Пјотр Петрович Гарјајев (; Молотов, 1. фебруар 1942 — 17. новембар 2020) био је руски псеудонаучник, кандидат биолошких наука (1969) и творац псеудонаучне концепције „таласне генетике”. — Копија ; копија . Експерименти П. Гарјајева били су критиковани од стране биолога, који су указали на његово непоштовање научне методологије у спровођењу експеримената и на непознавање основа одговарајућих дисциплина.

Ни експериментални радови ни теоретске конструкције Гарјајева не испуњавају минималне критеријуме научног рада и могу бити од интереса само филозофима науке и психолозима. Идеје Гарјајева о „таласној генетици” активно користе шарлатани који профитирају на људима са озбиљним болестима.

Биографија Како је наведено на његовом сајту „Институт Лингвистичко-Таласне Генетике” („Институт Квантне Генетике”), П. П. Гарјајев је „одбранио докторску дисертацију на МГТУ им. Баумана преко ВМАК-а”.Доктор биологических наук, академик РАЕН и РАМТН Гаряев Пётр Петрович // Институт Лингвистико–Волновой Генетики : Институт Квантовой Генетики : [сајт]. — ДОО „Институт волновой генетики” Документ „диплома доктора биолошких наука”, који није издала Виша атестациона комисија Русије (ВАК), већ недржавна организација Виша међуакадемска атестациона комисија (ВМАК), која нема право додељивања научних степена, представља лажну диплому и не даје њеном власнику право да се назива доктором наука.Что нам стоит купить «докторскую»? Диссертацию… // Республика. — -40 (372—373). — 2002. — 15. мај.

Насупрот својим тврдњама, Гарјајев никада није радио у „Одељењу теоријских проблема” РАН (ОТП РАН), пошто у РАН-у такав одсек не постоји.Структура РАН . — Званични сајт Руске академије наука. Међутим, извесни Е. А. Андријанкин, који нема никакве везе са РАН, представљао се као „директор Одељења теоријских проблема при Председништву РАН”. : расправа у Председништву РАН. // Билтен РАН. — Такође не постоји „Лабораторија Таласне генетике” у Институту за проблеме управљања РАН,Лаборатории ИПУ РАН // Званични сајт Института за проблеме управљања В. А. Трапезников РАН у којој је Гарјајев наводно радио.

П. Гарјајев је активно ширио своје учење преко комерцијалних организација,П. Гарјајев је тврдио да је оснивач и „затварач због непотребности”, углавном комерцијалних организација: Институт волновой биологии и медицины (ЗАО, ООО) , Институт квантовой генетики издавао књиге и чланке, учествовао на конференцијама и у телевизијским емисијама, објављивао на интернет-ресурсима, на пример, убеђујући неизлечиво болесне људе да његове идеје могу да им помогну.Види нпр. Форум больных миопатией

Таласна генетика Гарјајев је аутор псеудоначуне теорије таласне генетике. Према њему, већи део информација се наводно налази у ДНК у облику таласа (при чему аутор у различитим текстовима различито пише о којим тачно таласима је реч — акустичним, оптичким, „торзионим” и другим); ДНК је наводно способна да перципира информације из гласовног говора, укључујући емоције; молекул ДНК је наводно способан да таласним путем пренесе информације (на пример, о својој ћелији) у ласерски зрак или на друге „носаче”, при чему се техника преноса у Гарјајевљевим радовима не открива, а такође наводно може да прими такве информације, што би по његовом мишљењу требало да изазове морфогенетске и физиолошке ефекте, на пример излечење (аналогно симпатичкој магији); након смрти живих бића, почев од ћелије па чак и појединачне ДНК, наводно се током 40 дана задржава њихов фантом, способан да утиче на друга тела и поља; основни експеримент Гарјајева се, према његовим тврдњама, састојао у томе да се спектар расејања ДНК задржавао и након што је ДНК уклоњена из уређаја; дете наводно може носити наследне информације од мушкарца (мужјака) који му није отац, али је био сексуални партнер мајке у прошлости (концепција телегоније).

Главно дело П. Гарјајева на тему „таласне генетике” је књига Таласни геном из 1994. године, најављена као „монографија”, која представља компилацију његових претходних чланака. Научна заједница не признаје Гарјајевљеве радове, јер до сада не постоји ниједан експериментални доказ његових идеја.

