Саша Буђевац (Ниш, 1961) је српски архитекта и књижевник. Добитник је бројних признања у обе области, укључујући престижну Деретину награду за најбољи необјављени роман у 2025. години.Интервју: Саша Буђевац, аутор романа „Љубави кишних сени”, награђеног на годишњем Деретиновом конкурсу
Биографија Рођен је 1961. године у Нишу. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду. Након завршених студија једно време радио као асистент на Грађевинско-архитектонском факултету у Нишу, а затим се посвећује професионалном раду у области архитектуре и дизајна ентеријера.
Живи и ради у Нишу, где води самостални пројектантски биро „Архитектура Буђевац”. Његов архитектонски израз препознатљив је по савременом приступу и функционалности, што му је донело готово сва релевантна стручна признања у земљи и региону.Архитекта и писац Саша Буђевац добитник Деретине награде за необјављени роман
Архитектонско стваралаштво Буђевац је током каријере пројектовао велики број значајних објеката у Нишу и другим градовима. По дипломирању је радио у предузећу „Инвестпројект” у Нишу (1986–1993), а затим у „Нишпројекту” (1993–2003) као водећи пројектант. Његово стваралаштво у архитектури обухвата индустријске, пословне, стамбене и сакралне објекте, као и пројекте реконструкције под заштитом државе.
Значајни објекти и пројекти
Јавни објекти и објекти под заштитом државе Реконструкција и адаптација Геријатријске амбуланте (стари диспанзер) у Нишу (1990). Пројекат комплекса робно-транспортног центра; хотел, бензинске пумпе, царински терминали, управна зграда – Ниш (1993) Реконструкција и адаптација Галерије савремене ликовне уметности „Србија” у Нишу (1994). Пословни центар „Горча” – реконструкција и адаптација објеката у улици Победе 12–20, Ниш (1997). Црква Ваздвижења Часног Крста у Нишу (1998–2000). Пројекат комплекса Новог гробља „Брзи Брод” у Нишу (1988). Реконструкција и санација Ресторана друштвеног стандарда и управне зграде Дуванске индустрије Ниш (1999). Реконструкција и санација цркве у селу Нишевац (2000). Реконструкција, санација и доградња изложбеног салона „Синагога” Народног музеја у Нишу (2001, 2007). Капела у спомен-комплексу Бубањ у Нишу (2002–2003). Резиденција Грубор у улици Јеронимовој у Нишу – реконструкција и ентеријер (2004–2005). Идејно-програмско решење реконструкције Дома Војске Србије у Конгресни центар у Нишу (2012). Пословни објекат у Казанџијском сокачету бр. 14 у Нишу (2025).
Пословни и индустријски објекти Занатски центар „Групација 5” у Нишу (1990–1991). Производно-пословни објекат „Бакоарт” у Црвеној Реци (1992). Штампарија „Галеб” и објекат „Живадиновић” у Нишу (1993). Пијаца „Ђука Динић” Ниш (1994–1998) Фабрика столарије „Сиен” у Сврљигу (1995). Пословни центри „Сремска” (1995) и „Горча” (1997) у Нишу. Дистрибутивни центар „Велефарм” у Нишу (1996–1997). Пословнице „АИК банке” и „Јубанке” у Нишу (1997–1998). Здравствена станица „Дуваниште” у Нишу (2001). касније изграђена као типски објекат на више локација широм Ниша. Малопродајни монтажни типски објекат за Дуванску индустрију (Филип Морис) Ниш (2004). Реконструкција и доградња РК „Пионир” (Forum Center) у Нишу (у сарадњи са Laguarda.Low и Chapman Taylor, 2006–2011). Пројекат винарије „Живковић” у Крчедину (2009). Пословни објекти у Византијском булевару (2016, 2024) и Булевару Немањића (2018) у Нишу. Пословни објекат „Projekt M” у улици Милентијевој у Нишу (2022). Специјална болница „Клиника Маја” у Нишу (са А. Буђевцем, 2022). Пословни објекат за преноћиште – конак у Сокобањи (са Андрејом Буђевцем, 2024).
Стамбени објекти Породичне куће породица Пешић (1991) и Гугуловић (1995) у Нишу. „КУБ кућа” – кућа породице Митковић у Нишу (2001–2003). Стамбено-пословне зграде у улицама Ћирила и Методија (2004, 2015) и 7. јула (2005) у Нишу. Резиденције породица Живковић, Тренкић и Живић у Нишу (2010). „Бела вила” у Нишкој Бањи. „Црна вила” (Black Villa) у Врању (2017). Породични стамбени објекти новије продукције у Нишу (Првомајска, Илије Бирчанина, Војводе Степе, Јована Апела; 2018–2024).
