Четири темперамента () или Тема са четири варијације (Четири темперамента) јесте оркестарско дело и балет Паула Хиндемита. Иако је првобитно замишљен као балет за Леонида Мјасина, партитура је на крају завршена као поруџбина за Џорџа Баланшина, који ју је касније кореографисао као неокласични балет заснован на теорији четири темперамента.
Музику је премијерно извео Градски оркестар Винтертура (Stadtorchester Winterthur) у Швајцарској под диригентском палицом Хермана Шерхена 10. марта 1943. године. Међутим, Баланшин је кореографију осмислио неколико година касније. Балет Четири темперамента био је прво Баланшиново дело за Балетско друштво (Ballet Society), претходницу Њујоршког градског балета, а премијерно је изведен 20. новембра 1946. године у Централној средњој школи за кројачке занате у Њујорку, током првог наступа Балетског друштва. Иако критичари на премијери нису добро прихватили балет, касније је признат као „ремек-дело” и обнављале су га балетске трупе широм света.
Позадина и продукција мини|Анђелина Сансоне и Лијанг Фу из Балета из Канзас Ситија у Четири темперамента Хиндемитова партитура настала је из успеха његове претходне сарадње са Мјасином, дела Nobilissima Visione. Првобитно су обојица замислили балет заснован на сликама Питера Бројгела Старијег, партитуру за коју је композитор планирао да буде слична „фламанској сељачкој Персефони”. Иако је Хиндемит до 1940. године компоновао значајан део партитуре према Мјасиновом сценарију, изгубио је поверење у кореографа након што је овај осмислио потпуно нови сценарио за дело. Дана 26. априла 1940, Хиндемит је писао свом издавачу, Вилију Штрекеру из издавачке куће Schott Music (B. Schott's Söhne), да је „прекинуо” партнерство са Мјасином, али да се рад на партитури наставља по плану. Иако није установљен дефинитиван доказ, генерално се верује да је Хиндемитова музика из његовог прекинутог пројекта на крају постала Четири темперамента. Дана 4. новембра 1940, Хиндемит је написао да је музика „сасвим добра и достојна бољег циља”.
Баланшин је први пут наручио партитуру од Хиндемита за сопствену забаву, као начин да потроши свој приход од рада на Бродвеју и у Холивуду, надајући се да ће моћи да ужива слушајући је и свирајући је на клавиру. У то време, Баланшин је пришао Хиндемитовом агенту у вези са наруџбином и сазнао да би то коштало пет стотина долара, али Хиндемит тада није био слободан. Годину дана касније постао је слободан, а први део музике послат је Баланшину недељу дана касније. Дело, „Тема са четири варијације (Према четири темперамента), за гудачки оркестар и клавир”, имало је своје прво слушање у Баланшиновом стану у 52. улици, на Петој авенији у Менхетну. Дириговао је Едвард Фендлер, Николас Копејкин је био на клавиру, а оркестар су чинили Баланшинови пријатељи међу којима су били Нејтан Милштајн, Самјуел Душкин, Леон Барзин и Раја Гарбузова.
Баланшин је први пут разматрао коришћење Хиндемитове партитуре за балет 1941. године, када је Амерички балет (American Ballet) ишао на турнеју по Латинској Америци, под покровитељством Стејт департмента. Дело је требало да се зове Пећина сна (The Cave of Sleep), а Павел Челичев је доведен да уради дизајн, али је пројекат напуштен због трошкова и Хиндемитовог противљења.
Хиндемитово дело је на крају искоришћено у Четири темперамента, првом балету који је Џорџ Баланшин кореографисао за Балетско друштво. Балетско друштво, које су заједно основали Баланшин и Линколн Кирстин, било је трупа само за претплатнике која је углавном изводила нова дела, и претходница је Њујоршког градског балета. Једна од главних плесачица у оригиналној постави, Танакил Леклерк, имала је седамнаест година када је креирала главну улогу у овом балету, што је уједно била и њена прва професионална соло улога.
Костиме оригиналне продукције дизајнирао је Курт Селигман и сматрани су непрактичним. Леклеркова их је назвала „одвратним” и рекла да су јој „давали осећај клаустрофобије који не може да опише”. Напоменула је да су костими укључивали перику са „великим белим рогом у средини попут једнорога”, што је назвала „веома иритантним”. Такође су укључивали крила са „затвореним прстима”. Почевши од обнове Њујоршког градског балета из 1951. године, костими су замењени одећом за вежбање, која укључује црне трикое за жене, беле мајице и црне хулахопке за мушкарце.
Кореографија и анализа
Четири темперамента, са поднасловом Плесни балет без радње, јесте „апстрактни” балет без радње, и како је биограф Бернард Тејпер описао, „разликује се од свега што је икада раније виђено у балету”. Кореографија проистиче из музике, са нагласком на „пулсирајућем ритму”, „промени тежине” и „раду стопала и ногу”, што ће постати део Баланшиновог речника у стварању модернистичких дела. Балет садржи тему и четири варијације које су засноване на теорији четири темперамента, укључујући меланхолични, сангвинични, флегматични и колерични.
