Смиљан Радић Кларк (Сантијаго, 21. јун 1965)Служба цивилног регистра и идентификације. Упис бр. 2554, Година 1965, Округ: Сан Исидро чилеански је архитекта, добитник Прицкерове награде 2026. године.
Биографија Рођен је у Сантијагу, као син Смиљана Радића Пираина (шп. ) и Коре Кларк Рамирез (шп. ). Очева породица је хрватског порекла будући да је његов деда по оцу 1919. године емигрирао у Чиле са острва Брач, а мајчина породица потиче из Уједињеног Краљевства.
Године 1989. дипломирао је архитектуру на Архитектонском факултету Папског католичког универзитета у Чилеу. Касније је студирао естетику на Универзитету ИУАВ у Венецији у Италији између 1990. и 1992. године.
Године 1994. победио је на међународном такмичењу „Трг Елефтерија” у Ираклиону на Криту и удружио се са Николасом Скутелисом и Флавијом Заноном ради његовог развоја и изградње.
Године 2000. победио је на конкурсу за Градску четврт Консепсиона у Чилеу, што је пројекат који му је наредне године донео награду за најбољег младог архитекту од стране Удружења архитеката Чилеа.
Године 2007. био је гостујући професор на Универзитету Тексаса у Остину, а тренутно ради у свом студију у Сантијаго де Чилеу.
Године 2011, у сарадњи са Габријелом Медрано и Едуардом Кастиљом, победио је на конкурсу за дизајн Регионалног позоришта Биобио у Консепсиону, које је отворено 2018. године.
Радић је 2017. године основао Фондацију за крхку архитектуру (шп. ), смештену у његовом студију у Сантијагу, са циљем подршке експерименталној архитектури.
Радић је одржао бројна предавања, а његова дела била су предмет изложби у Мексику, Аргентини, Шпанији, Сједињеним Америчким Државама, Норвешкој и Аустрији.
Његови пројекти објављивани су у међународним архитектонским часописима као што су 2G, Revista Internacional de Arquitectura, a+u, ArchDaily, Dezeen, El Croquis, ARQ, Casabella, Detail, Lotus и Quaderns d' Arquitectura i Urbanisme. Такође, његов рад је сабран у два монографска каталога која су објавили ETSAUN у Шпанији и Ediciones ARQ у Чилеу.
Године 2026. добио је Прицкерову награду. Жири награде је изјавио: „Кроз дело које се налази на раскрсници неизвесности, материјалног експериментисања и културног сећања, Смиљан Радић даје предност крхкости над било каквом неоснованом претензијом на извесност. Његове зграде делују привремено, нестабилно или намерно недовршено — готово пред нестанком — али нуде структурирано, оптимистично и дискретно радосно уточиште, прихватајући рањивост као суштински услов проживљеног искуства.”
Значајни пројекти мини|250п|Павиљон за Галерију Серпентајн (јул 2014) Међународни јавни конкурс за идејно решење торња Антена Сантијаго, заједно са Габријелом Медрано и Рикардом Серпелом (Сантијаго, Чиле) Ресторан Mestizo у Парку Бисентенарио (Сантијаго, Чиле) Градска четврт Консепсиона (Консепсион, Чиле) Позориште Биобио, са Габријелом Медрано и Едуардом Кастиљом (Консепсион, Чиле) Бакарна кућа 2 (Талка, Чиле) Чилеанска кућа 1 и 2 (Ранкагва, Чиле) Кућа Пите, 2005 (Папудо, Чиле) Винарија Виња Вик (Миљаве, Чиле) Чиле пре Чилеа, проширење Чилеанског музеја претколумбовске уметности, 2013 (Сантијаго, Чиле). Павиљон за 2014. годину Галерије Серпентајн (Лондон, Енглеска) Nave, 2015 (Сантијаго, Чиле) Кућа Прима, 2020 (Конгиљо, Чиле) London Sky Bubble, 2021 (Лондон, Уједињено Краљевство) Павиљон Гватеро, XXII Бијенале архитектуре Чилеа, 2023 (Сантијаго, Чиле)
Референце
Спољашње везе Порекло пројекта винарије Виња Вик Изабрана дела на сајту Прицкерове награде
Категорија:Чилеански архитекти Категорија:Архитекте и дизајнери добитници награде Версај Категорија:Добитници Прицкерове награде