Судски систем Босне и Херцеговине састоји се од редовних и специјализованих судова. Према Уставу Босне и Херцеговине, судска надлежност је додељена ентитетима, док на нивоу Босне и Херцеговине постоји Уставни суд Босне и Херцеговине, који одлучује о жалбама на пресуде врховних судова ентитета и на неки начин преузима улогу Врховног суда Босне и Херцеговине. На државном нивоу, који обухвата целу државу Босну и Херцеговину, постоје:
Уставни суд Босне и Херцеговине, који је аутономан и независан у односу на друге органе власти у Босни и Херцеговини. Ниједан орган у Босни и Херцеговини не може доносити законе, друге прописе и опште акте који се тичу рада Уставног суда и његове улоге утврђене Уставом. Суд Босне и Херцеговине, основан ради обезбеђивања ефикасног вршења надлежности државе Босне и Херцеговине, поштовања људских права и владавине права на њеној територији. Суд Босне и Херцеговине има надлежност за кривична дела која законом спадају у надлежност тог суда.
Данашња организација У Федерацији Босне и Херцеговине постоје: општински судови, кантонални судови и Врховни суд Федерације Босне и Херцеговине као редовни судови. Врховни суд Федерације Босне и Херцеговине је највиши апелациони суд у Федерацији. Поред 10 кантоналних судова, постоји и 27 општинских судова.
У привредним предметима, општински судови у којима су основана привредна одељења имају територијалну надлежност за цео кантон. Привредна одељења су основана у општинским судовима у: Бихаћу, Орашју, Тузли, Зеници, Горажду, Травнику, Мостару, Широком Бријегу, Сарајеву и Ливну.Zakon o sudovima u Federaciji Bosne i Hercegovine, član 23., "Službene novine Federacije BiH", 38/2005 od 04.07.2005. i 22/2006
У Републици Српској постоји 19 основних судова. Поред основних судова, постоји и пет окружних судова, у Бањалуци, Бијељини, Добоју, Требињу и Источном Сарајеву. Постоји и Врховни суд Републике Српске.
Седишта окружних привредних судова су у Бањалуци, Бијељини, Добоју, Требињу и Источном Сарајеву, а постоји и Виши привредни суд као другостепени суд за целу територију Републике Српске. Седиште Вишег привредног суда је у Бањалуци Zakon o sudovima Republike Srpske ("Službeni glasnik RS", br. 111/04 od 1. decembra 2004.)
Организација судова СР Босне и Херцеговине Као редовни судови, постојали су општински судови, окружни судови и Врховни суд Босне и Херцеговине. Као специјализовани судови, постојали су окружни трговачки судови и судови удруженог рада, као и Виши трговачки суд СР Босне и Херцеговине и Суд удруженог рада СР Босне и Херцеговине, као и Управни суд Босне и Херцеговине.
Трговачки судови СР Босне и Херцеговине Трговачки судови СР Босне и Херцеговине били су институције судске власти које су пружале двостепени приступ решавању трговинских спорова, трговинских преступа и других трговинских судских поступака.
Окружни трговачки суд у Бања Луци Окружни привредни суд у Добоју Окружни трговачки суд у Мостару Окружни трговачки суд у Сарајеву Окружни трговачки суд у Тузли Окружни трговачки суд у Зеници Виши трговачки суд СР Босне и Херцеговине
Судови заједничког рада СР Босне и Херцеговине Судови удруженог рада су судили у случајевима радних спорова.
Суд удруженог рада у Бањалуци Суд удруженог рада у Бихаћу Суд удруженог рада у Добоју Суд удруженог рада у Мостару Суд заједничког рада у Сарајеву Суд удруженог рада у Тузли Суд удруженог рада у Зеници Суд удруженог рада СР Босне и Херцеговине
Четврти део поделе власти Уставни судови нису део редовних судова, већ се сматрају четвртом граном власти у подели власти.
Референце
Категорија:Право у Босни и Херцеговини