Људска сексуалност и сексуално понашање — заједно са својим табуима, регулацијом и друштвеним и политичким утицајем — имали су дубок ефекат на различите културе света од праисторијских времена.

Проучавање историје људске сексуалности десно|150px|мини|„Сношај пресеченог мушкарца и жене” (око 1492), интерпретација онога што се дешава унутар тела током вагиналног сношаја, аутора Леонарда да Винчија Рад швајцарског правника Јохана Бахофена имао је велики утицај на проучавање историје сексуалности. Многи аутори, посебно Луис Хенри Морган и Фридрих Енгелс, били су под утицајем Бахофена и критиковали су Бахофенове идеје о овој теми, које су готово у потпуности биле извучене из пажљивог читања древне митологије. У својој књизи из 1861. године Mother Right: An Investigation of the Religious and Juridical Character of Matriarchy in the Ancient World Бахофен пише да је у почетку људска сексуалност била сексуално позитивна.

Овај „афродитски” стадијум замењен је матријархалним „деметерским” стадијумом, који је произашао из чињенице да је мајка била једини поуздан начин утврђивања потомака. Тек преласком на моногамију коју су наметнули мушкарци, извесност о очинству је постала могућа, што је довело до успона патријархата.

Модерна објашњења порекла људске сексуалности заснована су на еволуционој биологији, а посебно на пољу екологије понашања човека. Еволуциона биологија показује да је људски генотип, као и код свих других организама, резултат оних предака који су се размножавали већом учесталошћу од других. Резултујуће адаптације сексуалног понашања стога нису „покушај” појединца да максимизира репродукцију у датој ситуацији — природна селекција не „види” у будућност. Уместо тога, тренутно понашање је вероватно резултат селективних сила које су се догодиле у плеистоцену. „Cognitive Adaptations for Social Change” аутора Леде Космидес и Џона Тубија, страна 219.

мини|десно|150px|Секс између жене и мушкарца на глиненој плочи. Месопотамија 2000. п. н. е. мини|десно|150px|Осликана посуда културе Рекуај. Теракота. Перу. Музеј Америке, Мадрид. 400. п. н. е. – 300. н. е.

Извори Сексуални говор — а самим тим и писање — био је подложан различитим стандардима пристојности од почетка историје. Већи део историјског времена писање није користио више од малог дела укупне популације било ког друштва. Резултујућа аутоцензура и еуфемистички облици данас се преводе у недостатак експлицитних и тачних доказа на којима би се заснивала историја. Постоји низ примарних извора који се могу прикупити кроз широк спектар времена и култура, укључујући следеће: Записи о законодавству који указују на охрабривање или забрану Религијски и филозофски текстови који препоручују, осуђују или расправљају о теми Књижевни извори, можда необјављени током живота њихових аутора, укључујући дневнике и личну преписку Медицински уџбеници који третирају различите облике као патолошко стање Лингвистички развој, посебно у сленгу. У новије време, студије сексуалности

Секс у различитим културама Амерички староседеоци мини|Скица коју је направио Џорџ Кетлин (1796–1872), док је боравио међу америчким староседеоцима Сак и Фокс, која приказује слављенички церемонијални плес за особу са два духа Историја сексуалности и родног изражавања варирала је међу огромном дијаспором домородачких племена. Бердаш, међуродна улога, постојала је у племенима Каска на територији Јукон, Кламат у јужном Орегону и Мохаве, Кокопа и Марикопа на реци Колорадо у претколонијалним временима. Особе бердаш су учествовале у традиционалним улогама другог пола, укључујући њихове манире и рад. Међуродне жене у племену Мохаве спроводиле су церемоније у којима би у потпуности проглашавале бердаш жене за мушкарце, дајући им право да се жене женама. Термин бердаш се сматра застарелим у модерном добу, а обично се замењује термином „два духа” који наглашава како су сами амерички староседеоци гледали на ове појединце. За већину америчких староседелаца, дух особе био је важнији од њиховог физичког тела, и за њих је особа која је преступила из свог првобитног рода преузела трећи, одвојен од мушког или женског рода. Домороци са два духа би често били део истополних веза, јер би испуњавали неопходне дужности породичне јединице које су се очекивале у домородачким друштвима.

Међутим, особе са два духа истог пола нису се венчавале једне са другима јер су улоге које су амерички староседеоци играли у браковима биле важније од сексуалности, при чему сексуалност није била толико усађена као идентитет као што је то данас. Међуродни идентитет је избледео крајем 19. века услед притиска и доминације белих досељеника и њиховог наметања својих сексуалних вредности и идеологија индијанским племенима, који су тврдили да је женски пол инфериоран и да је хомосексуалност неприродна.

Схватања брака су такође варирала међу многим племенима. Навахо су на пример практиковали полигинију, са обичајима који су налагали да супруге морају бити у сродству или из истог клана. Пракса је забрањена у јулу 1945. године од стране Племенског савета Навахо због притиска Владе Сједињених Америчких Држава која је настојала да оконча ту праксу, јер је донела сопствене забране полигамије.

