Тврда научна фантастика () је поджанр научне фантастике који се доследно држи научне тачности и логике.Cosmic EngineersHard SF, The Encyclopedia of Science Fiction Због поменутих одлика, један број писаца, критичара и љубитеља жанра сматра је једином легитимном научном фантастиком. Дела која се не придржавају научних правила често одбацују као „злоупотребу жанра” или их класификују као бајке.

Дефиниције и ставови значајних аутора Џон В. Камбел Млађи Џон В. Камбел Млађи () заступао је пуритански став према жанру. Својевремено је изјавио: „Разлика између фантазије и научнофантастичне приче је у томе што се научнофантастична прича заснива на научној теорији... Научна фантастика је начин коришћења научне методе за размишљање о проблемима”.Едиторијали у часопису Astounding Science Fiction (сабрани у књизи The John W. Campbell Letters). Камбел је научну фантастику суштински видео као „продужетак лабораторије”.

Хуго Гернсбек Хуго Гернсбек () је од почетка свог рада 1920-их веровао да приче треба да буду поучне. Ashley (2000), p. 50. Таква дела је фаворизовао у свом часопису Amazing Stories. За дела која нису била доследна у описима научних достигнућа говорио је да су „бренд бајке, чудан или фантастичан тип онога што се данас погрешно маскира под именом научне фантастике”, наглашавајући склоност ка „истински научној, пророчкој научној фантастици са пуним акцентом на науци”.Cosmic Engineers: A Study of Hard Science Fiction, Приступљено 28. 3. 2026.

Хал Клемент Хал Клемент () је писање научног SF-а упоредио са игром у којој је наука једини валидан судија: „Забава у научнофантастичној причи је у игрању игре са читаоцем... правила игре су изузетно једноставна: колико год је то могуће, писац не сме противречити познатим научним чињеницама”. Према његовом мишљењу, ако писац „вара” са науком, он више не пише научну фантастику већ фантазију.Есеј „Whose Game?” (објављен у The Craft of Science Fiction, 1976).

Грегори Бенфорд Грегори Бенфорд () поставио је научно знање као кључни услов: „Тврда научна фантастика је прича у којој је наука лик. Ако избаците науку, прича се руши”. Бенфорд тиме сугерише да ако прича може да опстане без научне основе (као нпр. Ратови звезда), она у својој суштини није научна фантастика.Интервју за Science Fiction Studies и дискусије о дефиницији Hard SF-а.

Гери Вестфал Гери Вестфал () категорички тврди да је тврда научна фантастика једини прави SF: „Тврда научна фантастика је једини облик научне фантастике који је истински научна фантастика, јер је то једини облик који доследно и озбиљно покушава да инкорпорира језик и методе науке”.Gary Westfahl, Cosmic Engineers: A Study of Hard Science Fiction (1996).

Роберт Л. Форвард Роберт Л. Форвард () истицао је научну прецизност као примарни циљ: „Желим да пишем приче које су толико научно тачне да научник не може да пронађе грешку”.Уводник у роману Dragon's Egg и интервју у Locus Magazine. Његов став је био да фикција мора бити у потпуности подређена научним једначинама.

Кристофер Нолан Режисер Кристофер Нолан () приликом рада на филму Међузвездани изјавио је: „За мене научна фантастика није о стварима које су немогуће, већ о стварима које су теоретски могуће. Желели смо да утемељимо филм у стварности науке Кипа Торна, а не само да измишљамо ствари”.Interstellar's Christopher Nolan, Stars Gather, The Hollywood Reporter, приступљено 28. 3. 2026.

Порекло термина Термин је први пут употребио Питер Скајлер Милер () 1957. године у рецензији књиге Џона В. Камбела „Острва свемира”, објављеној у новембарском издању часописа Astounding Science Fiction.Cosmic Engineers, приступљено 28. 3. 2026. Насупрот томе, термин „мека научна фантастика” (енгл. Soft SF) појавио се крајем 1970-их, по аналогији са разликом између природних („тврдих”) и друштвених („меких”) наука.Brave New Words: The Oxford Dictionary of Science Fiction, приступљено 28. 3. 2026.

Историја Корени технички доследне фикције сежу до 1870-их година и дела Жила Верна. Његов роман Двадесет хиљада миља под морем (1870) извршио је огроман утицај на касније писце и научнике. Иако је Верн порицао да пише као научник, The Encyclopedia of Science Fiction наводи да је његов кључни допринос био увођење „научне педантности” и да је он био први велики писац онога што је касније постало познато као „тврда” научна фантастика. Исак Асимов је у свом делу Asimov on Science Fiction (1981) истакао постојање две школе:

Верновска школа, која се бави техничким детаљима и могућим (Hard SF). Велсовска школа, која се бави друштвеним последицама (Х. Џ. Велс, Soft SF).

Дефиниција и специфичности Тврда научна фантастика обухвата дела која настоје да буду тачна, логична и ригорозна у коришћењу актуелних научних знања. Гери Вестфал у књизи The Mechanics of Wonder (1998) објашњава да је развој идеје у овом жанру омеђен сетом правила, слично спортској игри на јасно означеном терену.Gary Westfahl, The Mechanics of Wonder (1998). Специфичност жанра, према мишљењу Станислава Лема, лежи у чињеници да главни „лик” у делу често није човек, већ само научно достигнуће или теорија.Stanisław Lem, Fantastyka i futurologija (1970). Љубитељ научне фантастике који даје предност овом поджанру, у делима попут Кларковог романа Састанак са Рамом тражиће прецизне описе конструкције, погона и начина функционисања објекта, док ће га мање занимати социјални живот или личне интриге астронаута. Читаоци тврде научне фантастике познати су по томе што често анализирају научну утемељеност прича. На пример, група студената са МИТ-а закључила је да би планета Месклин у роману Хала Клемента Мисија гравитације (1953) имала оштру ивицу на екватору. Такође, група ученика на Флориди израчунала је да би у роману Прстен (1970) Ларија Нивена површински слој земље склизнуо у мора након неколико хиљада година. Нивен је ове пропусте признао и исправио у наставку Инжењери Прстенсвета.

Значајни представници Светски аутори Жил Верн Артур Кларк Хал Клемент Исак Асимов Станислав Лем Роберт Л. Форвард Грегори Бенфорд Енди Вир Адријан Чајковски Денис Е. Тејлор

Српски аутори Зоран Јакшић Оливер Јовановић

Најпознатији филмови 2001: Одисеја у свемиру (1968) Андромедин сој (1971) Соларис (1972) Гатака (1997) Месец (2009) Извештај са Европе (2013) Она (2013) Гравитација (2013)

Референце

Категорија:Жанрови научне фантастике