Отеса Мошфег ( рођена 20. маја 1981) је америчка ауторка и романописац. Њен дебитантски роман, Eileen (Ајлин) (2015), освојио је награду Хемингвеј фондације/ПЕН-а, био је у ужем избору за Букерову награду и био је финалиста за награду Националног круга књижевних критичара. Мошфегини каснији романи укључују My Year of Rest and Relaxation (Моја година одмора и опуштања), Death in Her Hands (Смрт у њеним рукама) и Lapvona.

Рани живот и образовање Мошфег је рођена и одрасла у Бостону, Масачусетс, 1981. године. Њена мајка је била Хрватица, а отац ирански Јеврејин и обоје су били музичари који су предавали на Конзерваторијуму за музику Нове Енглеске. Као дете, Мошфег је научила да свира клавир и кларинет.

Мошфег је похађала Комонвелт школу у Бостону и стекла је диплому основних студија енглеског језика на Барнард колеџу 2002. године. Године 2011. завршила је мастер студије из књижевних уметности на Универзитету Браун, где је такође предавала студентима основних студија, укључујући и Антонију Ангрес. Од 2013. до 2015. године, Мошфег је била стипендисткиња Воласа Стегнера за фикцију на Универзитету Станфорд.

Каријера Након факултета, Мошфег се преселила у Кину, где је предавала енглески језик и радила у панк бару. Средином двадесетих година, преселила се у Њујорк, радећи за Оверлук Прес, а касније као асистенткиња Џин Стајн. Након што је оболела од грознице мачјег огреба, напустила је град и стекла мастер студије на Универзитету Браун. Током тих година, издржавала се продајом винтиџ одеће, коју је углавном описала као „хаљине за чај“.

Дела Године 2014, издавачка кућа Fence Books објавила је Мошфегину новелу McGlue првог добитника награде Fence Modern за прозу. У августу 2015. године, издавачка кућа Penguin Press објавила је њен први роман,Eileen (Ајлин) који је добио повољне критике и био је у ужем избору за Букерову награду за 2016. годину. У роману Ајлин, протагонисткиња и нараторка препричава низ догађаја из своје младости у граду у Масачусетсу који назива „X-вил“. На почетку романа, она ради као секретарица у локалном затвору за малолетнике док живи и брине о свом оцу насилнику, пензионисаном полицајцу који се бори са алкохолизмом и паранојом. Како се прича наставља, откривају се околности које су је навеле да напусти X-вил.

Homesick for Another World (Носталгија за другим светом), збирка кратких прича, објављена је у јануару 2017. Дана 10. јула 2018. године, издавачка кућа Penguin Press објавила је Мошфегин други роман,My Year of Rest and Relaxation (Моја година одмора и опуштања). Књига описује младу дипломирану студенткињу историје уметности која живи у Њујорку током периода од 15 месеци, почев од средине јуна 2000. године. Недавно дипломирала и амбивалентно оплакује смрт родитеља, напушта посао галеристе и започиње једногодишњи план спавања, уз помоћ таблета за спавање и других лекова које јој је преписао сумњиви психијатар.

Такође 2018. године, Мошфег је написала текст за часопис „Гранта“ у којем је испричала искуство са много старијим писцем када је имала 17 година. Често пише за часопис Paris Review, објавивши осам прича у њему од 2012. године. Године 2020, Vintage је објавио њен трећи роман,Death in Her Hands (Смрт у њеним рукама), који је Мошфег назвала „причом о усамљености“.

Године 2021, Мошфегова кратка прича My New Novel (Мој нови роман) објављена је као самостална уметничка књига од стране издавачке куће Picture Books, издања Gagosian. Књига садржи расклопиву слику Иси Вуд која илуструје „најдиректније надреални део приче“. Године 2022, издавачка кућа Penguin Press објавила је Мошфегов четврти роман, Lapvona, који прати Марека, злостављаног сина пастира, заједно са другим ликовима из измишљеног средњовековног феуда Лапвона.

Мошфег је коаутор сценарија за драмски филм Causeway из 2022. године, заједно са Луком Гобелом и Елизабет Сандерс. Премијерно је приказан на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2022. године.

Лични живот Мошфег је била удата за писца Лука Б. Гобела, кога је упознала током једног интервјуа. Од 2020. године живели су у Пасадени, у Калифорнији. Навела је песника и романописца Чарлса Буковског као утицај на њен рад. Као и Мошфег, Буковски је стварао ликове који су сматрани друштвено ускраћеним и изолованим.

Награде и почасти

2013–15 Wallace Stegner Fellowship на Универзитету Станфорд Награда Плимптон за фикцију 2013. од стране часописа The Paris Review за њену причу „Bettering Myself“ Добитник награде Believer Book Award за 2014. годину за роман McGlue Стипендија колоније MacDowell 2016. Награда Фондације Хемингвеј/ПЕН за Eileen за 2016. годину Eileen номинована за награду Мен Букер за 2016. годину Финалиста награде „Прича“ за 2018. годину за роман Homesick for Another World (Носталгија за другим светом)

Библиографија Романи Eileen (Ајлин) (2015) My Year of Rest and Relaxation (Моја година одмора и опуштања) (2018) Death in Her Hands (Смрт у њеним рукама) (2020) Lapvona (Лапвона) (2022) Кратка проза Homesick for Another World (Носталгија за другим светом) (2017) Новеле McGlue Мекглу (2014) My New Novel (Мој нови роман) (2021) Филмографија

Causeway (Козвеј) (2022; написано заједно са Луком Гобелом и Елизабет Сандерс) Eileen (Ајлин) (2023; засновано на њеном роману; написано заједно са Луком Гобелом)

Референце

Спољашње везе

Believer interview Hazlitt interview Gawker interview Otesa Mošfeg „Сали Руни и Отеса Мошфег: два лика женске прозе данас“ : Предавање Владиславе Гордић Петковић ПРОГРАМ „НАГЛАС”: Предавање проф. др Владиславе Гордић Петковић о Отеси Мошфег

Категорија:Рођени 1981. Категорија:Биографије живих особа Категорија:Странице са непрегледаним преводима Категорија:Амерички аутори Категорија:Путописци