Ентеријери Угоститељски објекти у Нишу: Вински подрум и продавница „ПИК Ниш” – Горњи Матејевац (1991–1992), „Бастион” (1990), „Плава лагуна” (1991), „Галија” (1991), „Сат” (1992), „Дога” (1995), „Горча” (2002), Клуб „Броз” (2003), „Тесла Кафе” (2006), „Шмизла” (2005), пицерија „Цезар” (2010); у Лесковцу: кафе „Игуана” (2001–2002); у Сврљигу: Ресторан „Огњиште” (1995). Ентеријери бутика у Нишу: „Еректус” (1994), „Ема” (1997), „Ла скарпа” (2000), „Еди” (2002). Резиденција Роси у Милану, Италија (1993). Ентеријери управне зграде и ресторана „ДИН” у Нишу (1999–2000). Специјализовани ентеријери: Оптика „Маја” (1999), Стоматолошка ординација „Јаношевић” (2007).
Остало Пројекат споменика Светом Цару Константину: конкурсни рад, откупна награда, Ниш (2004). Пројекат покривене пијаце у Дуваништу: конкурсни рад, прва награда, Ниш (2000), реализовано (2006–2007). Специјална болница за офталмологију „Клиника Маја” – Дом здравља (са Андрејом Буђевцем), Ниш (2022).
Књижевно стваралаштво Буђевац се књижевности посвећује упоредо са архитектуром, често користећи псеудониме у својим ранијим делима. Његову прозу одликује специфична структура и истраживање језичких форми.Саша Буђевац: Архитектура је ликовна уметност, а ја пишем у сликама
Свој први роман, Природни закони Симе кројача, објавио је 2012. године под псеудонимом Константин Келеш. Након тога уследио је низ романа који су привукли пажњу критике и читалачке публике. Круна његовог досадашњег књижевног рада је освајање Деретине награде 2025. године.
Његов роман Трианглађани (2020) преведен је на руски језик.
Библиографија
Романи Природни закони Симе кројача (објављено под псеудонимом Константин Келеш: 2012, 2014, 2019) Зли флипер и његов шегрт (2016) Гениза (2018) Трианглађани (2020) Љубави кишних сени (2025) После ђаво јаше сам (2026)
Збирке прича Факинг Сториз (под псеудонимом Алекс Балдман, 2014)
Награде и признања Архитектура и дизајн
Награда Салона ДАНС-а за ентеријер „АИК банке” у Нишу (Нови Сад, 1995). Награда за индустријски дизајн Привредне коморе Војводине (Нови Сад, 1995). Специјално признање за графички дизајн за маркетиншка остварења (Ниш, 1996). Награда Клуба архитеката за ентеријер „Јубанке” у Прокупљу (Београд, 1999). Признање „Куће стил” за ентеријер Оптике „Маја” у Нишу (Међународни конкурс, Београд, 2000). Признање 15. Салона архитектуре за Капелу на Бубњу (Београд, 2003). Гранд при (Grand Prix) Тријенала архитектуре за Капелу на Бубњу (Ниш, 2003). Награда Салона Дана архитектуре за реализацију „КУБ-КУЋЕ” (Ниш, 2004). Посебно признање на конкурсу за Велику годишњу награду Савеза архитеката Србије за Капелу на Бубњу (Београд, 2005). Прва награда на конкурсу за идејно-програмско решење реконструкције Дома Војске Србије у Конгресни центар у Нишу (са М. Игњатовићем и А. Буђевцем, 2012). Награда за архитектонску реализацију за пословни објекат „Projekt M” у улици Милентијевој у Нишу (2018). Плакета Gradnja.rs за пројекат „Black Villa” (2024).
Књижевност Деретина награда (2025) за најбољи необјављени роман Љубави кишних сени.Додела награде Мирослав Дерета за 2025. годину
Види још Модерна архитектура у Србији Српска архитектура
Референце
Литература
Спољашње везе Званични сајт бироа Архитектура Буђевац
Категорија:Рођени 1961. Категорија:Нишлије Категорија:Српски архитекти Категорија:Српски књижевници Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша Категорија:Студенти Архитектонског факултета Универзитета у Београду