Битка код Кључа је жестока битка која се одиграла током освајања Босне 1463. године.

Позадина У пролеће 1463. године, Мехмед је окупио војску од 150.000 људи у Адријанопољу и спремио се за поход ка Босни. Чувши да је султан стигао до Бабовца, краљ Босне, Стефан Томашевић, повео је своју породицу и целокупно благо са собом и повукао се у тврђаву Јајце. Овај бивши краљевски град био је поприште жестоких сукоба између Мехмеда Освајача и последњег босанског краља.

Османска војска под вођством Махмуд-паше Ангеловића опсела је Бобовац 19. маја, а султан им се придружио следећег дана. Ангеловић је добио задатак да зароби краља. Уверен да ће се Бабовац одупрети, Томашевић је планирао да окупи своју војску у Јајцу и сачека помоћ са запада. Када је стигла вест о паду Бабовца, схватио је да не може пружити озбиљан отпор, па је планирао да побегне или у Хрватску или у Венецију, али је било прекасно.

Битка Док је био у Твнорнику, султан је сазнао да се Томашевић налази у јајачком замку. Након тога, велики везир Махмуд-паша је послао војску од 25.000 људи у Јајце, главни центар Босне . Иако је Махмуд-паша брзо стигао до јајачког замка, сазнао је да је Томашевић побегао у град Сокол. Један заробљеник је изјавио да се краљ закључао у Кључком замку . Махмуд-паша је послао Омер-бега да га спречи у бекству. Виђење Омер-бега испред Кључа није изненадило босанске снаге и краља, који су претпоставили да су праве турске снаге далеко. Из тог разлога, Омер-бег није оклевао да дочека његове снаге. Када су турски освајачи прешли реку испред замка и дошли до града, сазнали су да босански краљ држи мост преко реке. Надмоћнија босанска снага је сада окруживала Омер-бега са свих страна, тако да није имао другог избора него да прихвати битку. Томашевић је посматрао како се битка одвија између његових снага и освајача из замка, а Махмуд-паша је на крају такође дошао на обалу реке да је посматра. Видевши то, неки од Турака нису могли да нађу стрпљења да се попну на мост и почели су да пливају преко реке. Ситуација се обрнула и Томашевићеве снаге су побегле из битке, склонивши се у замак.

Желећи да га ухвати, Ангеловић је наложио својим гласницима да свечано обећају краљу да му се неће ништа лоше догодити ако се преда и послао му је документ којим му гарантује слободу. Са залихама хране и муниције, Стефан је одлучио да се преда Ангеловићу и његов гарнизон. Ангеловић је, заузврат, довео њега, његовог ујака Радивоја и тринаестогодишњег рођака Твртка пред Мехмеда у Јајцу.

Последице Стефан је покушао да се додвори Мехмеду слањем наређења командантима и кастеланима да се предају, омогућавајући свом отмичару да преузме контролу над више од 70 градова за једну недељу. Мехмед, међутим, није имао намеру да поштеди Стефанов живот и позвао га је 25. маја. Стефан је у страху донео Ангеловићев документ, али је Мехмедов мула персијског порекла, Али ел-Бистами, издао фетву којом је изјавио да султан није обавезан да одржи обећање које је дао његов слуга без његовог знања. Као да је желео да покаже валидност своје фетве, старији мула је извадио мач и одрубио главу Стефану пред Мехмедом. Хроничар Бенедето Деи, који је тврдио да је био део султанове пратње, забележио је да је сам Мехмед одрубио главу Стефану.

Референце

Литература

Категорија:Битке у средњовјековној Босни Категорија:Османски ратови у Европи Категорија:Српске битке у средњем веку Категорија:Српске битке Категорија:Краљевина Босна Категорија:1463. Категорија:Историја Кључа