Дунасентбенедек () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у Калоча јарашу.Основни подаци и поштански број селаДунасентбенедек са геоподацима].
Географија Село се налази у жупанији Бач-Кишкун, на северозападном рубу Калоча Шаркеза, на левој обали Дунава, насупрот нуклеарне електране ПакшПодаци о нуклеарној електрани Пакш, поред пута 5106.
Село се налази 10 километара од Дунапатаја и 12 километара од Калоча. Са околним насељима је повезано неколико аутобуских линија. У правцу Трансданубије могу се користити и оближњи мостови на Дунаву, мост Пал Томори (раније Дунавски мост Калоча-Пакш), који повезује административна подручја Пакша и Фоктеа, као и мост Јожеф Беседеш у Дунафелдвару и мост Сент Ласло у Сексарду. Најближа трајектна линија саобраћа између Гедерлака (Ордаша) и Дунакемледа, који припада Пакшу.Дунасентбенедек на www.bacskiskun.hu/
Железничком пруга не пролази код села, иако је некада било планирано да кроз село прође железничка пруга Дунапатај–Калоча–Баја. Најближе железничке станице су биле у Калочи и Дунапатају, али је 4. марта 2007. године путнички саобраћај обустављен на обема и на прузи која их повезује.
Историја
Дунасентбенедек је настао као црквено имање почетком 11. века, када је краљ Стефан I поклонио подручје Калочкој надбискупији. Име насеља потиче од Светог Бенедикта. Насеље је први пут документовано у краљевској повељи из 1334. године као Сент-Бенедек, до када је имало цркву и парохију, што указује на насељену заједницу.Кратка историја Дунасентбенедека
Године 1529. османске снаге предвођене Сулејманом Величанственим опустошиле су регион током освајања Калоче, што је довело до великог пада броја становника, многи су побегли у оближње мочваре, а суседна села попут Лака и Каре остала су напуштена.
Дунасентбенедек, некада познат као Сент-Бенедек, у попису из 1690. године наведен је као напуштено насеље након разарања у османско-хабзбуршким ратовима. До 1695. године село је поново насељено, а половина пореске јединице припала му је од суседне напуштене Каре чији су становници прешли у Сентбенедек.
Период постепеног раста села започео је у 18. веку. Попис из 1715. бележи 11 домаћинстава, а онај из 1720. године 13 домаћинстава, од којих је 11 било мађарских и 2 словачка. Имање је у почетку припадало Калочкој надбискупији, која је водила напоре за поновно насељавање након турске окупације, да би 1832. године било пренето на Калочски каптол. Црквена управа подржала је развој ране инфраструктуре, укључујући и обнову римокатоличке цркве 1720. на месту старије грађевине.
Демографија На попису из 2011. године, 85,3% становништва се изјаснило као Мађари, 2,9% као Роми, 0,2% као Хрвати и 0,7% као Немци (14,7% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 40,9%, реформисти 37,9%, лутерани 0,5%, гркокатолици 0,1%, неконфесионално 2,2% (18,2% се није изјаснило).
У 2022. години, 92% становништва се изјаснило као Мађари, 1,4% као Роми, 0,6% као Немци, 0,4% као Русини, 0,3% као Хрвати, 1,1% као друга националност која није домаћа (7,9% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 33,2% су били римокатолици, 31,5% калвинисти, 0,6% лутерани, 0,8% гркокатолици, 1% остали хришћани, 1% остали католици, 5% неконфесионални (27% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Дунасентбенедек на fallingrain.com Дунасентбенедек на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун