Црвени терор () je био период репресивног насиља и сузбијања које је спровела Мађарска комунистичка партија 1919. године током четворомесечног периода Мађарске Совјетске Републике, првенствено према антикомунистичким снагама и другима који су сматрани „непријатељима државе“.

Нова влада је следила бољшевички метод: странка је основала своје револуционарне терористичке групе, попут Лењинових дечака, како би „превазишла препреке“ радничке револуције. Добила је име по црвеном терору у Совјетској Русији током Руског грађанског рата. Процењује се да је у терору убијено до 590 људи.

Историја Према Робину Окију, комунистичка партија и комунистичка политика имале су значајну подршку међу пролетерским масама великих индустријских центара, посебно у Будимпешти, где је радничка класа представљала већи удео у становништву. У мађарском селу, према Џону Лукачу, ауторитет владе често није постојао, служећи као полазна тачка за антикомунистичку побуну.

Позадина мини|лево|200п|Јожеф Черни, Шандор Пап и Корнел Радањи на слици са члановима Лењинових момака, 1919. У марту 1919. године, Партија комуниста у Мађарској, у савезу са Социјалдемократском партијом Мађарске, преузела је контролу над владом Мађарске након што се председник Михаљ Карољи повукао и основао Мађарску Совјетску Републику. Два месеца након преузимања власти, влада је покушала да врати Мађарску у њене границе пре Првог светског рата, прво поновним освајањем делова данашње Словачке, а затим покушајем да поврати Ердељ од Румуније. Ови неуспешни покушаји поновног освајања, као и неефикасност владе током ратног периода, смањили су подршку Комунистичкој партији, а 24. јуна Социјалдемократска партија је покушала пуч како би преузела контролу над владом. Овај покушај пуча је пропао, а након тога дошло је до низа одмаздних хапшења и пљачки као одговор на Социјалдемократе.

Тибор СамуељСамуељ Тибор је 20. априла 1919. године у говору у Ђеру рекао: „Сада је власт у нашим рукама. Ко жели да се врати стара владавина, треба га брзо обешати. Оваквог морамо прегристи за врат. Победа мађарског пролетаријата до сада није захтевала озбиљан број жртава. Али сада је потребно крвопролиће. Не смемо се плашити крви, крв је као челик: јача огњиште и јача пролетерску класу. Крв ће нас учинити џиновским. [...] Истребићемо целу буржоазију, ако будемо морали.“ је написао на страницама Црвених вести (Vörös Újság):„Свуда контрареволуционари трче и хвалишу се; ударајте их! Ударајте их по глави где год их нађете! Ако контрареволуционари преузму предност чак и на један сат, неће бити милости ни према једном пролетеру. Пре него што угуше револуцију, задавите их у њиховој сопственој крви!“Vörös Újság, 11 February 1919 Уз њихову подршку, Јожеф Черни је организовао групу од око 200 појединаца познатих као Лењинови дечаци (Lenin-fiúk), чија је намера била да открију контрареволуционарне активности у мађарском селу. Сличне групе су деловале у Будимпешти.

У Будимпешти су успостављени контролни пунктови, а цивили су редовно хапшени и одвођени на мучење запаљеним цигарама, водом и ексерима. У априлу је Самуељ наредио да се у Макоу узму таоци. Међу њима су били бивши председник Представничког дома Лајош Навај, његов нећак Иван Навај и градоначелник Макоа. Таоци су возом одведени у Будимпешту, али успут су Навај, Иван и градоначелник били приморани да сами копају гробове дуж насипа и стрељани пре него што су завршили. Користећи оклопни воз за путовање по селу, комунисти су редовно узимали таоце из насумичних села и погубљивали их пре него што би румунски или чешки војници напали, или ако би веровали да је село антикомунистичко. Поред масовних погубљења и хапшења због „злочина против револуције“, комунисти су такође користили црвени терор као изговор да присвоје жито од сељака.

Револуционарни трибунали су погубили између 370 и 587 притворених,Sorensen: "Did Hungary Become Fascist?"; see Leslie Eliason - Lene Bogh Sorensen: : Past and Present, Aarhus Universitetsforlag, други су проценили тај број на 590.. Studia Historica. Vol. 131. Academiae Scientiarum Hungaricae. Budapest, 1979

Мађарска Совјетска Република је пропала у првој недељи августа 1919. године, када су румунске снаге продрле све до Будимпеште. Кун је отишао у егзил у Русију; Самуељ је побегао у Аустрију, али је извршио самоубиство након што су га заробиле аустријске власти. Јожеф Черни је ухапшен и суђен у новембру 1919. године. Мађарска адвокатска комора је одбила да га брани на суђењу, па му је суд именовао адвоката.. November 27, 1919 Погубљен је у децембру заједно са још 13 чланова Лењинових дечака.

Након пада Мађарске Совјетске Републике, на Црвени терор је одговорио талас контрарепресалије након што је руководство Комунистичке партије побегло. Ови напади на левичаре, преостале револуционаре и Јевреје познати су као „Бели терор“.. Према речима историчара Ендруа Ц. Јаноша,„овај терор је био свирепији од случајног насиља које је практиковала Црвена гарда и, за разлику од ове друге, често је постајао инструмент за обрачун личних рачуна, па чак и за постизање личне користи“.. .

Споменик жртвама Црвеног терора подигнут је у Будимпешти у новембру 2019. године. То је реконструкција споменика из 1934. године, изграђеног током владавине Миклоша Хортија.

Референце

Литература

Категорија:Мађарска у 1919. Категорија:Последице Првог светског рата у Мађарској Категорија:Kомунизам у Мађарској Категорија:Црвени терор