Богданка Познановић (Бегеч, 1930 — Нови Сад, 9. јун 2013) била је авангардна вишемедијска уметница и некадашња професорка Академије уметности у Новом Саду, прва у бившој Југославији која је у наставни процес увела видео уметност.

Образовање Рођена је 1930. године у Бегечу.

Завршила је Академију ликовних уметности у Београду 1956. године, у класи професора Мила Милуновића.

Као стипендисткиња Министарства иностраних послова Италије боравила је шест месеци 1968—1969. у Фиренци и Риму, као и на тромесечној специјализацији 1977. у Историјском архиву савремене уметности у Венецији.

Каријера Почеци њене уметничке каријере везани су за сликарство. Углавном је сликала у периоду од 1959. до 1968. године у духу енформела, лирске апстракције и сликарства материје. Године 1968. престала је да слика и ушла у јавни простор, изводећи низ акција и држећи перформансе што је означило њене почетке мултимедијалне праксе, што се није одразило само на њено уметничко стваралаштво, већ и на друге активности.

Године 1979. је основала Визуелни студио за интермедијалне студије на Академији уметности у Новом Саду, први курс посвећен новим медијима у Југославији.

Била је један од оснивача и члан уредништва Трибине младих (Омладинског форума) и „Поља”, уредница Салона Трибина младих, ликовни критичар и суоснивач Атељеа ДТ20 у Новом Саду. На Академији уметности у Новом Саду предавала је ликовне елементе са визуелним истраживањима. Предавања са видео–пројекцијама држала је и у Ферари 1984. и била је гостујућа професорка на Катедри за драму, уметност и музику Универзитета за савремену уметност у Болоњи 1985.

На изложби „Наслеђе Марка Ристића – Надреалистички зид”, одржаној у Музеју савремене уметности у Београду од 1993. до 1994. године, била је један од излагача заједно са надреалистима Максом Ернстом, Андреом Масоном и Ивом Тангијем. О њеним делима писали су југословенски надреалисти Оскар Давичо и Марко Ристић.

Била је и ликовни критичар. Истраживала је и писала о Милени Павловић Барили у време када се о делу ове уметнице веома мало знало. Поред тога, писала је радове о савременој уметности у облику неинтерпретативних информација, у облику кратког текста и илустрације, учествујући тако у иновацијама ликовне критике тог времена, као и односа критичар–уметник, који је тада пролазио кроз трансформацију.

Изложбе Излагала је од 1956. године на великом броју групних изложби у земљи и широм света.

Самосталне изложбе, акције и пројекте реализовала је у Крању 1963, Загребу 1965, Пистоији 1965, Новом Саду 1970, 1971, 1973, 1974, 1975, 1980, 1984. и 1993, Загребу 1979. и многе друге. Имала је ретроспективну изложбу 1990. године у Музеју савремене мултимедијске уметности Европе у Верони.

Прва акција коју је извела у јавном простору звала се „Срце – Објекат” и била је једна од првих акција у јавном простору у СФР Југославији. Поред акција које су тежиле да уметност преместе са традиционалних изложбених простора на улицу, почела је да користи и неконвенционалне медије за то време који су комуницирали са публиком на другачији начин. Њен мејл арт рад „Повратна информација – поштанско сандуче, информација – одлука – акција” из 1973. и 1974. године је прва велика мејл арт акција у СФР Југославији, будући да је у њему учествовало тридесет и осам уметника из Југославије и иностранства.

Њен рад представљен је, између осталог, и на изложби „Критичари су изабрали” 2011. године, на предлог Јерка Денегрија, добитника награде „Лазар Трифуновић” за 2009. годину, у Ликовној галерији Културног центра Београда.

Позната је по радовима малих формата у комбинованим техничким поступцима. Бавила се истраживањем класичних и нових визуелних медија, сликарством и мејл–артом.

Награде и почасти Добитница је више награда, међу којима су друга награда за слику на изложби „Млади – ликовно стваралаштво” у Београду 1959. и Златног пера 1962. године.

Њеним именом названа је награда за најбољи рад произведен у Србији коју додељује међународни фестивал видео уметности Видеомедеја у Новом Саду.

Године 2001. Центар за нове медије основао је Легат Богданке и Дејана Познановића.

Године 2012. одбрањена је магистарска теза о Познановићевој професионалној пракси. Године 2016. објављена је монографија Богданка Познановић: Контакт арт, у издању Музеја савремене уметности Војводине.

Године 2026. Зара је у својој понуди представила мајицу на којој се налази фотографија перформативног рада Богданке Познановић. На предњем делу мајице, поред њеног имена и кустоса Маринка Судца, стоји натпис ACTION HEART OBJECT, термин који представља директну референцу на једну од њених знаменитих перформативних акција из 1970. године. ACTION HEART OBJECT је назив саме акције у којој је направила велики црвени објект у облику срца и носила га кроз градски простор Новог Сада, позивајући пролазнике да учествују и редефинишу границе између уметничког објекта, јавног простора и перформанса. Фотографије и документација ове акције, које данас чува колекција Маринка Судца, управо су репродуковане на полеђини мајице.

Смрт и сахрана Преминула је 9. јуна 2013. у Новом Саду у 84. години. Информацију је објавио, међу осталих, и Музеј савремене уметности Војводине.

Комеморација је одржана 12. јуна у 10:30 у Кино сали Музеја савремене уметности Војводине, а сахрана на Новом гробљу у Новом Саду у 12:45.

Референце

Спољашње везе

Монографија „Богданка Познановић: Контакт арт”

Категорија:Рођени 1930. Категорија:Умрли 2013. Категорија:Српски уметници Категорија:Српски сликари Категорија:Студенти Факултета ликовних уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Уметници из Новог Сада