Улица Вука Караџића је улица у београдској Градској општини Стари град.
Име улице Улица се првобитно звала Тефтердаров/Дефтердаров сокак, по Дефтердаровој џамији. Када су београдске улице добиле називе 1872, ова је названа Караџићева.„Док су улице још биле безимене”, Борба, 17. јан. 1964, стр. 8 istorijskenovine.unilib.rs
Опис Простирање Улица се протеже од Студентског трга на југозапад до угла Топличиног венца и Чубрине. Непарни бројеви су на југоисточној страни, према Тргу, парни на северозападној, према Калемегдану. Дотиче се улица: Кнеза Михаила (пресецање), Делијска (угао), Цара Лазара (пресек) и Грачаничка (угао, истовремено и са Цара Лазара). Паралелне улице су: на северозападу, Хиљаду триста каплара и Ускочка; на југоистоку Академски плато и Ђуре Јакшића.
Места Бр. 1: Капетан-Мишино здање, данас Ректорат Универзитета у Београду. Прекопута, Студентски трг 3, (стара) је зграда Филолошког факултета, из 1922.
Бр. 2: бивши кинески ресторан „Пекинг”, изложбени простор
Бр. 4: брза храна, мењачница, златара
Бр. 6: северни угао са Кнез Михаиловом; продавница хране, банка НЛБ Комерцијална
Бр. 8, такође и Кнез Михаилова 37: једна од зграда Задужбине Николе Спасића, на њој се налази и његова биста. Преко пута се налази Палата САНУ
Бр. 9: стамбена зграда са локалима из 1923. (дозидан спрат 1925.)Улице Вука Караџића, Николе Спасића, Змај Јовина, Ђуре Јакшића, Чубрина и.... moj-beo-grad.com
Бр. 11, јужни угао са Цара Лазара: ресторан „Пролеће” (1950)
Бр. 12: Ресторан „Вук”
Бр. 14, северни угао са цара Лазара: Кућа Николе Предића из 1871.
На углу са Грачаничком, та улица бр. 18: Кућа Милана А. Павловића из 1912. На скверу испред је 2016. постављена фонтана „Код Црвеног петла”
Бр. 18: Музеј примењене уметности, од 1950. у Згради Јакова Челебоновића из 1929.
Преко пута Музеја је Парк Војводе Вука са спомеником постављеним 1936.
Историја
Дефтердарова џамија је подигнута крајем 16. века, првобитно као Хаџи-Пиријина, налазила се на месту ресторана „Пролеће”, на углу са Цара Лазара. У време аустријске окупације коришћена је као складиште или католичка црква. На простору између Кнеза Михајла, Караџићеве и Делијске, Турци су средином 18. века подигли зграду на спрат од тврдог материјала, у којој су становале делије - Делијски конак. Испред конака, на углу Караџићеве и Кнеза Михајла налазила се чесма – Делијска чесма.
На плацу поред џамије, подигнути су католичка црква и кућа за свештеника, уз помоћ српске владе кнеза Александра 1856. Али, због близине Турака, и одредбе да свештеник мора бити српски поданик, католици је нису прихватили. Кнез Милош ју је 1860. дао протестантима Аугзбуршке конфесије, тј. лутеранима.„Белешке о старом Београду”, Политика, 28. март 1926, стр. 7. digitalna.nb.rs
На месту Капетан-Мишиног здања се налазио конак Јеврема Обреновића. Миша Анастасијевић га је откупио за 7.000 дуката и на њеном месту од 1857. подигао велелепно здање, првобитно замишљено као двор, затим предато Великој школи 1863.
У Тефтердар-сокаку су становали Турци. У време сукоба након инцидента на Чукур чесми 1862, они су се склонили у џамију и одатле се препуцавали са српским добровољцима и омладинцима, до погибије Табак Ибрахима, богатог трговца и великог зулумћара. Српски жандарми су се из недовршеног Капетан-Мишиног здања препуцавали са низамима у турској полицији на дну пијаце (Главњача).
Кнежева башта се налазила између Кнез Михаилове и Делијске, од Спасићеве куће до Краља Петра; Делијска чесма је била на њеном углу. То имање је продато на лицитацији после 1868, друштво „Слога” га је испарцелисало.
Приликом регулације 1869, Кнез Михаилова је проширена, па се Делијска чесма нашла на средини улице и касније уклоњена.
У време бомбардовања 1915, оштећено је Капетан-Мишино здање и срушена двоспратна зграда преко пута.
Улица је реконструисана од августа до децембра 2015, када је постала пешачка зона.
Види још
Референце
В Категорија:Вук Стефановић Караџић