До 2010. године постоји само један чланак на тему „таласне генетике” који је рецензиран и објављен у научном часопису на руском језику.Гаряев П. П., Кокая А. А., Мухина И. В., Леонова-Гаряева Е. А., Кокая Н. Г. «Влияние модулированного биоструктурами электромагнитного излучения на течение аллоксанового сахарного диабета у крыс» // БЭБиМ, 2007.— т.143.— .— У страним рецензираним научним часописима Гарјајевљеви радови на тему „таласне генетике” нису објављивани.Види нпр. Medline и ISI Web of Knowledge Ране публикације П. Гарјајева у совјетским научним рецензираним часописима немају везе са „теоријом таласне генетике”, коју активно развија од 1990-их година. Средином 1990-их П. Гарјајев је објавио радове о проблему стварања ласера на ДНК,Види нпр. Laser Physics. — vol.6.— .— pp. 1211—1213 (1996); Квантовая электроника. — 1996. — Т. 23. — Вып. 2. — С. 181—184. који немају директне везе са теоријом „таласне генетике”. Допринос Гарјајева у страним псеудонаучним активностима ограничава се на излагања на конференцијама.На пример, на конференцији CASYS’2000 одржаној у Белгији

Критика У радовима Гарјајева наилази се на лажне референце на људе и књиге. Између осталог, Гарјајев је међу своје коауторе уписивао: А. А. Поликарпова (докт. филол. наука, доцент на катедри за руски језик филолошког факултета МГУ, шеф лабораторије). У библиографији за рад Таласна генетика као реалност, Гарјајев се позвао на материјале са конференције QUALICO-94, где се појављују два наводно заједничка излагања Гарјајева, Поликарпова и коаутора.Гаряев П. Волновая генетика как реальность Међутим, међу радовима А. А. Поликарпова нема ниједног који је написан у коауторству са Гарјајевим.Лична картица Анатолија Анатољевича Поликарпова на званичном сајту филолошког факултета МГУ За конференцију су поднети сажеци само за једно од два поменута излагања, а Поликарпов није наведен на списку коаутора и уопште је наступао са сопственим одвојеним излагањем. Л. С. Јагужинског (докт. биол. наука, заслужни професор МГУ, шеф лаб. НИИ ФХБ). У бројним интернет-публикацијама Гарјајев се позивао на рад Гаряев П. П., Кокая А. А., Мухина И. В., Тертышный Г. Г., Товмаш А. В., Леонова-Гаряева Е. А., Ягужинский Л. С., Мулдашев Э. Р. Експериментални таласни имунитет и таласна генетика. Према тврдњи самог Јагужинског, он је наведен као коаутор тог рада без његове сагласности, а Гарјајев није одговорио на Јагужинскијеве захтеве да га уклони из коауторства.види Molbiol.ru

У делима Гарјајева такође се налазе лажне референце на туђе научне радове. На пример, у књизи Таласни геном из 1994. године Гарјајев тврди на страни 131 да је наводно, према уџбенику Гросберга и Хохлова (Гросберг А. Ю. Статистическая физика макромолекул : учебное рук-во. / А. Ю. Гросберг, А. Р. Хохлов. — М.: Наука. Гл. ред. физ.-мат. лит., 1989. — 344 с.), „најчешће примењивани” модел Роуза-Зима, а на страни 153 исте књиге навео је формулу позивајући се на исти уџбеник. У самом уџбенику Гросберга и Хохлова нема ни такве тврдње ни ове формуле. Формула на страни 153 Гарјајевљеве књиге се у стварности не „израчунава у оквиру модела Роуза-Зима”, како се тврди у тексту, и нема никакве везе са динамиком полимера. Осим тога, у тексту књиге постоје математичке грешке, на пример, у формулама бр. 15 и 16 на страни 92 помешани су индекси 1 и 2, променљиве -{x}- и -{t}-, коефицијенти -{k}- и -{ω}-. А слово „c” је наведено и у доњем (мало „c” означава брзину светлости) и у горњем регистру (велико „C” означава електричну капацитивност).

Генетичар Леонид Корочкин је приметио:

На конференцији „Научни часопис у Русији” шеф ВАК М. П. Кирпичников назвао је „очигледним примером псеудонауке” чланак П. П. Гарјајева у часопису Билтен експерименталне биологије и медицине. Научна зајеница је Гарјајевљеве идеје прогласила псеудонаучним„Чак и најистакнутији псеудонаучници, као што су Григориј Грабовој, Генадиј Малахов, Ернст Мулдашев, Владимир Жданов, Павел Глоба, Анатолиј Кашпировски, Петар Гарјајев и други…” и супротним здравом разуму.

Антинаграде Гарјајев је три пута постао полуфиналиста антинаграде „Почасни академик ВРАЛ”, коју организује научно-популарни портал „Антропогенез.ру” — 2016, 2018 и 2019. године.

Публикације Дисертација Гаряев П. П. Структура и физико-химические свойства пиоцина R : аутореферат дис. за стицање звања канд. биол. наука / (Моск. гос. ун-т). — М., 1969. — 22 с.Картотека канд. дис. у каталогу РГБ.

Чланци у научним часописима који нису повезани са теоријом „таласне генетике” Део чланака са овог списка видљив је у бази научних публикација ISI Web of Knowledge, што потврђује њихово објављивање у рецензираним часописима

Гаряев П. П., Латышева Н. Н., Поглазов Б. Ф. Физико-химические свойства и аминокислотный состав пиоцина R и его компонентов. // ДАН СССР. — . Гаряев П. П., Поглазов Б. Ф. Изучение структуры и физико-химических свойств пиоцина. // Биохимия. — 1969. — Т. 34. — Вып. 3. — С. 585–593. Гаряев П. П., Поглазов Б. Ф., Козлова Л. С. Изучение сферических структур, индуцируемых у Pseudomonas aeruginosa вместе с пиоцином R. // Биохимия. — 1970. — Т. 35. — Вып. 2. — С. 303–311. Гаряев П. П., Деянова С. А., Петрова Н. Д., Поглазов Б. Ф. Выделение биополимеров из почвы. // Биохимия. — 1971. — Т. 37. — Вып. 5. Гаряев П. П. Функция и структура бактериоцинов и рапидосом. // Успехи современной биологии. — 1972. — Т. 70. — Вып. 2 (5). — С. 166–181. Гаряев П. П., Харчук О. А., Поглазов Б. Ф. Исследование денатурации некоторых структурных вирусных белков методом дисперсии оптического вращения. // Биохимия. — 1972. — Т. 37. — Вып. 6. — С. 1210–1214. Гаряев П. П. Методы выделения органических веществ из почвы применительно к целям экзобиологии. // Изв. АН СССР. — 1972. — Т. 5. — (Сер. биол.) Гаряев П. П., Владыченский А. С., Деянова С. А., Калошин П. М., Поглазов Б. Ф. Выделение и очистка индивидуальных органических веществ из дерново-подзолистой почвы и вулканического грунта. // Почвоведение. — . Харчук О. А., Гаряев П. П., Пустовойт В. И., Поглазов Б. Ф. Исследование структуры белка ВОМ-3,4 методом дисперсии оптического вращения. // ДАН СССР. — . Гаряев П. П., Захаркина Г. А., Вихерт А. М. Уровень эндерпинов в миокарде, надпочечниках и гипоталамусе внезапно умерших людей. // Кардиология. — . Зерщикова Т. А., Гаряев П. П., Хоперская О. А. Модификация мутации периодического альбинизма у шпорцевой лягушки. // ДАН СССР. — . Гаряев П. П., Горелик В. С., Козулин Е. А., Щеглов В. А. Двухфотонно-возбуждаемая люминесценция в твердотельной фазе ДНК. // Квантовая электроника. — .У чланку је показано да је интензитет луминесценције која се побуђује у ДНК веома низак. Овај чланак не треба мешати са чланком сличног наслова „Двофотонско побуђена луминесценција у генетичким структурама”, објављеним у истом часопису 1996. године, у којем се износи мишљење да ДНК са одговарајућим додацима може бити активна средина за ласер. Он не представља потврду „теорије таласног генома”. У њему аутори разматрају потенцијалну могућност стварања ласера на раствору који садржи ДНК, и нема ничега о преносу генетичких информација.

О теорији таласне генетике Књиге Гаряев П. П. Волновой геном. — М: Общественная польза, 1994. — Гаряев П. П. Волновой генетический код. — М: Издатцентр, 1997. — Гаряев П. П. Лингвистико-волновой геном : теория и практика.— К.: Институт квантовой генетики, 2009. — Шипов Г. И., Гаряев П. П. Квантовый геном в понятиях теории физического вакуума. — М.: Концептуал, 2018. — 152 с. —

Чланци и остали материјали Једина публикација П. Гарјајева са коауторима на тему „таласне генетике” у рецензираном научном часопису са листе ВАК, изазвала је критике међу научницима као „очигледан пример псеудонауке” и „лоше написан, експериментално неписмен чланак”: