Адам Филиповић ( Панчево, 1887 – Земун, 1944 ) био је индустријалац и један од пионира индустријализације Земуна. Подигао је прву фабрику угљен-диоксида у граду и увео производњу сувог леда.

Биографија Потицао је из угледне породице Филиповић. Рођен је у Панчеву као син занатлије Алојза Филиповића, произвођача машина и боца за сода-воду. Школовао се у Панчеву, а 1915. године одлази на Војну академију у Будимпешту, где стиче дисциплину и организационе вештине које ће касније применити у послу.

После Првог светског рата враћа се у Панчево, а 1921. године се жени Панчевком Маријом Битол.

Након распада Аустроугарске и стварања Државе СХС, Земун постаје важна саобраћајна тачка између Будимпеште, Софије и Атине, нарочито на железничким правцима. Град добија значајну улогу у транспорту и транзиту робе, посебно пољопривредних и прехрамбених производа. То је уочио и Адам, па је одлучио да на периферији Земуна, уз саму железничку пругу и у близини станице, уз помоћ мађарског капитала, изгради фабрику угљен-диоксида (угљене киселине и сувог леда) и опреме за радионице сода-воде.

Фабрика је пуштена у рад 1924. и била је међу првим индустријским погонима са континуираном производњом. У сарадњи са швајцарском фирмом „Carba“ први је у Земуну производио суви лед и увео његову примену у транспорту кварљиве робе, што је тада представљало европску новину. Сваког дана је бродом путовао из Панчева за Земун, где је радио. Све до 1931. године, када се сели у објекат који је саградио у Земуну.

Развој фабрике подстакао је изградњу индустријског колосека, уређење приобаља и јачање саобраћајних веза. Филиповић је био угледан у привредним и друштвеним круговима, сарађивао са страним компанијама и домаћим институцијама, а био је активан и у спортским удружењима.

Током Другог светског рата кратко је био на дужности потпредседника општине Земун. Покушао је да интервенише за ослобађање ухапшених Јевреја, али без већег успеха, након чега се повукао из политике.

По уласку партизанских власти у Земун октобра 1944. ухапшен је и одведен у непознатом правцу. Према доступним подацима, убијен је крајем октобра или почетком новембра 1944. године, највероватније на земунској Калварији.

Референце

Категорија:Земунци Категорија:Pančevci Категорија:Рођени 1887. Категорија:Умрли 1944. Категорија:Српски индустријалци