Омеисаурус () је био род сауроподних диносауруса из средњег до касног јурског периода (батонијско-оксфордиjска фаза) данашње Кине. Име му потиче од планине Емеи, где је откривен у доњој формацији шаксимјао у провинцији Сичуан.
Изглед веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Omeisaurus_tianfuensis34.jpg|лево|мини|Реконструкција O. tianfuensis-а Као и већина сауропода, омеисаурус је био биљојед и крупан. Највећа врста, О. tianfuensis, достизала је од 18 m до 20.2 m дужине и 8.5 до 9.8 тона тежине. Друге врсте су биле много мање, врста O. junghsiensis је достигла величину од 14 m дужине и 4 тоне тежине, а O. maoianus достизао је величину од 15 m и тежину од 5 тона.
Имао је веома дуг врат који му је помагао да хвата лишће, заобљено тело, што је смањивало однос површине тела према запремини и тиме губитак топлоте
Откриће Прво откриће омеисауруса догодило се 1936. године када су Чарлс Луис Камп и Јанг Џонгђан сакупили делимични скелет из слојева формације шаксимјао у Сичуану. Материјал је однет и припремљен у ономе што је сада Институт за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака у Пекингу. Скелет је 1939. године назвао Omeisaurus junghsiensis, а скелет се састојао од делимичног посткранијалног скелета који је укључивао четири вратна пршљена.
Име је добио по светој планини Емеи, која се налази у близини места где је О. junghsiensis пронађен, а име врсте по локалитету. Скелет О. junghsiensis је изгубљен током Другог светског рата. Године 1955, Сјуанмин Ли и његове колеге су сакупили неколико остатака сауропода из истих слојева као и О. junghsiensis у Чангшоу током изградње резервоара.
Институт за палеонтологију и палеоантропологију кичмењака у Пекингу је послао Јулинг Су да спроведе ископавања у Чангшоу, а посада је пронашла једанаест пршљенова и неколико апендикуларних елемената (IVPP V930). Примерак је касније описан, 1958. године, такође од стране Јанг Џонгђана,Young C C, (1958). као нову врсту, O. changshouensis.
Референце
Категорија:Sauropoda