мини|десно|упправно|2009: 5Поинтз (5Pointz), некадашња индустријска зграда прекривена графитима у Лонг Ајленд Ситију, у Њујорку, касније срушена током пројекта ревитализације. Локација је постала симбол тензија између уличне уметности, урбаног развоја и џентрификације. Артвошинг (енгл. artwashing) је термин који се користи за описивање употребе уметничких и креативних пракси на начине који су повезани са процесима џентрификације. У академској литератури, термин се користи за ситуације у којима се уметност користи како би се локације учиниле привлачнијим за приватни капитал и естетику коју преферирају групе са високим приходима.
Термин такође широко користе активисти, који тврде да промовисањем наратива о „креативности” и „кул стилу”, уметничка активност може функционисати као облик симболичког капитала који доприноси ребрендирању девалвираних или индустријских насеља, што је процес који повезују са истискивањем постојећих заједница са ниским приходима.
мини|десно|447x447пк|2025: Кула 5Поинтз LIC, стамбени комплекс изграђен на месту некадашње зграде 5Поинтз прекривене графитима. У урбанистичком планирању и развоју, артвошинг се често описује као корпоративно спонзорство привремених уметничких дела или стварање културних „чворишта”, која се користе за ребрендирање специфичних локација током периода ревитализације. Критичари тврде да, иако такве иницијативе могу створити осећај ангажовања заједнице, оне се често усклађују са ширим стратегијама развоја које не решавају основне друштвене неједнакости и могу репродуковати постојеће равнотеже моћи уместо да производе инклузивне облике промена у суседству.
Етимологија и веза са другим концептима „прања” Термин „артвошинг” постао је истакнут средином 2010-их, а популаризовали су га активисти и новинари, пре свега Фергус О’Саливан (Feargus O’Sullivan), током протеста против џентрификације у дистрикту Бојл Хајтс у Лос Анђелесу.
Етимолошки, термин је кованица настала од енглеских речи за уметност (art) и „избељивање” (whitewashing). О артвошингу се расправља заједно са другим облицима „прања”, као што су гринвошинг (зелено прање), пинквошинг и спорвошинг, који се често описују као праксе усмерене на обликовање јавне перцепције и легитимитета.
Академски и теоријски контекст Концептуални корени артвошинга претходе самом термину и повезани су са ранијим теоријама о односу између културе и урбаног развоја, укључујући „уметнички начин производње” који је теоретизовала Шерон Зукин почетком 1980-их. Овај оквир испитује како је културна активност укључена у развој некретнина и инвестиционе стратегије унутар изграђеног окружења.
Слично томе, географ Дејвид Леј анализирао је улогу уметника у процесима џентрификације, описујући их као ране или „пионирске” актере чије присуство може допринети ревалоризацији претходно запуштених или индустријских урбаних подручја, чиме се привлаче накнадне инвестиције средње класе и професионалаца.
Типологија урбане регенерације вођене уметношћу Предложена је типологија урбане регенерације вођене уметношћу која разликује три модела на основу њихових основних мотивација и исхода:
Паразитски: Модел „одозго на доле” у којем програмери богати капиталом присвајају и монетизују постојећа културна добра заједнице, што је процес повезан са комодификацијом и истискивањем. Патерналистички: Приступ који карактеришу споља вођене интервенције које нуде ограничене или „козметичке” одговоре на структурне друштвене проблеме без суштинске промене локалних односа моћи. Оснажујући: Хоризонтални модел који води заједница, оријентисан ка самоопредељењу, локалној контроли и проширењу грађанског учешћа.Sheldon, Mackenzie (2015). Urban Art and Uneven Development: the Geography of “Artwashing” in Miami and Philadelphia. University of Miami.
Ослањајући се на сродне критичке урбане студије, Стивен Причард (2017) је идентификовао неколико облика кроз које артвошинг може функционисати у пракси, укључујући корпоративни артвошинг (коришћење уметности за управљање репутацијом), артвошинг вођен инвеститорима (коришћење уметности за маркетинг луксузних некретнина), артвошинг вођен локалним властима (културне иницијативе за ребрендирање подручја циљаних за поновну изградњу), артвошинг вођен уметницима и артвошинг заснован на заједници, где уметничко учешће функционише првенствено као облик симболичких консултација.
Артвошинг у урбаном развоју и планирању Крајем 1990-их и почетком 2000-их, политички дискурс у Уједињеном Краљевству под владом Нових лабуриста промовисао је агенду „Урбане ренесансе” која је позиционирала уметност и културу као алате за решавање урбаног пропадања и социјалне искључености. Истраживачи су од тада приметили да су се ове политике, иако су наглашавале културна улагања, често ослањале на високопрофилне „водеће” пројекте и нудиле ограничене доказе о трајним социјалним користима, посебно у вези са приуштивим становањем и дугорочном инклузијом.