Балет почиње Темом, са три засебна па де деа. У књизи The Faber Pocket Guide to Ballet, плесни критичар Лук Џенингс и бивша првакиња Краљевског балета Дебора Бул описали су: „Расположење је замишљено; неколико физичких мотива се пажљиво развија, а до трећег па де деа брзина музике се повећава.” Прва варијација, „Меланхолик”, почиње са мушким главним плесачем. О кореографији ове улоге, Џенингс и Бул су написали: „Његови покрети су артикулисани, пластични и промишљени, али он је тако везан за земљу и тако покоран. Он тражи бег, али је заробљен сопственом фасцинацијом својим стањем.” Затим му се придружују две женске солисткиње, пре него што на сцену ступе још четири жене. На крају овог дела, мушкарац савија леђа уназад.
Друга варијација, „Сангвиник”, почиње дуетом. Џенингс и Бул су прокоментарисали: „Њихови кораци и дизања осветљени су јутарњом ведрином, гладни и брзи.” Критичарка часописа The New Yorker Арлин Кроче приметила је да је женска улога „техничарка алегра; али је такође и у карактеру”. Затим им се придружује кор де балет од четири жене. Трећа варијација, „Флегматик”, такође почиње мушким солом, који су Џенингс и Бул назвали „значајном артикулацијом, али његови сложени дизајни пропадају због његовог интензивног фокуса на унутрашњост”. Касније му се придружују још четири жене. Кроче је написала да је овај део „индолентан, тропски, склон одвојеном посматрању, претенциозним пороцима”. Четврта и последња варијација, „Колерик”, почиње женским солом, који је Кроче назвала „бесном богињом”, а затим јој се придружује цела постава. Балет се завршава серијом подизања у великом скоку (гран жете).
На премијери балета, критичари га нису добро прихватили због тога што је био „хладан и депресиван”, али је касније сматран, како су Џенингс и Бул описали, „ремек-делом”. Године 1975, Кроче је написала да је то „месијанско дело, које до данас преноси осећај бриљантног и смелог новог разумевања”. Балет се сада сматра једним од Баланшинових „црно-белих” балета. У књизи The Cambridge Companion to Ballet, коју је приредила Марион Кант, описано је да је преласком на одећу за вежбање, „Баланшин преусмерио фокус са спектакла на сам плес, а посебно на неукрашено тело и његову природну линију, његову флексибилност, агилност, снагу и покорност сили, што је пре свега истражено у Четири темперамента.” Утицао је на друге балете сличног стила које је кореографисао Баланшин, укључујући Ivesiana, Агон, Movements for Piano and Orchestra, Стравински виолински концерт и Kammermusik No. 2.
Оригинална постава Део Плесачи Тема Беатрис ТомпкинсХосе МартинезЕлис РејманЛу КристенсенЖизела КаћаланцаФрансиско Монсион Прва варијација: Меланхолик Вилијам ДоларЏорџија ХајденРита Карлин Друга варијација: Сангвиник Мери Елен МојланФред Данијели Трећа варијација: Флегматик Тод Болендер Четврта варијација: Колерик Танакил Леклерк
Извођења мини|Плесачи Балета из Канзас Ситија у Четири темперамента
Четири темперамента премијерно су изведена 20. новембра 1946. године у сали Централне средње школе за кројачке занате (данас Средња школа за модну индустрију) током првог наступа Балетског друштва. Позорница је била само уздигнута површина, док је педесет чланова оркестра наступало тачно испред публике због недостатка оркестарске јаме. Равелова опера Дете и чаролије, коју је такође кореографисао Баланшин, изведена је исте вечери. Због политике трупе која је била искључиво за претплатнике, штампа није била позвана, али су рецензенти ипак могли да присуствују представи тако што су сами купили претплату, или како је Бернард Тејпер написао, „ушуњавши се у салу”.
Њујоршки градски балет, наследник Балетског друштва, обновио је Четири темперамента током једног од својих најранијих наступа. Друге балетске трупе које су изводиле овај балет укључују Балет Париске опере, Краљевски балет из Лондона, Балет из Сан Франциска, Национални балет Канаде, Холандски национални балет, Балет Бечке државне опере, Аустралијски балет, Балет Пацифичког северозапада (Pacific Northwest Ballet), Бостонски балет, Хјустонски балет, Џофри балет (Joffrey Ballet), Пенсилванијски балет и Плесно позориште Харлема (Dance Theatre of Harlem). На програму Њујоршког градског балета „Balanchine: The City Center Years” 2018. године, Четири темперамента извео је Џофри балет. Школа америчког балета (School of American Ballet), придружена школа Њујоршког градског балета, укључила је Четири темперамента у своје годишње радионичке представе.
Видеографија Године 1977, Баланшин, који је дуго био заинтересован за снимање балета, одабрао је Четири темперамента као свој први избор за емисију Dance in America на телевизији ПБС (PBS). Плесачи који су се појавили у овој емисији били су Барт Кук, Мерил Ешли, Данијел Дуел, Адам Лидерс и Колин Нири.
Референце
Литература
Спољашње везе Четири темперамента на веб-сајту Њујоршког градског балета Прича иза Четири темперамента, Баланшиновог семиналног ненаративног дела на веб-сајту Њујоршког градског балета
Категорија:Балет