Фредерик Стенли Мод () био је британски војни официр који је остао упамћен као најуспешнији командант на месопотамском фронту током Првог светског рата. Његово освајање Багдада у марту 1917. године представља један од кључних тренутака британских операција на Блиском истоку.
Порекло и младост Мод је рођен 24. јуна 1864. године на Гибралтару, у породици са дугом војном традицијом. Његов отац, генерал сер Фредерик Френсис Мод, био је носилац Викторијиног крста, најпрестижнијег британског војног одликовања, које је добио 1855. године током Кримског рата. Мајка Кетрин Мери Бишоп била је ћерка баронета из Сасекса.
Млади Мод је школовање започео у престижном Итону, а затим завршио Краљевску војну академију Сандхерст. По завршетку академије 1883. године, ступио је у редове Колдстрим гарде, једне од најелитнијих јединица британске армије.
Рана војна каријера Своје прво борбено искуство Мод је стекао у Египту 1885. године, где је одликован Египатском медаљом. Током Другог бурског рата (1899–1902) истакао се храброшћу и организационим способностима, за шта је награђен Орденом за истакнуту службу (DSO).
Године 1901. постављен је за војног секретара гувернера Канаде, грофа од Минтоа. У том својству пратио је Војводу и Војвоткињу од Корнвола и Јорка (касније краља Џорџа V и краљицу Мери) на њиховој турнеји по Канади. По повратку у Британију, напредовао је кроз редове генералштаба — постао је потпуковник 1907, а пуковник 1911. године.
Први светски рат: Француска и Галипоље Када је избио Први светски рат, Мод је најпре служио у Француској као штабни официр III корпуса. У октобру 1914. унапређен је у бригадног генерала и добио команду над 14. пешадијском бригадом. Рањен је у априлу 1915, али се брзо вратио у строј.
У августу 1915. добио је команду над 13. (Западном) дивизијом на Галипољу, на сектору Сувла. Дивизија је претрпела тешке губитке, а Мод је постао познат по томе што је био последњи савезнички војник евакуисан из залива Сувла — чин који је симболизовао његову посвећеност трупама.
Месопотамија: Преокрет на фронту Након Галипоља, 13. дивизија је пребачена у Месопотамију (данашњи Ирак) у марту 1916. Мод је затекао британске снаге у катастрофалном стању — управо се одиграо понижавајући пораз код Кута, где се генерал Таунсенд са целом гарнизоном предао Османлијама.
У јулу 1916. Мод је преузео команду над Тигарским корпусом, а убрзо затим и над целим Месопотамским експедиционим корпусом. Упркос наредбама из Лондона да само држи постојеће линије и не захтева додатне ресурсе (који су били намењени Западном фронту), Мод је систематично приступио реорганизацији и поновном опремању својих снага.
Његов методичан приступ донео му је надимак „Систематични Џо" (Systematic Joe). Темељно је реорганизовао логистику, изградио пруге од обале до Басре, обезбедио речне бродове за снабдевање, и подигао морал трупа — мешавине британских и индијских војника.
Поход на Багдад Нову офанзиву Мод је покренуо 13. децембра 1916. са око 50.000 добро обучених и опремљених војника. Његово напредовање било је методично али неумољиво. Низом победа дуж Тигра — код Мохамеда Абдула Хасана, Хаија и Дахре у јануару, а затим поновним заузимањем Кута у фебруару 1917. — британске снаге су стигле до капија Багдада.
Одлучујући тренутак наступио је 10. марта 1917. када су Британци извршили изненадни јуриш на османске положаје на реци Дијали. Османски командант Халил-паша наредио је повлачење, а Багдад је напуштен. Британске трупе ушле су у град 11. марта 1917. без борбе.
Багдадска прокламација Осам дана након освајања града, 19. марта 1917, Мод је издао чувену Багдадску прокламацију, обраћајући се становницима града. Овај документ, заправо састављен од стране сера Марка Сајкса у Лондону, представљао је мешавину обећања и политичке реторике, у којој је Мод становницима Багдада обећавао ослобођење од османске тираније и просперитет под британским покровитељством.
Прокламација је постала историјски значајна и деценијама касније — многи историчари су приметили упадљиву сличност са реториком коришћеном при америчкој инвазији на Ирак 2003. године.
Смрт у Багдаду Након заузимања Багдада, Мод је наставио офанзиву. Покренуо је офанзиву код Самаре и проширио операције на реке Еуфрат и Дијалу. Победе код Рамадија и Тикрита додатно су учврстиле британске положаје.
Међутим, у новембру 1917. Мод се разболео од колере, по свему судећи након што је попио некувано млеко (мада су се у то време појавиле и шпекулације о тровању). Преминуо је 18. новембра 1917. у Багдаду, у истој кући у којој је деветнаест месеци раније преминуо немачки фелдмаршал Фон дер Голц. Имао је 53 године.
Наслеђе Модов гроб налази се на Ратном гробљу Багдад (Северна капија), у централном делу гробља. У Лондону, на гробљу Бромптон, постављена му је спомен-плоча.
У децембру 1923. у Багдаду је откривена коњаничка статуа генерала Мода, дело вајара Вилијама Госкомба Џона. Статуу је открио сер Хенри Добс, високи комесар за Ирак, у присуству краља Фејсала. Статуа је срушена током Ирачке републиканске револуције 1958. године, а њена даља судбина остаје непозната.
Планински врх Мод у планинском венцу Каскејд у Сједињеним Државама именован је у његову част.
Мод је остао упамћен као командант који је, супротно многим стереотипима о генералима Првог светског рата, показивао искрену бригу за своје војнике и одликовао се изузетном организационом способношћу. Његов преокрет месопотамске кампање од понижавајућег пораза до серије победа остаје један од најупечатљивијих примера војног руководства у Великом рату.
Референце
Литература
Imperial War Museums, Commonwealth War Graves Commission, FirstWorldWar.com, History Today
Категорија:Историја Уједињеног Краљевства Категорија:Први светски рат