Тазлар () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у кишкерешком срезу.Основни подаци и поштански број селаТазлар са геоподацима].
Географија Насеље се налази у јужном делу региона Кишкуншаг. Суседна насеља су: Боча на северу, Санк на истоку, Кишкунмајша и Харкакетењ на југоистоку, Кишкунхалаш на југу, Пирто на југозападу и Шолтвадкерт на западу.Тазлар на latlong.info
Историја На месту Тазлара у раном арпадовском периоду постојало је насеље чије име није сачувано. Током татарске инвазије, становници села, и вероватно они који су овде побегли, суочили су се са непријатељем: окружили су своју најодбрањивију грађевину, камену цркву, са три концентрична бедема. Нападачи, Монголи, су масакрирали становништво насеља и спалили село. Мађарски краљ Бела IV је касније населио подручје куманским досељеницима. Садашње име села, које се први пут појављује у документу из 1429. године, куманског је порекла.Tatárjárás: kemencében halt meg egy anya és két gyermeke – 24.hu
Средњовековни кумански Тазлар је уништен. У 18. веку, ово подручје је било у рукама разних породица земљопоседника, које су у 19. веку поделиле део својих имања. На продатом земљишту основано је много фарми. Људи из Сегедина играли су главну улогу међу пољопривредницима, како такође извештава Ференц Ердеји.
Тазлар, као и суседна подручја Кишбече, Нађбече, Кетења и Харке, укључени су у независно село под називом Тазлар 1872. године. Ово име је привремено промењено у Пронајфалва 1907. године али од 1947. године поново се зове Тазлар. Пространо имање Тазлар је подељено на села Боча 1906. и Харкакетења 1949. године.Кратка историја Тазлара
Село је 1970-их година проучавао антрополог Крис Хан, што је резултирало књигом „Тазлар: Село у Мађарској“. Он се тамо вратио 2000-их година проучавајући даљи развој догађаја Нови систем имовине у Тазлару.Нови систем имовине у Тазлару (2000-2005)
Према предању, чувени бећар, Имре Богар, и његова банда су много пута посећивали Тазлар, и верује се да су дочекали два позната одметника из региона Кишкуншаг: Ђури Бакшија и Петера Донтија. Једне вечери, Имре Богар и његов пратилац појавили су се у замку Бенички у Фелшетелепу са пратиоцем, где су изазвали велику пометњу. Имре Богар се окренуо жени која је вечерала и замолио је да пије из чаше, а затим ће отићи у миру. Након што је његов захтев одобрен, одметници су се тихо повукли.Héjjas Pál: A Bogár betyárbanda története - Magyar Nemzeti Levéltár Pest Vármegyei Levéltárai Füzetek 19. (Budapest, 1990)
Демографија На попису из 2011. године, 88,9% становништва се изјаснило као Мађари, 1,2% као Роми, 1,1% као Немци и 0,2% као Румуни (10,8% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 56,9%, реформисти 13,4%, лутерани 5,1%, неконфесионални 3,1% (20% се није изјаснило).
У 2022. години, 90,2% становништва се изјаснило као Мађари, 1% као Немци, 0,6% као Румуни, 0,2% као Роми, 0,1-0,1% као Српци, Јермени, Словенци, Грци, Словаци и Хрвати, 0,4% као остале, недомаће националности (9,5% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 46,7% су били римокатолици, 10,2% калвинисти, 5% лутерани, 0,1% гркокатолици, 2% остали хришћани, 1,1% остали католици, 5,4% неконфесионални (29,5% није одговорило).
Референце
Литература
C. M. Hann: Tázlár: a village in Hungary; Cambridge University Press, Cambridge, 1980 Pavlovits Miklós: A tázlári Béke Mg Szakszövetkezet harminc éve; Béke Mezőgazdasági Szakszövetkezet; Tázlár, 1990 Horváth János: Tázlár község története. 1945–2017; Tázlár, Önkormányzat, 2017 Tázlári falukönyv; szerk. Mártáné Czékus Györgyi; Önkormányzat, Tázlár, 2021
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Тазлар на fallingrain.com Тазлар на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун