Фелдеак () је село у Мађарској, у крајње југоисточном делу државе. Село се налази у региону велике јужне равнице, чонградско−чанадске жупаније у макошком срезу.Основни подаци и поштански број селаФелдеак са геоподацима].
Географија Село се налази између Макоа и Ходмезевашархеља. Удаљен је 12 километара од Макоа путем и 18 километара од Ходмезевашархеља. Његови суседи су Сиканш, који припада Ходмезевашархељу, на северу, Мако на југу, велика периферија потоњег града на истоку и Офелдеак на западу.Фелдеак на iranyitoszamnavigator.hu
Историја мини|лево|200п|Музичар из Фелдиака са цитром Село се први пут појављује у писаним изворима 1332. године. Име села потиче из 11. и 12. века и сматра се да се односи на писара („деака“) по имену Филип („Фил“ или „Филеп“). У 15. веку изграђена је црква посвећена Светом Мартину Турском. Током османске окупације, црква је утврђена, а током Дугог турског рата село и његова околина су збрисани са лица земље.Кратка историја Фелдеака
У првој половини 17. века село је релативно брзо обновљено, а до 1658. године селу је издат сопствени печат. Када су Османлије протеране из Мађарске, царске снаге су раселиле становнике града у настојању да изгладне турске снаге које су окупирале Ђулу. Град није поново насељен све до 1723. године, када су се уселиле породице из Сегедина и Макоа.
Породица Навај, која се доселила у Фелдеак 1739. године, изградила је велике фарме дувана на ободу села 1809. године. Подручје око ових фарми постајало је све развијеније, па су сељани почели да називају Фелдеак „Офелдек“, што значи „Стари Фелдек“. Током 19. века, Офелдек је више пута био поплављен рекама Тиса и Марош, потпуно уништивши насеље 1845. године. Као резултат тога, велика већина сељана се трајно преселила у „нови“ Фелдеак, поред дуванских фарми породице Навај.
После 1845. године, село је почело брзо да се развија. Црква је изграђена у романском стилу на Тргу Светог Ладислава 1857. године, село је добило статус трговачког места, а отворене су апотека и лекарска ординација. Током међуратног периода село је било дом живе културне сцене, у којој су деловале разне културне организације, библиотеке и позоришне представе.
У Фелдеаку се одржавају традиционална Ружина венчања. Ружина венчања су верски догађаји који су служили награђивању једне или више сиромашних младих девојака (и момака) за њихов врлински живот, у прослави која се протезала на цело насеље. Изабрани млади људи су добијали награду за врлине, која је обично била покривена каматом фондације, а понекад и јавним донацијама. У неким случајевима, церемонија ружиног венчања била је стварни чин венчања у смислу црквеног закона, али нису сви ружини парови на таквим догађајима нужно постали (или још увек постају) брачни парови.Црквена прича−хришћанске књиге Макоа
Демографија На попису из 2011. године, 92,4% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Роми, 0,5% као Немци и 0,3% као Румуни (7,6% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 49,7%, реформисти 8,7%, лутерани 0,3%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 21,4% (18,7% се није изјаснило).
У 2022. години, 92,2% становништва се изјаснило као Мађари, 0,2% као Роми, 0,2% као Бугари, 0,2% као Немци, 0,1-0,1% као Румуни, Словенци и Срби, 1,1% као друга, недомаћа националност (7,8% се није изјаснило; због двоструких идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према вероисповести, 29,7% су били римокатолици, 5,8% калвинисти, 0,6% гркокатолици, 0,4% лутерани, 0,1% православци, 1,2% остали хришћани, 1% остали католици, 22,1% неконфесионални (39% није одговорило).
Референце
Литература
Földeák község történelme; Gál–Gömöry Ny., Makó, 1883 Képek a földeáki Dózsa termelőszövetkezet életéből; Csongrád Megyei Tanács–Hazafias Népfront Csongrád Megyei Bizottság, Hódmezővásárhely, 1956 Sípos Erzsébet: Szülőföldem, Földeák népélete; Makói Múzeumi Baráti Kör–Egyetértés Tsz., Makó–Földeák, 1982 (A makói múzeum füzetei) Rácz Sándor: Földeák ragadványnevei; ELTE, Bp., 1982 (Magyar személynévi adattárak) Rácz Sándor: Földeák és környéke tájszótára; Magyar Nyelvtudományi Társaság, Bp., 1984 (A Magyar Nyelvtudományi Társaság kiadványai) Rácz Sándor: Szülőfalum, Földeák földrajzi nevei; Képviselőtestület, Földeák, 1998 Gilicze János–Schmidt József: Földeák; szerk. Blazovich László; Száz Magyar Falu Könyvesháza Kht., Bp., 2001 (Száz magyar falu könyvesháza) Katona Pál: Makó után Földeákon. Historia domus; Római Katolikus Plébánia, Földeák, 2006 (Földeáki történetek) A szentkirályok tisztelete a 150 éves földeáki templomban; Római Katolikus Plébánia, Földeák, 2007 (Földeáki történetek) A földeáki rózsalakodalom; Római Katolikus Plébánia, Földeák, 2007 (Földeáki történetek) Szent helyek és szent emberek Földeákon; Római Katolikus Plébánia, Földeák, 2008 (Földeáki történetek) Egyházi élet Földeákon, 2006–2009; Római Katolikus Plébánia, Földeák, 2010 (Földeáki történetek) Horváth Mihály: A régi Földeák a korabeli sajtóban, 1853–1945. Cikkbibliográfia; Somogyi-könyvtár, Szeged, 2012 Kajszi Olga: Földeák község leírása, 1940; szerk. Horváth Mihály; Somogyi-könyvtár, Szeged, 2014 Földeáki História Domus. Plébánia és hívek története, 2004–2013; Római Katolikus Plébánia, Földeák, 2015
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Фелдеак на fallingrain.com Фелдеак на hunmix.hu Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Чонград