенције становништва је пољопривреда и повезана прерађивачка индустрија.
Суседна насеља: Шолтсентимре са севера, Ижак са североистока, Пахи са истока, Табди са југоистока и Акасто са југозапада.
Историја На подручју између Дунава и Тисе, пре мађарског освајања, живели су Сармати-Јазиги у 4. веку пре нове ере до 3. века нове ере, Хуни у 4. веку, а затим Авари. Сарматски гробови су откривени током изградње ускотрачне железнице Кечкемет-Кишкереш, а аварски гробови су откривени поред градске кланице у Кишкерешу и на имању Сечи. Ови народи су се углавном бавили номадским сточарством, тако да су могли дуже или краће да се задржавају на подручју садашње општине Ченгед, јер је значајан део подручја била травната степа, што ју је чинило одличном за сточарство. Римски остаци откривени су у близини Чонкине куле у Шолтсентимреу: глинени лонци римског порекла, лонци за грејање пећи, медаље и остаци бедема. Уске цигле уграђене у кулу такође указују на римско присуство.
Током мађарског насељавања ових предела, племе великог везира је окупирало острво Чепел, пределе данашње жупаније Фејер и подручја источно од Дунава. Након смрти великог везира Арпада 907. године, његов син Жолт (Шолт, Золта) га је наследио на везирском (кнежевском) престолу (907-947). Резиденција кнеза Жолта била је на подручју данашњег села Шолт. Према предању, везиров витез по имену Ченгед и његови људи населили су се на подручју села Ченгед, а насеље је добило име по њему.Историја паахијског и ченгешког имања
Насеље Ченгед први пут се помиње у документу 1408. године након татарског освајања. Пусту, која је била опустошена током турског периода, поклонио је Ватајима цар и краљ Леополд I за њихову храброст крајем 17. века. Малобројни становници који су живели у безвредном, песковитом подручју бавили су се сточарством. Кратка историја Ченгеда
Породица Ватај довела је досељенике из горја у Кишкереш између 1717. и 1719. године. У 19. веку, Кишкереш је и даље користио Ченгедску пусту, а њени становници су живели у веома тешким условима. Железничка пруга Будимпешта-Сабадка, отворена 1882. године, знатно је побољшала ситуацију фарми: Ченгед је добио железничку станицу. Пуста је купљена 1891. године у сврху насељавања, а 1900. године имала је 807 становника. Већина њих је дошла из Вадкерта, али добар број је дошао из оближњих села и удаљенијих делова земље.
Ченгед је постао независно село 1912. године, а 1918. године је добио статус великог села, са тада 2.313 становника. У наредним деценијама засађено је неколико стотина хектара винограда и воћњака, а школе су изграђене и у унутрашњости и у околини. Село је добило свој садашњи изглед почев од 1960-их и стално растуће село је постало атрактивно захваљујући цветним предњим вртовима и засађеним редовима дрвећа, који и данас истичу лепоту уређеног насеља са комплетном инфраструктуром.
Село је добило свој садашњи изглед шездесетих година 20. века. У то време, становништво је било у финансијској ситуацији да сруши старе мале куће са зидовима од блата, често са сламнатим крововима, и да на њиховом месту изгради садашње, много помињане, али простране, здраве куће.
До краја осамдесетих година 20. века, село је успоставило, делимично захваљујући сопственим развојним средствима, а делимично захваљујући државној подршци, најважније институције и јавне комуналне услуге, чије је постојање било апсолутно неопходно у овом периоду, у овом региону Европе.Részletek Pivarcsi János – Csengőd község településtörténete c. művéből
Демографија На попису из 2011. године, 93,1% становништва се изјаснило као Мађари, 4,4% као Роми, 0,3% као Немци, 0,2% као Румуни и 0,2% као Словаци (6,9% се није изјаснило; укупан број може прећи 100% због двоструких идентитета). Верска расподела је била следећа: римокатолици 62,5%, реформисти 6,6%, лутерани 8,6%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 8,3% (10,8% се није изјаснило).
У 2022. години, 93,7% становништва се изјаснило као Мађари, 3,5% као Роми, 0,5% као Немци, 0,5% као Румуни, 0,2% као Словаци, 0,1% као Украјинци, 0,1% као Срби, 2,3% као друга, недомаћа националност (5,8% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 41,7% су били римокатолици, 6,8% лутерани, 5,4% калвинисти, 0,5% гркокатолици, 0,1% православци, 3,1% остали хришћани, 1,8% остали католици, 11,3% неконфесионално (29,1% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Ченгед на fallingrain.com Ченгед на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун