Џени Ерпенбек (; рођена 12. марта 1967) је немачка списатељица и оперска редитељка. Добитница је награде Награда Independent за страну књижевност 2015. за роман Крај дана (The End of Days) и Међународне Букерове награде 2024. за роман Каирос .

У њеним делима често се појављују теме: историја и распад Источне Немачке, сећање и идентитет, политичке промене и лични живот, однос приватног и друштвеног.у својим делима пише о великим историјским променама и о томе како оне утичу на обичне људе. Њене приче су често тихе, интимне и филозофске, али у позадини увек стоји историја – посебно искуство Источне Немачке, пад Берлинског зида и промене у Европи.

Живот Рођена у Источном Берлину, Ерпенбек је ћерка физичара, филозофа и писца Џон Ерпенбека и преводиоца са арапског језика Дорис Килиас.Њени баба и деда по оцу, Фриц Ерпенбек и Хеда Цинер, били су аутори и чланови источнонемачке културне елите. У Берлину је похађала Вишу гимназију, коју је завршила 1985. године. Као дете, годину дана је живела у Италији. Завршила је двогодишње шегртовање за књиговезца пре него што је радила у неколико позоришта као реквизитор и надзорник гардеробе.

Од 1988. до 1990. године, Ерпенбек је студирала позориште на Хумболтовом универзитету у Берлину. Године 1990. променила је студије на музичко-позоришну режију (студирајући, између осталих, код Рут Бергхаус, Хајнера Милера и Петера Конвича) на Музичком конзерваторијуму Ханс Ајслер. Након успешног завршетка студија 1994. године, са продукцијом опере Беле Бартока Замак војводе Плавобрадог у својој парохијској цркви и у Кунстхаусу Тахелес, провела је неко време прво као асистент редитеља у оперској кући у Грацу, где је 1997. године извела сопствене продукције Шенберговог Erwartung, Бартоковог Замка војводе Плавобрадог и светску премијеру сопственог дела Мачке имају седам живота. Године 1998, као слободни редитељ, режирала је продукције у неколико оперских кућа у Немачкој и Аустрији, укључујући Монтевердијев Орфеј у Ахену, Ацис и Галатеја у Берлинској државној опери и Заиду Волфганга Амадеуса Моцарта у Нирнбергу/Ерлангену.

Деведесетих година прошлог века, Ерпенбек је започела каријеру писања поред режије. Касније је рекла: „Крај система који сам познавала, у којем сам одрасла — то ме је навело да пишем.“ Ауторка је наративне прозе и драма: своје дебитантске новеле из 1999. године, Geschichte vom alten Kind (Старо дете); збирке прича Tand (Дригулије) из 2001. године; новеле Wörterbuch (Књига речи) из 2004. године; и романа Heimsuchung (Посета) из 2008. године. Године 2007, Ерпенбек је преузела двонедељну колумну Никол Краус у Франкфуртер Алгемајне Цајтунгу. Године 2015, енглески превод њеног романа Aller Tage Abend (Крај дана) ауторке Сузан Бернофски освојио је награду Награда Independent за страну књижевност.

У септембру 2023. године, енглески превод романа Каирос аутора Михаела Хофмана био је у ужем избору за Националну књижевну награду за преведену књижевност Године 2024, Ерпенбек је постала први немачки књижевник који је освојио Међународну Букерову награду за роман Каирос, који је такође први роман оригинално написан на немачком језику који је освојио награду.

„Прошло је тридесет година откако је земља у којој сам рођена нестала, па сам се усудила да се осврнем и одвојим време да пажљиво истражим шта сам проживела, а да тога нисам била заиста свесна“, рекла је.

Дела Џени Ерпенбек су преведена на дански, енглески, француски, грчки, хебрејски, холандски, шведски, словеначки, шпански, мађарски, јапански, корејски, литвански, норвешки, пољски, португалски, румунски, арапски, естонски, турски, хрватски и фински језик.

Ерпенбек живи у Берлину са својим супругом, диригентом Волфганг Божићем, и њиховим сином.

Дела

Романи

Heimsuchung (2008). Aller Tage Abend (2012). Gehen, ging, gegangen (2015). Kairos (Каирос) (2021).

Новеле и збирке кратких прича Geschichte vom alten Kind (1999). The Old Child Објављено са пет прича из збирке Tand као Старо дете“ и „Друге приче“ (2005), и у збирци „Старо дете“ и „Књига речи“ (2008). Tand . Кратке приче. Wörterbuch (2004). Књига речи (2007), и у The Old Child and The Book of Words (2008).

Збирке есеја

Dinge, die verschwinden (2009). Things That Disappear (2025). Kein Roman: Texte 1992 bis 2018 (2018). Not a Novel: A Memoir in Pieces (2020).

Драме

Katzen haben sieben Leben (2000). Cats Have Nine Lives (2019). Leibesübungen für eine Sünderin (2003). Physical Exercises for a Sinner. Schmutzige Nacht (2015) Lot (2017)

Аудио књиге

2016: Heimsuchung (роман, читала Џени Ерпенбек) 2021: Kairos (роман, читала Џени Ерпенбек)

Награде и почасти

2001: Награда жирија на такмичењу Ингеборг Бакман у Клагенфурту 2001: Неколико резиденција (edig Rowohlt House in New York, Künstlerhaus Schloss Wiepersdorf) 2004: Награда за књижевност GEDOK 2006: Добитник стипендије Острвски писци на Силту 2008: Solothurner Literaturpreis 2008: Награда за књижевност Heimito von Doderer 2008: Херта-Кениг-Награда за књижевност 2009: Награда Северне литерарне турнеје 2010: Награда за књижевност Фондације за челик Ајзенхитенштат 2011: Награда Јеврејског кварталног-Вингејт часописа, у ужем избору за награду „Посета“ 2013: Награда Јозефа Брајтбаха 2014: Награда Ханс Фалада 2015: Награда за независну страну прозу, добитник за роман Крај дана (награда подељена са преводиоцем књиге, Сузан Бернофски ) 2016: Међународна даблинска књижевна награда, у ужем избору за роман Крај дана 2016: Награда Томаса Мана 2017: Европска награда Стрега 2017: Орден за заслуге Савезне Републике Немачке 2018: Go, Went, Gone - Листа значајних књига Њујорк тајмса за 2018. годину 2019: Гардијан је рангирао Visitation на 90. место на својој листи 100 најбољих књига 21. века. 2022: Награда Увеа Џонсона за Каирос 2024: Међународна Букерова награда за Каирос што ју је учинило првом немачком ауторком која је освојила ову награду.

Литература

Bartel, Heike and Elizabeth Boa (eds.) Pushing at Boundaries: Approaches to Contemporary German Women Writers from Karen Duve to Jenny Erpenbeck. Amsterdam: Rodopi, 2006. . Amsterdam Wiebke, Eden. "To Express with Words, was Always the Next," in No Fear of Big Emotions. Frankfurt am Main: Fischer-Taschenbuch-Verlag, 2003. , (Jenny Erpenbeck interview)

Референце

Категорија:Рођени 1967. Категорија:Биографије живих особа Категорија:немачки књижевници