десно|мини|Зграда СПКД Просвјета у Сарајеву - архивски снимци Зграда Српског културно-просветног друштва „Просвјета“ у Сарајеву налази се на раскрсници улица Обала Кулина бана и Симе Милутиновића у Сарајеву. Комисија за очување националних споменика, на својој седници одржаној од 20. до 26. јануара 2009. године, одлучила је да зграду прогласи националним спомеником Босне и Херцеговине. Зграда је сада у власништву Српског културно-просветног друштва „Просвјета“ у Сарајеву.
Историја Од доласка аустроугарске власти 1878. године, на територији Босне и Херцеговине основано је неколико културно-просветних друштава. Главни циљ културно-просветних друштава био је да помогну сиромашнима, студентима и образују народ: Јеврејско културно и просветно друштво La Benevolencija делује од 1892. године, са примарним циљем образовања младих. Године 1902. основано је хрватско друштво Напредак ради смештаја деце у занате и трговину Просвјета – просветно и културно друштво Срба у Босни и Херцеговини – основана је 18. августа 1902. године. Главни задатак друштва је да помаже напредак српског народа у Босни и Херцеговини у просветној и културној области Гајрет је био друштво за издржавање муслиманских средњошколаца и студената у Босни и Херцеговини и Аустроугарској монархији. Оснивачка скупштина „Гајрета“ одржана је 20. фебруара 1903. године
Опис Посматрајући примере сецесијске архитектуре у Сарајеву, зграда Српског културно-просветног друштва „Просвјета“ један је од вредних примера. Изграђена је као троспратна зграда, неправилног основа, укупних димензија 24 м x 13,50 м. Висина је око 23 м. Приземље зграде је коришћено за пословне просторије. На првом спрату налазе се играонице, два салона, просторија за разговоре, гардеробер, остава и библиотека. Просторије на другом и трећем спрату су намењене стамбеним јединицама.
Стилским обликовањем фасаде у целини и у појединачним елементима доминирају сецесионистички декоративни облици. Богато обликована фасада развија се од угла зграде и истакнута је ризалитом. У сецесионистичкој архитектури, ризалит је најчешћи мотив фасадне композиције, делом и зато што је најдоминантнији мотив спољашњости градске босанске куће.
Референце
Литература
Alija Bejtić - Ulice i trgovi Sarajeva. Sarajevo: Muzej grada Sarajeva 1973. Nedžad Kurto - Sarajevo 1492-1992, Oko, Sarajevo. Ibrahim Krzović - Arhitektura secesije u Bosni i Hercegovini, Kulturno naslijeđe, Sarajevo Jela Božić - Arhitekt Josip pl. Vancaš, Značaj i doprinos arhitekturi Sarajeva u periodu austrougarske uprave, doktorska disertacija, Sarajevo, 1989.
Категорија:Грађевине у Сарајеву Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине Категорија:Срби у Сарајеву