Црква Светих Апостола Петра и Павла у Сјеници припада Епархији милешевској Српске православне цркве.

Црква је архитектонски јако блиска и скоро истовремена са црквама у Новом Пазару, Штављу, Лопижама, Новој Вароши и Пријепољу. Цркву је градио зограф и неимар Андреја Дамјановић са браћом. Црквеношколска општина Сјенице дванаест година је узастопно подносила молбу Порти за градњу цркве. Када је коначно стигао ферман и када је прочитан на збору грађана, локални органи власти нису дозволили да се црква подигне на месту које је одобрено, па је саграђена на другом месту. Изградња цркве завршена је тек 1928. године, што је условило сиромаштво краја у ком је подигнута.

О напорима за њену изградњу сведочи и писање Александра Гиљфердинга из времена почетка изградње. Он је забележио да у Сјеници нема ни једног богатијег православца, сви су кметови који су „када подмире агу и државне скупљаче свих категорија, задовољни ако им остане комад хљеба за зиму“. И тако сиромашни сами су скупили новац којим су плаћали мајсторе, а материјал су набављали сами. Гиљфердинг је оставио и веома занимљив опис сјеничког свештеника, попа Илије Церовића. „У цијелој Босни нећете наћи обљубљенијег и поштованијег свештеника од сјеничког попа Илије. У крају гдје, заједно с албанским становништвом, почиње да господари право јачега, Илија не уступа никоме по јунаштву. Са својим црвеним фесом, са пиштољима за појасом, обријане браде, он по спољашности мало личи на свештеника. У цркви чува епитрахиљ пробијен метком у моменту када је, са том богослужбеном одеждом око врата вјенчавао једну дјевојку коју су хтјели отети муслимани. Мада му знање не прелази елементарну писменост, народ му је тако привржен да је његова ријеч закон. Свој утицај употријебио је на то да подстакне народ на подизање цркве и оснивање школе. Ову акцију помогао је и сам властитим средстима.”

Архитектура Сјеничка црква као једина православна богомоља посвећена Светим Апостолима Петру и Павлу почела је да се гради 1896. године, непосредно након завршене цркве у Лопижама. Архитектонски црква је блиска истовременим црквама из ширег окружења. Сазидана је као једнобродна грађевина са троделном апсидом на источној страни, која одаје утисак тробродне базилике. И унутрашњи простор је стубовима повезаним луковима подељен на три брода. Пресведена је полуобличастим сводом, а изнад наоса постављена је висока купола. Спољашње површине су малтерисане и бело окречене, рашчлањене плитким аркадним нишама између камених пиластара, изнад којих је фриз кратких слепих аркада на свим зидовима. Фриз са аркадама се налази и на врху куполе изнад правоугаоних прозора.

Унутрашњост цркве Унутрашњост цркве је осветљена са више прозора који су на куполи правоугаони високи и уски, а постављени испод полукружних аркада. На јужном и северном зиду и на апсиди су по три, а на западом зиду један прозор који су облика бифоре и са малим капителом на средњем стубу. Главна улазна врата су на западном зиду, урађена од белог мермера, профилисана и са полукружним забатом изнад. У унутрашњости цркве је иконостас на ком су иконе постављене у три реда и већим крстом на врху.

Галерија

Види још Епархија милешевска

Литература

Референце

Категорија:Цркве Епархије милешевске Категорија:Верски објекти у Сјеници Категорија:Православни храмови у Србији