Привремени и тактички урбанизам У новијим контекстима урбаног развоја, о артвошингу се расправља у вези са праксама које се обично описују као „привремени” или „тактички” урбанизам. Ови приступи укључују краткорочну, флексибилну или привремену употребу урбаног простора, која се често примењује током периода ревитализације. У овом контексту, инвеститори и други актери могу спонзорисати ротирајућа улична уметничка дела, културне инсталације или краткорочне догађаје у „међупросторима” као начин активирања локација пре њихове коначне намене. Такве праксе су анализиране као облици културне сигнализације који редефинишу подручја поновног развоја као „креативна” или „вибрантна”, чак и док дугорочни планови остају фокусирани на комерцијални или луксузни стамбени развој. Научници су такође испитивали улогу дигиталних платформи у овим процесима, примећујући како циркулација кустоских слика привремених уметничких дела и урбане естетике може допринети обликовању јавне перцепције пројеката развоја.
Студије случаја Концепт артвошинга испитан је у различитим урбаним контекстима, при чему су научници, новинари и активисти примењивали овај термин на различите облике културне интервенције и развоја.
Бојл Хајтс, Лос Анђелес, САД У четврти Бојл Хајтс у Лос Анђелесу, активисти су формирали коалиције као што је „Бојл Хајтс против артвошинга и истискивања” (Boyle Heights Against Artwashing and Displacement — BHAAAD) као одговор на отварање комерцијалних уметничких галерија у индустријским предграђима ове области. Протестанти су тврдили да су ове галерије допринеле процесима џентрификације привлачењем спољних инвестиција и посетилаца, и да су служиле интересима изван претежно радничке чиканске заједнице. Демонстрације су се фокусирале на оно што је постало познато као „ред галерија”, при чему су активисти присуство галерија оквирили као фактор у ширим обрасцима истискивања и промена у суседству.
мини|десно|Фасада стамбеног насеља Робин Худ Гарденс изложена у музеју V&A East Storehouse.
Лондон, Уједињено Краљевство У Лондону, Музеј Викторије и Алберта (V&A) суочио се са критикама након што је набавио троспратни фрагмент некадашњег социјалног стамбеног насеља Робин Худ Гарденс (Robin Hood Gardens) за излагање као архитектонски „експонат” на Венецијанском бијеналу архитектуре. Критичари су тврдили да је овај чин очувања апстраховао насеље из његовог друштвеног контекста и прикрио истискивање бивших становника након његовог рушења. Овај случај се у јавној дебати наводи као пример артвошинга вођеног од стране државе или институција.
Солт Ривер, Кејптаун, Јужноафричка Република У историјском радничком насељу Солт Ривер у Кејптауну, Међународни фестивал јавне уметности (IPAF) увео је више од 200 мурала као део велике иницијативе. Иако су организатори фестивала изјавили да пројекат има за циљ промоцију поноса заједнице и културне видљивости, неки становници су критиковали уметничка дела због уоченог недостатка везе са локалном културом и историјом насеља. Као одговор, поједини становници су изменили или заменили мурале које су сматрали наметнутим споља, постављајући слике које одражавају локалне вредности и политичке проблеме.
Берлин, Немачка У Берлину, инвеститор Covivio ангажовао је пројекат уличне уметности „А-Ограда” (A-Fence) око градилишта на Александерплацу. Иницијатива је укључивала мурале великих размера приказане на огради која окружује подручје развоја. Критичари су пројекат описали као стратегију односа са јавношћу намењену редефинисању перцепције развоја усред текуће дебате о недостатку стамбеног простора у граду. Уметничка дела су се широко ширила путем друштвених мрежа, где су допринела представљању инвеститора као културно ангажованог, упркос забринутостима у вези са ширим друштвеним утицајима пројекта.
Критике и дебате
Аргументи за цивилизацијску улогу уметности Неки коментатори су оспорили критичко оквиривање артвошинга наглашавајући позитивне друштвене и културне функције уметности у градовима. Пишући за The Guardian, ликовни критичар Џонатан Џоунс (Jonathan Jones) тврдио је да културне институције и уметничка активност доприносе вибрантном и разноликом урбаном животу, те да галерије често повећавају друштвену привлачност насеља. Он је сматрао да је идеја о уметности која ревитализује урбана подручја веродостојнија од интерпретација које културну активност оквирују првенствено као механизам за прикривање неједнакости.
мини|десно|Чишћење града Денвера у кафићу Ink! Coffee након вандализма повезаног са рекламном кампањом која је перципирана као подршка џентрификацији.
Погрешно усмерена кривица и „кофивошинг” Други критичари су довели у питање да ли је уметност одговарајућа фокусна тачка за критику џентрификације. У часопису Financial Times, Џен Дали (Jan Dalley) је тврдила да приписивање истискивања становништва уметничкој активности скреће пажњу са структурних фактора, посебно недостатка ефикасних стамбених политика. Сугерисала је да би термин „кофивошинг” (coffeewashing) можда био описнији, напомињући да кафићи и ресторани често генеришу веће економске приносе него уметничке галерије.
Отпор становника и оспорени јавни простор У неким урбаним контекстима, становници су пружали отпор облицима јавне уметности. Тврдили су да такве интервенције могу претворити животни простор у места за приказивање оријентисана ка спољној публици, позиционирајући становнике као невољне учеснике у културном спектаклу. Ове забринутости су повезане са напорима локалних заједница да поврате јавне површине за приказе који одражавају њихову сопствену историју, вредности и идентитет.
Види још Џентрификација Гринвошинг Спорвошинг
Референце
Литература
Категорија:Студије културе Категорија:Социологија града Категорија:Просторно и урбанистичко планирање Категорија:Социјални концепти