Сигнал је био илустровани пропагандни часопис који је објављивао Вермахт нацистичке Немачке од априла 1940. до марта 1945. године. Био је намењен публици у неутралним, савезничким и окупираним земљама Излазио је двонедељно, на 25 језика, између осталих и на српском. Крајем 1942. године укупан тираж је био 2,4 милиона примерака.

О часопису веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:ECPA-DAA_265_L34.jpg|мини|лево|200п|Немачки војници испред киоска на ком се продаје Сигнал (Палермо, Сицилија, 1943) Сигнал је био средство војне пропаганде намењен посебно публици у неутралним, савезничким и окупираним земљама. Није био бесплатни војнички часопис, тако да његова главна циљна група нису били немачки војници, који су га морали куповати, ако је био доступан. Немачко издање је дистрибуирано у Швајцарској, земљама Осовине и Европи под немачком окупацијом, али Сигнал никада није дистрибуиран у самој Немачкој.

Часопис је издавала издавачка кућа Ullstein Verlag и карактерисао га је изванредан квалитет штампе за то време. Сваки број је садржао неколико (најчешће осам) страница у боји, са квалитетним фотографијама, што је било неуобичајено у то време.

Промотер часописа био је начелник пропагандних трупа Вермахта, пуковник Хасо фон Ведел. Сигнал је излазио двонедељно, уз нека специјална издања. На свом врхунцу је имао тираж од скоро 2.500.000 примерака. Био је доступан у Сједињеним Државама на енглеском језику до децембра 1941.

Последњи број који је дистрибуиран био је 5. број из 1945. године. Постоји један примерак шестог броја часописа из 1945, штампан на шведском, али се верује да никада није дистрибуиран.

Уредници Главни уредник часописа од првог броја, који је изашао у априлу 1940. године, био је Хуго Месланг (Hugo Mösslang), али га почетком 1941. на том месту замењеује Харолд Лехенперг, а крајем исте године Хајнц Медефињ. Од 1. броја у 1942. на месту главног уредника је Вилхелм Рец.

Сигнал у Краљевини Југославији Сигнал је у Краљевини Југославији почео да излази крајем 1940. године, а финансирао га је одсек за штампу Немачког посланства у Београду. Часопис је убрзо забрањен, тако да је изашло само шест бројева. Редакцију Сигнала чинили су београдски новинари. Одговорни уредник за југословенско издање био је Спиро Наранџић, а уредник Лазар Прокић.

Убрзо по окупацији Југославије 1941. часопис је поново почео да излази, са истом новинарском екипом у редакцији. Излазила су два издања – латинично и ћирилично. Наслов ћириличног издања до 1942. био је латинични, а касније је и он штампан ћирилицом.

Новинари Сигнала били су под потпуном контролом окупационих власти и Гестапоа. Канцеларија београдске редакције Сигнала налазила се у згради у Влајковићевој 25/111. Постоје поуздани докази да су, поред тога што су радили на ширењу нацистичке пропаганде, били и активни сарадници и агенти Гестапоа. Прикупљали су и достављали податке о различитим особама од итереса за окупационе власти, по налогу али и самоиницијативно.

Референце

Литература

Klartext, Essen ISBN 978-3-89861-720-8 (German) Klaus-Richard Böhme, Bosse Schön: Nazitysklands Propaganda i Sverige 1941–45, Bokförlaget DN, Stockholm ISBN 91-7588-540-9 (Swedish)

Категорија:Нацистичка штампа Категорија:Новине у Србији Категорија:Новине у Краљевини Југославији Категорија:Други светски рат