Душнок () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, у Бачко−кишкунској жупанији, у Калоча јарашу.Основни подаци и поштански број селаДушнок са геоподацима].
Географија Село је насеље на реци Вајаш у калочанском шаркезу, смештено отприлике на пола пута између градова Баја и Калоча. Налази се 135 километара јужно од Будимпеште, на левој обали Дунава, удаљено је око 5 километара од реке.
Подручје је типичан приобални пејзаж, чију су површину, плодно земљиште и обилне шуме формирале воде Дунава, Вајаша и Ерјега.Душнок на latlong.info
Душнок је топоним словенског порекла, мађаризовани облик речи душеник, што значи мењач душе. Односи се на службу, слуге које је покојни газда ослободио за живота или у свом тестаменту, или поклонио као слуге другим црквеним имањима са условом да се на годишњицу његове смрти одслужи заупокојена миса за његово духовно спасење и припреми погребни колач.
Историја мини|лево|200п|Млин у Душноку саграђен 1888. Село Душнок, које се налази у данашњој жупанији Бач-Кишкун, у Мађарској, добило је име од словенског израза душник, који се односи на врсту слуге или ослобођеника дарованог Цркви за обављање парастоса, као што је обезбеђивање хране за годишњице миса и гозби за душу преминулог господара, ова етимологија одражава ране обрасце црквеног власништва над земљиштем у средњовековном Краљевству Мађарске, где су такви душноци (или мађарски торло) били уобичајени у донацијама за подршку литургијским комеморацијама.Топоними средњевековне МађарскеКратка историја Душнока
Душнок се први пут појављује у историјским записима у краљевској повељи коју је издао краљ Бела III између 1193. и 1196. године, забележеној као Душунц или Душнуц (Dussunc или Dussnuc), што указује да је већ било успостављено сеоско насеље у Краљевини Мађарској током династије Арпадова. Као део феудалне структуре краљевства, подручје је вероватно функционисало као пољопривредно имање везано за племићка или црквена имања, што је у складу са ширим обрасцима расподеле земљишта под Белом III, који је ојачао краљевску власт кроз потврђивања и доделе имања лојалним вазалима и верским институцијама.Имена насеља и значење кроз векове
Душнок се налазио између жупанија Шолт и Бодрог, а у 16. веку се сматрао селом средње величине. У данашњој шуми Ленеш, на средњовековном месту села, уточиште је нашло неколико мађарских и католичких јужнословенских (рацких) породица. Етнички састав села, на основу имена из првих пописа, вероватно је био 50/50 рацки и мађарски, али је 1730. године равнотежа превагнула у корист словенских имена. Последњих година однос се брзо променио: 95-98% словенских становника Душнока изјашњава се као говорници мађарског језика. Њихов говорни језик се веома удаљио од старог употребног језика, посебно књижевног језика, који се и данас учи у основним школама. Душночани себе називају Рацима, и у селу нема поделе по том питању. Они исказују ово сродство у својим традицијама и култури.
Демографија У 2001. години, 10,8% становништва се изјаснило као Хрвати.
На попису из 2011. године, 88,4% становништва се изјаснило као Мађари, 18,4% као Хрвати, 1,7% као Немци, 1,4% као Роми и 0,4% као Срби (11,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 80%, калвинисти 0,7%, лутерани 0,2%, гркокатолици 0,2%, неконфесионални 1,9% (15,8% се није изјаснило).
У 2022. години, 91,8% становништва се изјаснило као Мађари, 11,4% као Хрвати, 1,7% као Роми, 1,4% као Немци, 0,8% као Срби, 0,2% као Румуни, 0,1% као Бугари, 0,1% као Словаци, 2% као остале, недомаће националности (8,2% се није изјаснило; због двојних идентитета, збир може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 61,9% су били римокатолици, 1,1% калвинисти, 0,3% лутерани, 0,1% гркокатолици, 0,1% православци, 1% остали хришћани, 0,7% остали католици, 4,5% као неконфесионални (30,1% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Душнок на fallingrain.com Душнок на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Бач-Кишкун