Индија

мини|лево|200px|Прикази апсара из храма у Каџурахумини|десно|200px|Летећи пенис који копулира са летећом вулвом. Гваш слика Индија је одиграла значајну улогу у историји секса, од писања једне од првих литература која је третирала сексуални однос као науку, до тога да је у модерним временима постала порекло филозофског фокуса ставова група новог доба о сексу. Може се тврдити да је Индија била пионир у употреби сексуалног образовања кроз уметност и књижевност. Као и у многим друштвима, у Индији је постојала разлика у сексуалним праксама између обичног народа и моћних владара, при чему су људи на власти често уживали у хедонистичком начину живота који није био репрезентативан за уобичајене моралне ставове. мини|Слика из Кама Сутре

Први докази о ставовима према сексу потичу из древних текстова хиндуизма, будизма и џаинизма. Ови најстарији хиндуистички текстови, Веде, откривају моралне перспективе о сексуалности, браку и молитвама за плодност. Сексуална магија се појављивала у бројним ведским ритуалима, најзначајније у Ашвамедха Јаџни, где је ритуал кулминирао тиме што је главна краљица лежала са мртвим коњем у симулираном сексуалном чину; што је јасно обред плодности намењен очувању и повећању продуктивности и борилачке вештине краљевства. Епови древне Индије, Рамајана и Махабхарата, имали су огроман утицај на културу Азије, утичући на каснију кинеску, јапанску, тибетанску и културу југоисточне Азије. Ови текстови подржавају став да се у древној Индији секс сматрао међусобном дужношћу између брачног пара. мини|Слика из Кама Сутре Најпознатија сексуална литература Индије су текстови Кама Сутре. Ови текстови су писани за и чувани од стране касте филозофа, ратника и племства, њихових слугу и конкубина, као и оних у одређеним религиозним редовима. То су били људи који су такође умели да читају и пишу и имали су упутства и образовање. Шездесет и четири уметности љубави-страсти-задовољства настале су у Индији. Постоји много различитих верзија уметности које су започеле на санскрту и биле преведене на друге језике, попут персијског или тибетанског. Многи од оригиналних текстова недостају и једини траг о њиховом постојању налази се у другим текстовима. Кама Сутра, верзија чији је аутор Ватсјајана, један је од добро познатих преживелих текстова, а први пут су га на енглески превели сер Ричард Френсис Бартон и Ф. Ф. Арбатнот. мини|лево|180px|Скулптура из храма у Каџураху мини|200px|десно|Уметност из пећина у Ађанти мини|200px|десно|Фреске из пећина у Ађанти

Кина мини|десно|200px|Слике секса на еротском албуму који се гледа. Слика на свили. Сматра се да је из касног 17. века мини|лево|180px|Слике секса које се гледају у еротском албуму, од средине до краја 18. века

У Ји Ђингу (Књига промена, кинески класични текст који се бави прорицањем) сексуални однос је један од два основна модела која се користе за објашњавање света. Без стида или околишања, Небо је описано као да има сексуални однос са Земљом. Слично томе, без икаквог осећаја похотног интересовања, мушки љубавници раних кинеских мушкараца велике политичке моћи спомињу се у једном од најранијих великих дела филозофије и књижевности, Чуанг Це (или Chuang Tzu, како је написано у старом систему романизације).

мини|десно|180px|Анални секс између два мушкарца који се гледа. Слика. Династија Ћинг. 18. век Од раних времена, породица и заједница су стриктно спроводили невиност жена и повезивали је са новчаном вредношћу жена као врстом робе („продаја” жена која укључује плаћање цене младе). Мушкарци су били заштићени у сопственим сексуалним авантурама транспарентним двоструким стандардом. Док је прву жену мушкарца са било каквим друштвеним статусом у традиционалном друштву готово сигурно бирао његов отац и/или деда, исти мушкарац је касније могао да обезбеди себи пожељније сексуалне партнерке са статусом конкубина. Поред тога, слуге у његовом поседу су му такође могле бити сексуално доступне. Наравно, нису сви мушкарци имали финансијских средстава да себи тако нешто приуште. мини|upright=.8|лево|Три листа из кинеског еротског албума. Око 1701–1900?

мини|десно|200px|Сматра се да је ова слика скица слике. Сматра се да је слика настала у периоду пре династије Сунг, пре 960. године нове ере. Сматра се да је ова скица настала од почетка до средине 19. века. Кинеска књижевност показује дугу историју интересовања за наклоност, брачно блаженство, неспутану сексуалност, романтику, љубавне везе, хомосексуалне савезе — укратко, све аспекте понашања који су повезани са сексуалношћу на Западу. Поред претходно поменутих одломака из Чуанг Цеа, сексуалност је приказана у другим књижевним делима као што су Биографија Цуеј Јингјинг из времена династије Танг, Шест поглавља плутајућег живота из времена династије Ћинг, хумористични и намерно ласцивни Ђин Пинг Меи, као и вишеслојни и проницљиви Сан у црвеном павиљону (такође познат и као Прича о камену). Од наведених, једино прича о Јингјинг и њеном де факто супругу Џангу не успева да опише хомосексуалне као и хетеросексуалне интеракције. Роман под називом Молитвена простирка од меса чак описује трансплантацију органа међу врстама ради побољшања сексуалних перформанси. Међу кинеском литературом су и класични даоистички текстови. мини|десно|180px|Слика. Ванг Шенг. Пре 1645.

Јапан мини|десно|350px|Глумац кабукија који ноћу ради као сексуални радник, игра се са својим клијентом; уживајући у наклоности слушкиње. Нишикава Сукенобу, дрворез у стилу шунге, мастило на папиру; Кјохо ера (1716–1735)

У оном што се често назива првим романом на свету, Прича о Генђију, који датира из око осмог века нове ере, еротици се приступа као централном делу естетског живота племства. Сексуалне интеракције принца Генђија описане су веома детаљно, објективним тоном и на начин који указује да је сексуалност била једнако цењена компонента културног живота као и музика или било која друга уметност. Иако већина његових еротских интеракција укључује жене, постоји једна упечатљива епизода у којој Генђи путује прилично дуго да посети једну од жена са којима се повремено дружи, али је не налази код куће. Пошто је било касно, а сексуални однос већ на дневном реду, Генђи проналази задовољство у доступности младићевог млађег брата за ког, како извештава, сматра да је једнако задовољавајући као еротски партнер.