Корнелија Нинковић Грозано (Крагујевац, 10. април 1897 — Београд, 6. април 1986) била је српска оперска певачица (сопран) и вокални педагог.Александар Васић: „Нинковић Грозано, Корнелија”, стране 510-511, Српски биографски речник, том 7, Нови Сад, 2018. године
Биографија
Рођена је у Крагујевцу где је њен отац Душан службовао као инжењер, ту је завршила и гимназију. Пореклом по оцу је од старе грађанске породице којој је Марија Терезија доделила племство. Деда по оцу јој је био Петар Нинковић, директор 1858-1865 Српске гимназије у Новом Саду (данашња Гимназија „Јован Јовановић Змај” Нови Сад). Тетке по оцу су јој биле Милица Нинковић и Анка Нинковић, прве српске социјалисткиње и сараднице Светозара Марковића.
Даљим школовањем је из Крагујевца отишла у Београд где је у Српској музичкој школи учила музику код Стевана Мокрањца. После тога завршила је студије соло певања на Конзерваторијуму у Бечу код оперског тенора и редитеља Ханса Бројера. У Немачкој опери града Брна почела је оперску каријеру где је током 1927-1930 имала оперске и оперетске улоге. Након тога је од 1930. дошла у Београдску оперу где јој је прва улога била Ђилда у опери „Риголето” Ђузепе Вердија. Овде је остала до краја сезоне 1938/39.
Као оперска певачица сопран остварила је успешне улоге у више од тридесет опера.
Неке од њених улога биле су: Оскар (Ђузепе Верди, Бал под маскама) Виолета (Ђузепе Верди, Травијата) Микаела (Жорж Бизе, Кармен) Маргарета Валоа (Ђакомо Мајербер, Хугеноти) Мими (Ђакомо Пучини, Боеми) Ћоћосан (Ђакомо Пучини, Мадам Батерфлај) Розалинда (Јохан Штраус Млађи, Слепи миш)
У Музеју позоришне уметности Србије сачувано је 37 фотографија где се она налази.
После Другог светског рата предавала је у Београду у Музичкој школи „Мокрањац” у периоду 1945-1950, а потом у Музичкој школи у Сарајеву 1950-1954. Преминула је у Београду 6. априла 1986.
Референце
Категорија:Рођени 1897. Категорија:Умрли 1986. Категорија:Музичари из Крагујевца Категорија:Српски оперски певачи Категорија:Српски сопрани Категорија:Српски музички педагози